Назив и циљеви студијског програма
Циљ Докторских академских студија физике је академско образовање кадрова из области Физике. С обзиром да је с једне стране физика фундаментална наука али и веома широка, а с друге стране да су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци, овај студијски програм је конципиран тако да задовољи оба критеријума. Из тог разлога постоје следеће генералне подобласти:
- Физика плазме и јонизованог гаса
- Теоријска физика кондензованог стања материје
- Нуклеарна физика
- Физика материјала
- Медицинска физика
- Примењена физика – нанонауке
Због евентуалне потребе мултидисциплинарности, сви предмети на овом студијском програму су изборни.
Стручни, академски, односно научни назив
По завршетку студија добија се звање доктор физичких наука.
Структура студијског програма
Студије се изводе кроз наставу предмета и студијски истраживачки рад, који су наведени у Курикулуму и распоређени у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години је 60.
Да би студент завршио студије мора да има положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, написану и одбрањену Докторску дисертацију, тако да укупно сакупи најмање 180 ЕСПБ уз услов да се најмање половина ЕСПБ бодова предвиђена за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.
Трајање студија
Докторске студије за стицање академског звања доктор наука трају три године и завршетком докторских студија стиче се најмање 180 ЕСПБ уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ на основним академским студијама и мастер студијама. За стицање академског степена доктора наука потребно је током високог образовања стећи најмање 480 ЕСПБ бодова.
Бодовна вредност предмета
Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.
Завршни рад
Студијским програмом је предвиђена израда докторске дисертације.
Предуслови за упис предмета
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.
Сврха студијског програма је висококвалитетно оспособљавање студената за успешно обављање самосталних истраживачких али и развојних послова у области физике, који ће у својој стручној области али и многим примењеним областима играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Стручњаци оспособљени да самостално раде у области физике су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, астрофизика, микроелектроника, енергетика, развој нових материјала, нових научних теорија као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…
Примарни циљеви овог студијског програма јесу оспособљавање стручњака за потпуно самосталан рад у струци, развој креативних способности и вештина за самостално обављање свих облика развоја и примене физике.
Општи циљеви су усавршавање аналитичког, критичког и самокритичког мишљење и приступа у сврху самосталног истраживачког рада.
Стручни циљеви су стицање критичног нивоа разумевања и коришћења битних теоријских и експерименталних принципа и метода и развијање способности за стално усавршавање знања. Знање свршеног студента је дубоко и базира се на актуелним истраживањима.
Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:
- интегрисано знање теоријске и примењене физике,
- детаљно разумевање и познавање структуре материје и метода за њено изучавање,
- детаљно познавање принципа рада али и самосталног коришћења савремених апарата, прибора, и инструмената,
- детаљно познавање принципа рада али и самосталног коришћења савремених апарата, прибора, и инструмената,
- разумевање и детаљно знање моделирања,
- способност да теорију преточе у праксу,
- развој комуникације и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси,
- разумевање улоге физике у савременом свету.
Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:
- стицање знања и разумевање: кроз предавања, усмерено учење кроз семинарске радове и студијски истраживачки рад,
- способности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе: кроз предавања, студијски истраживачки рад, укључивањем студената у решавање практичних проблема,
- способности комуникације: кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија,
- способност рада у тиму или независно: интеграцијом и проценом информација из различитих извора, комуникацијом,
- планирање решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси: махом кроз студијски истраживачки рад, израду семинарких радова, укључивање у решавање реалних проблема.
Компетенције се стичу континуирано.
Начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
- анализе, синтезе и предвиђање решења и последица,
- самосталног решавања практичних и теоријских проблема у својој области, доприноса науци и укључивања у пројекте,
- самосталног организовања истраживања,
- разумевања и поштовања етичког кодекса,
- перманентног учења и усавршавања,
- креативности и критичког размишљања,
- примене знања,
- налажења литературе,
- рада у оквиру тима или независно,
- комуницирања на професионалном нивоу,
- познавање страног језика у сврху стручне комуникације.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
- темељно познавање и разумевање теоријске и експерименталне физике и њених метода,
- самосталног решавања одређених проблема у истраживањима,
- оспособљеност за продор у нове области путем независних студија или самосталног учења,
- способност моделирања,
- темељно познавање и способност примене најбитнијих математичких и нумеричких и информатичких метода,
- темељно познавање и разумевање најновијих достигнућа у физици,
- обрада резултата према научним принципима и извођење ваљаних закључака.
Компетенције стечене савладавањем студијског програма омогућавају студентима даљи професионални развој у науци, образовању, привреди и јавном сектору.
Курикулум даје распоред предмета по семестрима и годинама, тип, број часова активне наставе и ЕСПБ бодове. Опис предмета даје и име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.
На студијском програму постоје два облика активне наставе: предавања и студијски истраживачки рад.
Студент на свакој години студија може добити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 180 ЕСПБ.
Програм садржи само изборне предмете који се з оквиру школске године пријављују одвојено за зимски и летњи семестар. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета (изборних блокова) понуђених у датом семестру из које студент мора изабрати макар један предмет.
Студент врши избор предмета уз консултације са својим саветником (из реда наставника) а кога добија приликом уписа докторских студија. Студент мора водити рачуна да се најмање половина ЕСПБ бодова предвиђена за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.
Опције изборних предмета (унутар изборног блока) наведених код дате године студија, у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати у тој или наредној школској години у одговарајућем семестру.
До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни блок.
Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма.
Да би студент докторских студија поднео пријаву докторске дисертације мора положити по макар једну опцију сваког изборног блока на првој години студија и тако остварити минимум 60 ЕСПБ.
Да би приступио усменој одбрани дисертације, студент као први аутор мора имати један објављен или прихваћен за штампу рад у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације. Пријава и одбрана докторске дисертације морају бити урађени у складу са Правилником о докторским студијама на Природно-математичком факултету и другим општим актима.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Физика
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Часови активне наставе | ЕСПБ | |||
П | В | СИР | ||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||
1 | Предмет изборног блока 1 | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 | |
2 | Предмет изборног блока 2 | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 | |
3 | Предмет изборног блока 3 | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 | |
Укупно часова активне наставе и бодова на години: | 15 | 0 | 25 | 60 | ||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||||
1 | Предмет изборног блока 4 | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 | |
2 | Предмет изборног блока 5 | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 | |
3 | Предмет изборног блока 6 | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 | |
Укупно часова активне наставе и бодова на години: | 15 | 0 | 25 | 60 | ||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||||
ДТФ | Докторска дисертација, I фаза | 5 | O | 0 | 0 | 10 | 8 | |
ДТФ | Докторскa дисертација, II фаза и израда научног рада са SCI листе | 5 | O | 0 | 0 | 10 | 8 | |
ДТФ | Докторскa дисертација, III фаза | 6 | O | 0 | 0 | 20 | 14 | |
ДТФ | Израда и одбрана докторске дисертације | 30 | ||||||
Укупно часова активне наставе и бодова на години: | 0 | 0 | 40 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе и бодова у студијском програму: | 30 | 0 | 90 | 180 | ||||
Предмет изборног блока 1 | ||||||||
1 | ФД18ФП | Физика плазме | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
2 | ФД18ПРФ | Примена нехомогених РФ поља у истраживању процеса са спорим јонима | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
3 | ФД18ЈКС | Јако корелисани системи | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
4 | ФД18ФФМ | Физика функционалних материјала | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
5 | ФД18ОИСЈ | Основне интеракције и структура атомског језгра | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
6 | ФД18ОПН | Одабрана поглавља: наноструктуре | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
7 | ФД18РФ | Радијациона физика за медицинске физичаре | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
8 | ФД18МЗ | Моделирање загађења и хемијског транспорта у атмосфери | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
9 | ФД18ФР | Фракциони рачун у теоријској физици | 1 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
Предмет изборног блока 2 | ||||||||
1 | ФД18ИПТЕ | Извори плазме и техника експеримената | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
2 | ФД18МКТМ | Методи кванте теорије магнетизма | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
3 | ФД18МАТ | Модели анализе термички и механички индукованих промена у материјалима | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
4 | ФД18СКС | Спектроскопија кондензованог стања | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
5 | ФД18ИКЗ | Интеракције космичког зрачења | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
6 | ФД18ФПИН | Фундаментална и примењена истраживања са неутронима | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
7 | ФД18НПА | Неконвенционално простирање акустичких и електромагнетних таласа | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
8 | ФД18ФТК | Фероелектрични течни кристали | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
9 | ФД18РБ | Радиобиологија | 2 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
Предмет изборног блока 3 | ||||||||
1 | ФД18ПТ | Плазмене технологије | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
2 | ФД18НПКС | Виши курс нелинеарних појава у кондензованим системима | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
3 | ФД18СТФ | Својства и технике карактеризације танких филмова | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
4 | ФД18РНП | Ретки нуклеарни процеси | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
5 | ФД18ФВЕ | Физика високих енергија | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
6 | ФД18ЕТН | Експерименталне технике карактеризације наноструктура | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
7 | ФД18РСАК | Напредни курс рендгенске структурне анализе кристала | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
8 | ФД18ДР | Дијагностичка радиологија – физика и медицински аспекти | 2 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
Предмети изборног блока 4 | ||||||||
1 | ФД18ССЛП | Ширење спектралних линија у плазми | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
2 | ФД18КТП | Методе квантне теорије поља у физици кондензованог стања | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
3 | ФД18ФНС | Физика неуређених система | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
4 | ФД18ЕТНФ | Експерименталне технике и методе нуклеарне физике | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
5 | ФД18НПН | Нанотехнологија и примена наноматеријала | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
6 | ФД18РАТ | Физички аспекти радијационе терапије | 3 | ИБ | 5 | 0 | 15 | 30 |
Предмети изборног блока 5 | ||||||||
1 | ФД18ОДП | Оптичка дијагностика плазме | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
2 | ФД18ТР | Технике ренормализације | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
3 | ФД18НН | Наноматеријали и нанотехнологије | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
4 | ФД18ПНП | Полимерни нанокомпозити и њихове примене | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
5 | ФД18СТС | Алфа и бета спектоскопија | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
6 | ФД18МТНФ | Одабране примене мерних техника нуклеарне физике | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
7 | ФД18КЕФ | Квантна електроника и фотоника | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
8 | ФД18ДТР | Дијагностика и терапија радиоизотопима | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
9 | ФД18ПТМНМ | Простирање таласа у меморијским и нелокалним материјалима | 4 | ИБ | 6 | 0 | 4 | 15 |
Предмети изборног блока 6 | ||||||||
1 | ФД18ЛДП | Ласерска дијагностика плазме | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
2 | ФД18МК | Монте Карло метод и његова примена у кондензованом стању | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
3 | ФД18ДНМ | Добијање и процесирање нових материјала | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
4 | ФД18СМН | Савремене методе карактеризације наноструктура | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
5 | ФД18МСЈ | Методе мерења основних параметара структуре језгра | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
6 | ФД18РЗС | Радиоактивност животне средине | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
7 | ФД18ПЕП | Пренос електромагнетних поремећаја | 4 | ИБ | 4 | 0 | 6 | 15 |
- Статус предмета: О-обавезни, ИБ-изборни блок
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, СИР-студијски истраживачки рад