Рачунарске науке (3 године, 180 ЕСПБ)

Врста студија

Студијски програм ОАС Рачунарске науке обухвата основне академске студије из области рачунарских наука на Универзитету у Новом Саду, које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање првог степена информатичар.

Структура студијског програма

Услов за стицање звања дипломирани информатичар је да студент положи све обавезне предмете предвиђене програмом и сакупи укупно 240 ЕСПБ. Курикулум студијског програма састоји се из обавезних предмета и скупа изборних предмета.

Обавезни предмети. Предвиђенo je 19 обавезних предмета (укупно 127 ЕСПБ): шест у првој, шест у другој и седам у трећој години студија. Обавезни предмети су осмишљени тако да пруже фундаментална знања и вештине у области рачунарских наука и представљају у свету општеприхваћене основе потребне за основно академско образовање сваког информатичара (без обзира на специјализације), којима су обухваћене основе програмирања, фундаменталних и напредних алгоритама и структура података, неопходних математичких апарата из анализе, дискретне и нумеричке математике, база података, оперативних система, рачунарске архитектуре и информационих система. Такође, обавезни предмети употпуњују ово знање савременим и општеприхваћеним теоријама, методама и практичним вештинама из рачунарских наука, које спадају у области анализе алгоритама, вештачке интелигенције, софтверског инжењерства као и из сложенијих математичких теорија и метода теоријског рачунарства.

Изборни предмети. Знање студената се употпуњује понудом изборних предмета. Студенти бирају одговарајући број од понуђених изборних предмета сходно жељама и потребном броју ЕСПБ поена за успешан завршетак године, односно студија. Изборни предмети су скуп више специјализованих (прилагођених узрасту студената, као и циљу студијског програма) информатичких предмета, и има их укупно 29 (који укупно носе 156 ЕСБП). Већина ових изборних предмета из области теоријског рачунарства, моделирања, анализе и имплементације сложених софтверских система и технологија су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис, осим дефинисаних година студија на којима се они налазе у понуди, како би се обезбедило њихово логичко надовезивање на садржаје усвојене у склопу обавезних предмета. У оквиру изборних предмета такође се нуде курсеви у оквиру којих се развијају тзв. “меке” вештине (професионална комуникација и писменост, софтверски алати и слично). У оквиру овог студијског програма дозвољено је бирати предмете са других активних студијских програма у оквиру Факултета до 36 ЕСПБ уз одобрење шефа студијског програма и већа департмана.

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним средњим образовањем у четворогодишњем трајању. Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

На предавањима се за обраду наставних садржаја користи аудиторна метода, претежно  фронтално, уз коришћење рачунарске опреме и осталих савремених визуелних наставних средстава, али се користе и поједине групне и индивидуалне методе наставе. Сходно савременим трендовима академског образовања информатичара, вежбе комбинују фронтални приступ увежбавања изложених теоријских принципа и практичан рад студената на рачунару, као и на осталим видовима индивидуалне и групне наставе попут пројеката, семинарских радова, домаћих задатака, практикума и друго.

Трајање студија

Студије трају три године, а њихова укупна вредност је 180 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом није предвиђена израда завршног рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврхе овог студијског програма су:

• опште академско образовање информатичара, способних за практичан рад на рачунарима у привреди у свим фазама и улогама током развоја софтвера, са разумевањем односа развоја софтвера са другим аспектима пословања и одговарајућом теоријском основом;
• образовање информатичара за учествовање у развоју и примени софтверских система, као и за рад у примени рачунарских наука у образовању, безбедности, здравству, дигитализацији државних сервиса и услуга и другим областима људског рада;
• усађивање разумевања дубљих принципа рачунарских наука, чиме се студент оспособљава за савладавање напреднијих информатичких техника и њихових иновационих примена у креативним индустријама и предузетничким стартапима;
• припрема за даље студије у области рачунарских наука. Избором одговарајућих изборних предмета, студент се већ на основним студијама може лагано специјализовати у областима веб програмирања и дизајна, рачунарских мрежа и интернета ствари, рачунарске графике и виртуелне и проширене реалности или ка фундаменталнијим областима информатике (конструкција компајлера, математичка логика у рачунарству, анализа података и напреднијe темe системског софтвера).

Информатичари, експерти у рачунарским наукама, су неопходни кадровски ресурси за развој друштва базираног на знању односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Јапану итд.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима због повећаних инвестиција, привредног раста и појаве страних компанијa и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Студијски програм обезбеђује стицање компетенција које су друштвено оправдане и корисне. Студенти студијског програма ОАС Рачунарске науке имају могућност стицања радног искуства кроз праксу код многобројних пословних партнера са којима Природно-математички факултет има закључен уговор о сарадњи. Ове стручне праксе омогућавају студентима да примене знање стечено током студија на проблемима у индустрији и тиме стекну искуство рада у привреди, као и пословна познанства. Студенти имају могућност да путем праксе код већине компанија положе и испите као што су Стручна пракса и Информатички семинар А и Б. Кроз ову сарадњу Природно-математички факултет добија и повратне информације од индустријских партнера о квалитету наставе и спремности студената за рад у привреди. У претходном периоду органи факултета су учинили знатне напоре како би се проширила база пословних партнера факултета, а постојећи партнери мотивисали да дају чешће и детаљније повратне информације о реализацији стручних пракси у сврху унапређења квалитета образовног процеса.

Циљеви студијског програма су следећи:

• упознавање са основним информатичким принципима, теоријама, методама и техникама потребним за решавање проблема помоћу рачунара, као и за примену рачунара у различитим областима људског деловања;
• усвајање основних знања, метода и техника о програмирању и програмским језицима, програмским парадигмама (процедуралном, објектно-оријентисаном и функционалном програмирању), алгоритмима, оперативним системима, базама података и информационим системима;
• упознавање са основним математичким дисциплинама неопходним за разумевање, формализацију, анализу и решавање проблема, као и за успешну примену информатичких принципа и техника;
• надградњу основних информатичких знања напреднијим принципима и техникама из области рачунарских наука;
• припрема за успешну примену информатичких техника у пракси (индустрија, предузетништво, услуге и сервиси);
• припрема за даљу надградњу знања, као теоријска и практична подлога за усвајање сложенијих садржаја из области информатике – тј. за даље студирање на мастер студијама;
• развој високог степена апстрактног, аналитичког и синтетичког, логичког и алгоритамског начина размишљања и разумевање различитих ступњева апстракције у информатичком домену;
• развијање иницијативе и способности за самостално решавање проблема помоћу рачунара правилном употребом усвојених информатичких принципа и техника.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Опште и предметно-специфичне компетенције су:

• способност за аналитички и синтетички приступ решавању информатичких проблема;
• способност за примену знања у пракси;
• способност доношења одлука при дизајнирању и имплементацији сложених софтверских система;
• способност учења и надградње информатичких вештина;
• фундаментална уже-стручна знања теоријског рачунарства.

Опис исхода учења

Исходи учења су:

• основна знања из базичних области математике;
• способност логичког мишљења, формулације претпоставки и извођења закључака на формалан и формализовани начин;
• способност разумевања и формулисања проблема и његовог моделирања да би се омогућила његова анализа и решавање;
• програмерске вештине у процедуралној, објектно-оријентисаној и функционалној парадигми програмирања, као и познавање више програмских језика;
• разумевање свих фаза у циклусу развоја софтвера: спецификација захтева, анализа, дизајн (пројектовање), имплементација, тестирање и одржавање;
• практичне вештине у коришћењу програмских окружења, програмских библиотека отвореног кода, система за управљање релационим базама података и CASE алата;
• разумевање текућих принципа, техника и трендова у развоју информатике и истраживачких праваца у рачунарским наукама;
• способност да самостално примени принципе и технике информатике у пракси у решавању проблема из различитих домена.

Иако је у питању трогодишњи студијски програм, обрађује се довољно практично применљивих технологија, па су студенти, осим за наставак студија на мастер студијским програмима, спремни и за директно запошљавање у ИТ компанијама.