Kategorija: 2011.

Dijalog kultura 06.03.2011.

Tema: FIZIKA I KNJIŽEVNOST – Prvi deo

Povod: Predavanje „Fizika i književnost“

Na predavanju „Fizika i književnost“ koje je fizičar dr Darko Kapor, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, održao u Ogranku SANU u Novom Sadu, uvodom, govoreći o odnosu fizike i književnosti, profesor Kapor je rekao: „U suštini najveći deo opštih stavova može da se proširi na sve prirodne nauke, mada su primeri fizičarski. Onako kako ja to vidim, imali smo prvo jedan ’prosvetiteljski’ ili ’poučan’ pristup, gde se književno delo koristi za približavanje nauke čitaocu. Noviji pristup je literarna analiza posledica i mogućih posledica fizičkih istraživanja. Konačno, spajanje ili ’pomirenje’ ova dva pristupa se pojavljuje u delima inspirisanim životima velikih naučnika i u naučno-popularnoj literaturi. Počinjemo od onoga što je sigurno mnogo starije, a to je izlaganje fizike, tj. opisivanje i eventualno tumačenje fizičkih pojava u jednom literarnom delu. Ovo sam nazvao ’prosvetiteljski’ pristup, ali je stvar u tome što se dešava mnogo ranije od epohe prosvetiteljstva. Ipak, osnovna ideja je slična. Izložiti naučne ideje na takav način da budu što pristupačnije širem čitalačkom krugu. Navešću nekoliko veoma upadljivih primera. Idemo prvo u Rim gde nam je Tit Lukrecije Kar (99 – 55) u prvom veku p.n.e. ostavio spev o prirodnim naukama nazvan ’O prirodi stvari’ – De rerum natura’. Svi koji se ovim spevom bave slažu se da Lukrecije izlaže Epikurovu (341 – 270 p.n.e.) filozofiju (…) Nas međutim zanima razumevanje prirode, jer objašnjenje koje dobijamo je materijalističko, atomističko, verovatno dobrim delom Demokritovo i Leukipovo (5. i 4. vek p.n.e. 460 – 370), mada se i kritički osvrće na Demokrita.“ Građa koju je analizirao prof. dr Darko Kapor obuhvata celokupnu istoriju naukovanja od antičkih vremena do danas i tekstove u kojima je sama nauka izložena u literarnoj formi ili je nauka inspiracija literarnom delu. Tome ćemo posvetiti više emisija. Ova, prva emisija posvećena je spevu „O prirodi stvari“ Tita Lukrecija Kara, iz prvog veka naše ere, zatim Galilejevim dijalozima u delima „Dijalog o dva sistema sveta“ i „Dve nove nauke“, kao i „Spevu o pomračenju Sunca i Meseca“ Ruđera Boškovića i njegovom delu u celini. Dakle, u prvoj emisiji s profesorom Darkom Kaporom razgovaramo o onim tekstovima koji poučavaju čitaoca o nauci i to pribegavajući pesničkom ili proznom književnom izrazu. Takvi tekstovi su i naučno i naučno-popularno štivo, a manifestuju se, pre svega, u antičko i renesansno doba. Druga emisija koju već sada najavljujemo biće posvećena literaturi koja otvara jedno novo polje odnosa fizike i književnosti, a to je domen naučne fantastike.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Jadranka Kovač i Miodrag Kostić

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 20.02.2011.

Tema: SPEKTROSKOPIJA

„Pošto smo u astronomiji samo nemi posmatrači neopipljivih nebeskih objekata i procesa, svetlost je sve što imamo. Običnim posmatranjem možemo na osnovu uočenog kretanja ovih objekata saznati nešto o prirodi svemira i Sunčevog sistema (kao na primer o heliocentričnom sistemu). Međutim, tek analizom svetlosti koja nam stiže sa ovih objekata možemo izvesti zaključke o njihovim fizičkim karakteristikama kao što su temperatura, hemijski sastav i slično i na osnovu toga naučiti nešto o njihovom nastanku i evoluciji. Stoga je spektroskopija u astronomiji sredstvo koje nam omogućava da izvučemo obilje informacija iz svetlosti koja nam stiže sa nebeskih objekata i iz vasione uopšte“, piše dr Tijana Prodanović u udžbeniku „Uvod u spektroskopiju za astronome“. Takođe objašnjava: „Najprostije rečeno, spektroskopija je naučna oblast čija je osnovna metoda razlaganje svetosti na spektar, gde se meri intenzitet zračenja u zavisnosti od talasne dužine. To je način da uočimo interakciju (apsorpciju, emisiju, rasejanje) svetlosti sa materijom i da na osnovu toga dođemo do kvalitativnih i kvantitativnih saznanja o materiji i fizičkim procesima“. Međutim, danas se termin spektroskopija koristi i kada se govori o česticama (na primer spektar kosmičkog zračenja), što znači da je spektroskopija u širem smislu reči, metoda pri kojoj analiziramo neko svojstvo zračenja ili materije u zavisnosti od njihove energije“. U „Dijalogu kultura“ Radio Novog Sada, s Tijanom Prodanović razgovaramo o spektroskopiji u astrofizici, kao i istoriji nastanka te naučne discipline. Povod je njena nedavno obljavljena knjiga „Uvod u spektroskopiju za astronome“. S njom takođe razgovaramo o aktuelnim pitanjima astronomije i astrofizike, kao i o aktivnostima Astronomskog društva Novi Sad. Doktorka Tijana Prodanović je docentkinja na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde predaje spektroskopiju vasione studentima četvrte godine studijskog smera Astronomija sa astrofizikom. Na master studijama predaje radio-astronomiju. Ujedno je predsednica Naučnog odbora astronomskog društva Novi Sad.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 06.02.2011.

Tema: ARTES MECHANICAE – Drugi deo

U drugom delu istoimenog rada Drenka Dobrosavljević traga za odgovorom na pitanje: Šta je pokrenulo višeslojne društveno-ekonomske i saznajne promene koje će uvesti evropsku civilizaciju u modernog doba? Zalazeći u svestranosti i plodonosno vrenje renesansnih zanatskih i umetničkih radionica, iz dubina tih vekova, izranja – široj javnosti manje poznat – doprinos i uticaj tog znanja u istorijskom prostoru i vremenu – na nastanak i razvoj nove nauke.

Primena novih tehnologija presudna je u razvoju fundamentalnih nauka. I obrnuto, primenom nauke – tehnologije i tehnološki procesi sve brže menjaju celokupnu našu civilizaciju, sve oblasti stvaralaštva, svakodnevicu, društene, političke i ekonomske odnose u globalnim vezama naše planete, pa čak i prirodu, sve više zalazeći i u samu fenomenologiju i nastanak živog i života. Koreni moderne nauke su duboki. Galilejev pogled u nebo teleskopom 1609, Vezalijusov pogled u čoveka disekcijom i pogled Levenhuka, (prvobitno trgovca tkaninama), kroz mikroskop u bočicu s vodom iz jezera, najkrupniji su pokretački iskoraci iz sholastičkih prvenstveno teoloških i metafizičkih preokupacija. Prema Aleksandru Koareu, 1543. godinu treba posebno zapamtiti iz dva razloga. Te godine objavljeno je Kopernikovo delo De Revolutionibus Orbium Coelestium i anatomija Andreasa Vezalijusa De Humani Corporis Fabrica. Istovremeno, u 15. i 16. veku inženjeri, tehnički i umetnici, unlearned men, neuvažavani u nauci zbog nepoznavanja latinskog – jezika nauke – i nepoznavanje filozofije, fizike, astronomije, matematike, geometrije, logike, kao i etike i prava i drugih disciplina koje se izučavaju na univerzitetima, počinju da skreću pažnju na značaj svog iskustva i da se zalažu za to da ih nauka uvaži, kao i da u svoje okrilje primi i njihove traktate pisane živim jezicima. „Pred kraj srednjega veka obelodanjuje se jedna nova duhovna nastrojenost“, zaključuje Alfred Nort Vajthed i dodaje: „Izumevanje je podstaklo mišljenje, mišljenje je ubrzalo spekulaciju u vezi s fizikom, helenski rukopisi su predočili ono što su otkrili ljudi u antici. Napokon, mada je 1500. Evropa znala manje od Arhimeda, koji je preminuo 212. godine pre naše ere, ipak je 1700. bilo napisano Njutnovo delo Principija, i svet je podobro zakoračio u modernu epohu“. I Aleksandar Koare smatra da se obnavljanje i usvajanje Arhimedovih dela nalaze u osnovi naučne revolucije do koje će doći u 17. veku. Prema Paolu Rosiju, povratak Arhimedu dogodiće se u renesansi, s Leonardom i biće od epohalnog značaja jer će pokrenuti definitivan raskid prezira prema tehničkom, inženjerskom i umetničkom radu i znanju (kao i prema preduzetništvu) u odnosu na intelektualna pregnuća. To će dati novi pravac evropskoj, danas svetskoj civilizaciji. Inženjeri, majstori, umetnici nisu više bezimeni i na dnu društvene hijerarhije, naprotiv. Prema Vajthedu, sjedinjenje između traganja za opštim idejama i beleženja tvrdih činjenica nije moglo da nastupi pre nego što je bitno uvećan ugled zanatstva i tehničkog postignuća, a to se desilo tek kada su preduzetnici i zanatlije u velikim gradovima postali društvena klasa koja je sebe smatrala jednakom sa zemljoposednicima i njihovim činovnicima, kao i sveštenicima. Arnold Hauser sažima ista saznanja na zaključak da se preokret dogodio u 16. veku, kada se Karlo Peti sagnuo da podigne četkicu koja je Ticijanu ispala iz ruke.

Adaptacija za radio istoimenog rada Drenke Dobrosavljević i urednica emisije Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Jadranka Kovač i Goran Kostić

Ton-majstorke: Marica Jung i Sabina Nedić

Dijalog kultura 23.01.2011.

Tema: ARTES MECHANICAE – Prvi deo

U prvom delu istoimeog rada Drenka Dobrosavljević traga za prvim dodirima između nauke i tehnike koji su vodili ka interdisciplinarnosti i međuzavisnosti nauke i tehnologije savremenog doba i, prethodno, za tim šta čini korpus znanja artes mechanicae u odnosu na artes liberales i za uzrocima njihovog postojanja kao svetova bez međusobnih dodira – od pradavnih vremena do sredine petnaestog veka.

Početak duhovne klime društvanog i naučnog priznavanja tehničkog znanja sazreva u doba renesanse.

Tek tada artes mekanike ili tehnè, zanatske, inženjerske, tehničke i umetničke veštine će početi da stiču društveno priznanje i ostvariti prvi korak prema nauci koja će istovremeno, takođe tek tada početi da se okreće prema njima i da osluškuje šta kazuje njihovo iskustvo. Do tada tehnička znanja i umetnost smatrane su pukim umećima koja su nedosnojna učenog, kontemplativnog čoveka i uvaženog znalca filozofije prirode i njenog saznajnog korpusa, metafizičkih promišljanja i teoloških doktrina.

Tehnička znanja i notio experimentalis, empirijska saznanja, pripadala su sve do druge polovine 15. veka drugom misaonom svetu koji se ničim nije dovodio u vezu s naukom, s artes liberales. Slobodne nauke, smatralo se, morale su biti slobodne od svega praktičnog, empirijskog, čulnog, i u svakom pogledu ovozemaljskog, što sprečava um da dosegne istine. Zato su u antičko doba i u srednjem veku nauka i tehnika bili svetovi bez međusobnih dodira.

Artes liberales predstavljaju korpus znanja još u antičko doba. Ta klasifikacija znanja podrazumevala je sedam disciplina: gramatiku, retoriku, logiku, aritmetiku, geometriju, astronomiju i muzičku harmoniju. Analogno, artes mechanicae koje su prvobitno čak nazivane artes vulgares et sordidae – obične i prljave odnosno oznojane veštine, bile su klasifikovane u sedam umeća koja su služila za izgradnju fortifikacija, palata, hramova i njihovo ukrašavanje, kao i za izgradnju gradova, mostova, puteva, irigacionih sistema, izradu oruđa, oružja, alata, instrumenata, a njima je bila pridodata i medicina. Procesi nastanka naučne misli s jedne strane i proces razvoja tehničkog odnosno tehničko-tehnološkog znanja, s druge strane, dugo su se odvijali nezavisno jedni od drugih, od pradavnih vremena pa sve do novijeg doba.

Tehnološki determinizam, istorijske okolnosti na makro i na mikro-planu, položaj nauke u društvu, čiji je sastavni deo i odnos nauke i religije, kulturološke okolnosti i impuls i vitalnost misli iluminiranih ličnosti, te saznajna i kulturna pokretljivost i migracija ideja kroz istorijsko-civilizacijska kretanja, deo su priče o susretu nauke i tehnike i rađanja naučno-tehnološke razvojne međuzavisnosti.

Adaptacija za radio istoimenog rada Drenke Dobrosavljević i urednica emisije: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 09.01.2011.

Tema: NAUKA I TEHNIKA U KRIMINALISTICI

Povod: Istoimena izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU

Multidisciplinarnost je obeležje svih naučnih disciplina i oblasti rada savremenog doba. Obično je reč o dva, tri, eventualno četiri polja koja se međusobno saznajno dopunjuju ili su u međusobnoj interakciji. Ali, postoji jedna oblast u kojoj su u primeni saznanja gotovo svih nauka, kao i sva savremena tehnička dostignuća, pa čak i većina grana umetnosti. Ta oblast je kriminalistika.

Naučno-tehnička revolucija 19. veka i diferencijacija naučnih disciplina koja je započela u prethodnom, te eksplozivni razvoj novih naučnih disciplina poslednjih 150 godina, kako u oblasti prirodnih nauka tako i humanističkih, ubrzali su primenu nauke i tehnike u kriminalistici. Međutim, istorija beleži da su ljudi i u antičkom dobu i srednjem veku tragali za što pouzdanijim indikacijama i dokazima. Drevni Egipćani su, na primer, koristili detaljne usmene opise ličnosti, koji će u novije doba postati prvo crtani portreti, a kasnije foto-roboti. Vavilonci su koristili otiske prstiju na glinenim pločicama za identifikaciju autora teksta napisanog klinastim pismom.

Otisci prstiju primenjivali su se i drevnoj kineskoj civilizaciji radi identifikacije i potvrde.

Nadalje, na primer, na tlu današnje Evrope, koncept upoređivanja i identifikacije rukopisa ustanovio je imperator Istočnog rimskog carstva, Justinijan 529. godine naše ere kodeksom koji nosi ime ovog cara našeg porekla – obnovitelj jedinstvenog Rimskog carstva.

Kao preteča modernog detektora laži, literatura beleži metodu koja se primenjivala u Indiji: Osumnjičeni je u mračnoj prostoriji trebalo da povuče magarca za rep, a prethodno bio upozoren da će, ako je kriv, magarac zanjakati. Rep je bio uprljan crnim prahom. Oni čiste savesti, povukli bi magarca za rep, a oni drugi ne. Tragovi crnog praha na rukama ili njihov nedostatak bili su indikacija istinitosti iskaza.

Kako se definiše kriminalistička tehnika kao nauka, ko su utemeljivači savremene kriminalističke tehnike kao nauke, te kako je tekao razvoj forenzičkih nauka, pre svega naučno-tehničkih, jesu pitanja o kojima u Dijalogu kultura Radio Novog Sada govori diplomirani elektroinženjer Ilija Đinović, veštak u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP-a Srbije, koautor teme „Razvoj kriminalističke tehnike“ izložbe Nauka i tehnika u kriminalistici, postavljene u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti.

Izložba je organizovana kroz sledeće teme: „Svaki kontakt ostavlja trag“, „Razvoj kriminalističke tehnike“, „Kriminalistička fotografija“, „Daktiloskopija – utvrđivanje identiteta lica putem otisaka“, „Kriminalistička balistika“, „Poligraf“, „Razvoj nastave iz sudske medicine“, „Forenzička toksikologija“, „Forenzička hemija“ i „Veštačenje bioloških tragova“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Mirjana Vojvodić i Goran Kostić

Ton-majstorka: Marica Jung