Назив и циљеви студијског програма
Својим наставним садржајима, као и облицима и методама наставе студијски програм Примењена математика студентима омогућује стицање темељних математичких знања, разумевање примене математичких знања у пракси и вештине математичког моделирања за анализу појава у финансијама, економији и индустрији.
Врста студија и исход процеса учења
Студијски програм Примењена математика спада у групу мастер академских студија.
Студент савладавањем студијског програма Примењена математика стиче способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин. Студент стиче способност за комуникацију са другим инжењерима и економистима. Током студија студент овладава знањима из информатике и стиче способност за програмску имплементацију сложенијих проблема.
Стручни, академски, односно научни назив
По завршетку студија стиче се звање мастер математичар.
Структура студијског програма
У курикулуму овог студијског програма налази се 9 обавезних предмета, међу којима су и предмети: Стручна пракса, Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана. Предмети Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана укупно вреде 30 ЕСПБ и студенти их слушају у последњем, четвртом семестру. Обавезни предмети укупно вреде 75 ЕСПБ. Преосталих 45 ЕСПБ студенти стичу полагањем изборних предмета који су подељени у 6 група, а за сваки семестар је јасно дефинисано из које изборне групе и колико предмета студенти треба да бирају. Уколико студент током студија положи изборне предмете: Финансијска математика 2, Економетрија и Математички модели у економији (предмети који укупно вреде 18 ЕСПБ), он стиче додатне (специфичне) компетенције из области математике финансија тј. оспособљава се за рад у различитим типовима финансијских институција, економских институција и институција које се баве осигурањем. Слично, уколико студент положи изборне предмете: Механика непрекидних средина, Теорија информације и кодирања, Једначине математичке физике и Математичко моделирање (предмети који укупно вреде 19 ЕСПБ), онда он стиче додатне (специфичне) компетенције из области техноматематике тј. оспособљава се за решавање математичких проблема који су најчешће везани за индустрију. Поред изборних предмета наведених у курикулуму с, студент у оквиру овог студијског програма може да бира и предмете са других мастер студијских програма, али уз одобрење Већа Департмана и тако да у збиру ти предмети вреде максимално 20 ЕСПБ.
Трајање студија
Студије трају две године (четири семестра), а укупан број ЕСПБ бодова који носе је 120.
Бодовна вредност предмета
Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.
Завршни рад
Студијским програмом је предвиђена израда завршног (мастер) рада. На програму постоје два предмета: Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана.
Предуслови за упис предмета
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.
Изборни предмети са других студијских програма
Поред изборних предмета наведених у курикулуму, студент у оквиру овог студијског програма може да бира и предмете са других мастер студијских програма, али уз одобрење Већа Департмана и тако да у збиру ти предмети вреде максимално 20 ЕСПБ.
Прелазак са других студијских програма
Прелазак на студијски програм Примењена математика са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Сврха двогодишњих мастер академских студија Примењенe математикe је образовање стручњака примењене математике, са академским називом мастер математичар. У складу са курикулумом, образују се кадрови који су стекли целовита знања из разних грана примењене и нумеричке математике, статистике, добро су овладали погодним областима информатике и познају одређене области технике с једне и економско-финансијских дисциплина с друге стране.
Стручњаци са мастер дипломом овог типа квалификују се за послове у којима се захтева аналитичко мишљење, логичко расуђивање, а пре свега способност креативног решавања сложених практичних проблема применом математичких модела. Сврха студија је да се целовита знања и методе из области примењене математике оптимално и креативно користе у пракси.
Циљ академског студијског програма Примењенa математикa је стицање целовитих знања из најважнијих области примењене.
Обавезна група предмета из примењене математике обухвата најважније теме и садржаје који оспособљавају студенте за препознавање, моделирање и решавање математичких проблема у пракси. Знање које се стиче овом групом предмета се надограђује кроз велики број изборних предмета.
Савладавањем овог студијског програма настају комплетни и модерно образовани стручњаци чије знање не застарева и који су веома тражени у условима тржишне економије, посебно у процесу транзиције.
Савладавањем студијског програма Примењена математика студент стиче способности:
- способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођење закључака на формалан или формализован начин;
- познавање основа класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици;
- способност решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама;
- оспособљеност за комуникацију са економистима и инжењерима;
- способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама;
- знања из информатике која обезбеђују адекватну примену савременог софтвера;
- способност креативног усвајања нових знања, развоја нових модела и примене знања у новим технологијама.
Уколико студент током студија положи изборне предмете: Финансијска математика 2, Економетрија и Математички модели у економији (предмети који укупно вреде 18 ЕСПБ), он стиче додатне (специфичне) компетенције из области математике финансија тј. оспособљава се за рад у различитим типовима финансијских институција, економских институција и институција које се баве осигурањем. Слично, уколико студент положи изборне предмете: Механика непрекидних средина, Теорија информације и кодирања, Једначине математичке физике и Математичко моделирање (предмети који укупно вреде 19 ЕСПБ), онда он стиче додатне (специфичне) компетенције из области техноматематике тј. оспособљава се за решавање математичких проблема који су најчешће везани за индустрију.
Опис исхода учења
Студент ће након успешног завршетка ових мастер студија имати увид у концепте и стећи напредна знања о најважнијим дисциплинама примењене математике. Поред тога студент ће бити у стању да стечена знања примењује у пракси, користећи технике којима је овладао, правећи и решавајући сложене математичке моделе. Биће у стању да у практичним проблемима из индустрије и економије препозна, одабере и употреби погодан математички апарат, као и да формира сложеније математичке моделе којима решава дати проблем.
Девет обавезних предмета, укупне вредности 75 ЕСПБ бодова, распоређено је на следећи начин: у првом семестру заступљена су 3 обавезна предмета, а у другом, трећем и четвртом семестру по два обавезна предмета. У четвртом семестру студија студент ради завршни рад кроз два обавезна предмета (Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана). Ова два предмета вреде у збиру 30 ЕСПБ бодова, па је читав четврти семестар посвећен завршном раду.
Преосталих 45 ЕСПБ бодова студент стиче полагањем изборних предмета који су распоређени у 6 изборних група и за сваки семестар је курикулумом прецизирано из које групе и колико предмета студент треба да бира предмете.
Приликом уписа семестра, студент пријављује предмете, а софтвер проверава да студент има 30 ЕСПБ по семестру.
Студент ће имати следећи избор предмета.
- семестар – 3 обавезна предмета (Парцијалне диференцијалне једначине, Нумеричке методе линеарне алгебре 1 и Нумеричка анализа 2) који вреде укупно 23 ЕСПБ. Преосталих 7 ЕСПБ је један изборни предмет који студент бира из групе А коју чине предмети Финансијска математика 2 и Механика непрекидних средина.
- семестар – 2 обавезна предмета (Програмирање 3 и Стохастичка анализа) који вреде укупно 13 ЕСПБ и 3 или 4 изборна предмета у укупној вредности 17 ЕСПБ и то: 1 изборни предмет из групе Б коју чине Економетрија и Теорија информације и кодирање, затим 1 или 2 изборна предмета из групе В коју чине Нумеричке методе линеарне алгебре 2, Једначине математичке физике и Математичко моделирање (бира се укупно 7 ЕСПБ из ове групе) и 1 изборни предмет из групе Г коју чине Актуарска математика, Анализа биланса, Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина, Теорија одлучивања и Теорија непокретне тачке.
- семестар – 2 обавезна предмета (Семинар из моделирања 1 и Стручна пракса) који вреде укупно 9 ЕСПБ и 4 изборна предмета у укупној вредности од 21 ЕСПБ и то: 1 предмет из групе Д коју чине предмети Математички модели у економији и Нумеричка оптимизација и 3 изборна предмета из групе Е коју чине предмети Теорија кривих и површи, Временске серије, Изабрана поглавља примењене алгебре, Програмирање 4, Операциона истраживања и Финансије 2.
- семестар – Студент ради завршни мастер рад кроз два обавезна предмета (Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана) који вреде укупно 30 ЕСПБ.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија
| Р.бр. | Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Број часова | ЕСПБ | |
| ПРВА ГОДИНА | ||||||
| 1 | 22.МА01 | Парцијалне диференцијалне једначине | 1 | 6 | 8 | |
| 2 | 22.МБ01 | Нумеричке методе линеарне алгебре 1 | 1 | 6 | 7 | |
| 3 | 22.МБ02 | Нумеричка анализа 2 | 1 | 6 | 8 | |
| 4 | 22.МБИА1 | Изборни предмет А (бира се 1 од 2) | 1 | 6 | 7 | |
| 22.МБ11 | Финансијска математика 2 | 1 | 6 | 7 | ||
| 22.МБ24 | Механика непрекидних средина | 1 | 6 | 7 | ||
| 5 | 22.МА04 | Програмирање 3 | 2 | 6 | 7 | |
| 6 | 22.МБ03 | Стохастичка анализа | 2 | 5 | 6 | |
| 7 | 22.МБИБ1 | Изборни предмет Б (бира се 1 од 2) | 2 | 4 | 5 | |
| 22.МБ12 | Економетрија | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ21 | Теорија информација и кодирања | 2 | 4 | 5 | ||
| 8 | 22.МБИВ | Изборна позиција В (бира се 7 кредита ) | 2 | 2-6 | 7 | |
| 22.МБ04 | Нумеричке методе линеарне алгебре 2 | 2 | 6 | 7 | ||
| 22.МБ22 | Једначине математичке физике | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ25 | Математичко моделирање | 2 | 2 | 2 | ||
| 9 | 22.МБИГ1 | Изборни предмет Г (бира се 1 од 5) | 2 | 4 | 5 | |
| 22.МБ41 | Актуарска математика | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ42 | Анализа биланса | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ43 | Нумеричко решеавање ПДЈ | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ45 | Теорија одлучивања | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.МА54 | Теорија непокретне тачке | 2 | 4 | 5 | ||
| Укупно часова активне наставе | 49 | |||||
| Укупно ЕСПБ | 60 | |||||
| ДРУГА ГОДИНА | ||||||
| 10 | 22.МБ05 | Семинар из моделирања | 3 | 4 | 6 | |
| 11 | 22.МБСТР | Стручна пракса | 3 | 6 | 3 | |
| 12 | 22.МБИД | Изборни предмет Д (бира се 1 од 2) | 3 | 5 | 6 | |
| 22.МБ13 | Математички модели у економији | 3 | 5 | 6 | ||
| 22.МБ35 | Нумеричка оптимизација | 3 | 5 | 6 | ||
| 13 | 22.МБИЕ | Изборна позиција Е (бира се 3 од 6) | 3 | 12 | 15 | |
| 22.МА06 | Теорија кривих и површи | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ31 | Временске серије | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ32 | Изабрана поглавља примењене алгебре | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ34 | Програмирање 4 | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ36 | Операциона истраживања | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.МБ37 | Финансије 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 14 | 22.МБ98 | Завршни рад - истраживање | 4 | 20 | 5 | |
| 15 | 22.МБ99 | Завршни рад - израда и одбрана | 4 | 5 | 25 | |
| Укупно часова активне наставе | 41 | |||||
| Укупно ЕСПБ | 60 |