Назив и циљеви студијског програма
Назив студијског програма је ОАС МАТЕМАТИКА. Овај програм има за циљ да образује математичара из области теоријске математике и да га тим образовањем припреми за више нивое студија.
Врста студија и исход процеса учења
Студијски програм ОАС МАТЕМАТИКА се класификује као основне академске студије у трајању од три године (шест семестара). Укупан број ЕСПБ поена је 180.
Овај студијски програм својим наставним садржајима омогућује студентима да стекну фундаментално знање из теоријске математике. Студент савладавањем студијског програма ОАС МАТЕМАТИКА стиче способност математичког размишљања и математичке формалности, и усваја основне елементе најбитнијих области математике – анализе, алгебре, вероватноће, геометрије и математичке логике.
Стручни, академски, односно научни назив
По завршетку трогодишњих студија и остварених 180 ЕСПБ поена, добија се стручни назив математичар.
Услови за упис на студијски програм
Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи га Природно-математички факултет. Да би се уписао на прву годину студијског програма ОАС МАТЕМАТИКА, студент мора да има завршено четворогодишње средњошколско образовање и да положи пријемни испит из математике. На крају се сачињава ранг листа на основу освојених поена на пријемном испиту и просечне оцене са којом је студент завршио средњошколско образовање.
Структура студијског програма
Студијски програм се састоји од групе обавезних предмета, изборних предмета и стручне праксе. Групу обавезних предмета чини 19 предмета распоређених на шест семестара, уз обавезан завршни рад (два предмета) и обавезну стручну праксу (један предмет) у шестом семестру. Студијски програм има један модуо. Групу изборних предмета чини 19 предмета распоређених у пет семестара. Научно-стручни и стручно апликативни предмети су заступљени са 69,13 и 49,38 ЕСПБ. Академско-општеобразовни и теоријско-методолошки предмети су заступљени са 29,49 и 32 ЕСПБ.
Трајање студија
Укупно трајање студијског програма ОАС МАТЕМАТИКА је три академске године (шест семестара). За то време, студент треба да сакупи 180 ЕСПБ. Шести семестар у себи садржи стручну праксу, као и израду и одбрану завршног рада.
Бодовна вредност завршног рада
Завршни рад представља завршни испит за добијање звања математичар. У њему је предвиђено да студент демонстрира самосталност и способност да примени математичке методе у решавању нових проблема. Постигнути резултати могу да представљају допринос теоријској или примењеној математици. Завршни рад обухвата истраживање (2 ЕСПБ) и израду и одбрану (5 ЕСПБ), укупно 7 ЕСПБ.
Предуслови за упис предмета
У садржају сваког предмета су наведени предуслови за упис, уколико постоје.
Изборни предмети са других студијских програма
На овом студијском програму је могуће бирати изборне предмете са других акредитованих студијских програма на Природно-математичком факултету уз одобрење руководиоца студијског програма и Наставно-научног већа департмана и то до 20 ЕСПБ.
Прелазак са других студијских програма
Прелазак са других студијских програма је могућ, а пренос ЕСПБ за исте или сродне предмете је регулисан општим актом Приодно-математичког факултета у Новом Саду.
Узимајући у обзир да су студије математике организоване по систему 3+2, студијски програм ОАС МАТЕМАТИКА представља први степен универзитетског образовања математичара. У том смислу, главна сврха овог програма јесте је да припреми математичара за даље образовање, тј. за двогодишњи мастер, након којег се добија звање мастер математичар.
Главни циљ овог студијског програма је усвајање базичних елемената класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици, оспособљавање да користи математичке методе, стицање способности апстрактног и логичког размишљања, и владање математичком формалношћу и основама теоријске математике. На овај начин, развија се научно-истраживачки подмладак које своје усавршавање и научни рад наставља на универзитетима и научним институтима. Квалитет образовања обезбеђен је чињеницом да га изводе професори са великим научним угледом у свету, који су учесници и носиоци више домаћих и међународних истраживачких пројеката и од којих су многи били и предавачи по позиву у иностранству.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Математичар који заврши овај студијски програм ће бити оспособљен за решавање свих основних видова математичких проблема и задатака који укључују баратање реалним и комплексним функцијама, тополошким, алгебарским и комбинаторним структурама, геометријским објектима и конфигурацијама, просторима вероватноће, те (егзактно) решавање основних типова диференцијалних једначина и основних нумеричких проблема. Осим тога, он ће бити у стању да систематски, прегледно и јасно реинтерпретира најзначајније теоријске поставке из ових области и да их примењује у моделовању једноставнијих ситуација из праксе. Најзад, он ће бити оспособљен како за извођење основних операција на рачунару, тако и за елементарне облике програмске имплементације разматраних проблема.
Опис исхода учења
Успешан студент ће по завршетку студија стећи основну представу о систему математичких дисциплина и односима међу њима, и суштински разумети основне концепте и резултате грана математике наведених у циљевима студијског програма. Ова знања ће омогућити како успешно усвајање сложенијих и софистициранијих математичких садржаја, тако и примену стечених знања, и самостално неговање и унапређивање разматраних математичких теорија. Студенти ће такође након успешног завршетка ових основних студија имати увид у концепте и стећи основна знања о најважнијим дисциплинама теоријске математике. То ће бити претпоставка даљег успешног овладавања специфичним областима теоријске математике, након чега се стиче целовито знање на академском нивоу (мастер).
Деветнаесет обавезних предмета, укупне вредности 132 ЕСПБ бодова, распоређено је на следећи начин: у првом, четвртом семестру су заступљена по четири обавезна предмета, у другом, петом и шестом по 3 обавезна предмета, а у трећем само два обавезна предмета. Остатак поена (до 180), студент скупља кроз стручну праксу, завршни рад и путем изборних предмета који су распоређени у шест група: А (први семестар), Б (други семестар), В и Г (трећи семестар), Д (четврти семестар) и Е (пети семестар). Из сваке групе се бира по један предмет, док се из група В и Е бирају по два (у табели означени са В1 и В2, односно са Е1 и Е2).
Укупан број предмета (обавезних и изборних) је 38 и укупно вреде 231 ЕСПБ, стручна пракса је посебан обавезни предмет који вреди 3 ЕСПБ, а завршни рад се реализује кроз два обавезна предмата: завршни рад – истраживање 2 ЕСПБ и завршни рад – израда и одбрана 5 ЕСПБ. Групу академско-општеобразовних чини 11 предмета у вредности од 29,49 ЕСПБ (око 16%), групу теоријско-методолошких чини 4 предмета у вредности од 32 ЕСПБ (око 18%), групу научно-стручних чини 13 предмета у вредности од 69,13 ЕСПБ (око 38 %) и групу стручно-апликативних чини 13 предмета (овде су укључени стручна пракса, завршни рад – истраживање и завршни рад израда и одбрана) у вредности од 49,38 ЕСПБ (око 28%).
Приликом уписа семестра, студент пријављује предмете, а софтвер проверава да студент има 30 ЕСПБ по семестру и 20 часова активне наставе недељно.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм ОАС Математика
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Број часова | ЕСПБ | |
ПРВА ГОДИНА | |||||
1 | 22.М102 | Увод у анализу | I | 6 | 7 |
2 | 22.М103 | Увод у математичку логику | I | 6 | 7 |
3 | 22.М104 | Аналитичка геометрија | I | 4 | 5 |
4 | 22.М107 | Програмирање 1 | I | 6 | 7 |
5 | 22.М3ИА1 | Изборни предмет А | I | 3 | 4 |
6 | 22.М105 | Анализа 1 | II | 7 | 9 |
7 | 22.М106 | Линеарна алгебра | II | 7 | 9 |
8 | 22.М110 | Основи геометрије 1 | II | 6 | 8 |
9 | 22.М3ИБ1 | Изборни предмет Б | II | 3 | 4 |
Укупно часова активне наставе: | 48 | ||||
Укупно ЕСПБ: | 60 | ||||
ДРУГА ГОДИНА | |||||
1 | 22.М108 | Анализа 2 | III | 4 | 5 |
2 | 22.М109 | Алгебра 1 | III | 6 | 7 |
3 | 22.М3ИВ | Изборни предмет В – 1 | III | 5-6 | 6-7 |
4 | 22.М3ИВ | Изборни предмет В – 2 | III | 5-6 | 6-7 |
5 | 22.М3ИГ1 | Изборни предмет Г | III | 5 | 6 |
6 | 22.М113 | Дискретна математика 1 | IV | 4 | 5 |
7 | 22.М118 | Обичне диференцијалне једначине | IV | 6 | 7 |
8 | 22.М311 | Анализа 3 | IV | 6 | 7 |
9 | 19.ОП0009 | Нумеричка анализа 1 | IV | 5 | 6 |
10 | 22.М3ИД1 | Изборни предмет Д | IV | 4 | 5 |
Укупно часова активне наставе: | 50-51 | ||||
Укупно ЕСПБ: | 60-61 | ||||
ТРЕЋА ГОДИНА | |||||
1 | 19.ОМ0014 | Комплексна анализа | V | 4 | 5 |
2 | 22.М312 | Топологија | V | 6 | 7 |
3 | 22.М317 | Вероватноћа | V | 6 | 8 |
4 | 22.М3ИД | Изборни предмет Е – 1 | V | 4 | 5 |
5 | 22.М3ИД | Изборни предмет Е - 2 | V | 4 | 5 |
6 | 22.М315 | Функционална анализа 1 | VI | 6 | 8 |
7 | 22.М316 | Теорија група | VI | 4 | 5 |
8 | 22.М319 | Статистика | VI | 6 | 7 |
9 | 22.М3СТР | Стручна пракса | VI | 6 | 3 |
10 | 22.М398 | Завршни рад - истраживање | VI | 5 | 2 |
11 | 22.М399 | Завршни рад - израда и одбрана | VI | 3 | 5 |
Укупно часова активне наставе: | 54 | ||||
Укупно ЕСПБ: | 60 |
Изборна настава на студијском програму
Фактор изборности према позицијама где студент бира предмете: 24,72%
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
П | В | ДОН | ||||||
Изборна група А | ||||||||
1 | 19.IM0047 | Енглески језик 1 | I | 3 | 0 | 0 | 0 | 4 |
2 | 22.M133 | Елементарна математика | I | 2 | 1 | 0 | 0 | 4 |
Изборна група Б | ||||||||
3 | 19.IM0050 | Енглески језик 2 | II | 3 | 0 | 0 | 0 | 4 |
4 | 19.IM0043 | Социологија | II | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
Изборна група В | ||||||||
5 | 19.IM0046 | Булове алгебре и оптимизација | III | 3 | 2 | 0 | 0 | 6 |
6 | 22.М161 | Функционална организација биолошких система | III | 3 | 2 | 0 | 0 | 6 |
7 | 19.IM0059 | Механика | III | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 |
8 | 22.M151 | Основи геометрије 2 | III | 3 | 2 | 0 | 0 | 6 |
Изборна група Г | ||||||||
9 | 19.OP0007 | Базе података и пословна информатика | III | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
10 | 19.OP0010 | Програмирање 2 | III | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
Изборна група Д | ||||||||
11 | 19.OM0021 | Физика | IV | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
12 | 19.IM0051 | Моделирање динамичких система | IV | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
13 | 22.M147 | Теорија аутомата | IV | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
14 | 19.IM0056 | Теоријска механика | IV | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
Изборна група Е | ||||||||
15 | 19.IM0060 | Фуријеова анализа | V | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
16 | 19.OP1010 | Општа физика | V | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
17 | 22.M152 | Оптимизација | V | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
18 | 19.OP1012 | Интернет ствари | V | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
19 | 19.OP3004 | Увод у машинско учење | V | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 |
Укупно ЕСПБ: | 98 |