Kategorija: 2011.

Dijalog kultura 07.08.2011.

Tema: ECOS U NOVOM SADU I NUKLEARNA ENERGETIKA

Moto konferencije ECOS, održane u Novom Sadu, bio je: „Međunarodne pametne mreže energetske saradnje u cilju održivog razvoja“. U okviru te konferencije posebno je organizovan panel o nuklearnoj energiji. Neminovno se nameće pitanje: Zar nuklearna energija može biti u funkciji održivog razvoja – a ako je odgovor potvrdan – u čemu je tajna?

Odgovor na ta i druga pitanja potražili smo kroz razgovor s doktorkom Jasminom Vujić, profesorkom na Fakultetu za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, direktorkom i osnivačem Centra za nuklearna istraživanja tog univerziteta. Konferencija ECOS u Novom Sadu neposredan je povod da u našoj emisiji o saznajnoj, kulturnoj i sociokulturnoj pokretljivosti i o međudelovanju tih elemenata kulture i civilizacije – s profesorkom Vujić razgovaramo o nuklearoj fizici i njenim aktuelnim pitanjima danas, sto godina od nastanka te naučne discipline, kao i o radovima koje je profesorka Vujić izložila na konferenciji u Novom Sadu. Doktorka Jasmina Vujić je u Americi od 1985. godine. Na Mičigenskom univerzitetu u An Arboru odbranila je doktorat 1989. iz nuklearnih nauka. Na Fakultetu za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Bekrliju je od 1992. Tamo je redovni profesor u raznim oblastima primene zračenja – od dizajna nukelarnih reaktora do terapije raka i nuklearne medicine. Od 2005. do 2009. godine Jasmina Vujić bila je prva žena dekan na Fakultetu za nuklearnu tehniku u Sjedinjenim Američkim Državama. Istovremeno, 2009. izabrana je za predsednicu Udruženja dekana svih fakulteta za nuklearnu tehnologiju u SAD. Jasmina Vujić je naučnik i stručnjak svetskog glasa u oblastima reaktorske fizike, modernih metoda za analizu i dizajn nuklearnih reaktora i primenu zračenja u medicini i industriji, kao i za sprečavanja širenja nuklearnog materijala.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Miodrag Matović

Terenski snimatelj: Borislav Đuranin

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Marica Jung

Dijalog kultura 10.07.2011.

Tema: INTELIGENTNI I GLUPI GEL

Većina nas koji nismo tehnolozi ili hemičari – najčešće misli da živa i neživa materija, kao i veštački dobijeni materijali i supstancije nemaju ništa zajedničko. Međutim to nije tako. Šta su to polimeri, kako nastaju, te da li su makromolekuli i fenomen ponavljanja njihovih delova i njihovi rasporedi i struktura – osnovno svojstvo i plastike, i gume i drveta i kamena i ljudskog i životinjskog DNK-a, na primer… – i mnoga druga pitanja o polimerima i posebno o materijalima najnovijih generacija – vode nas do prof. dr Zorana Petrovića, nekadašnjeg redovnog profesora fizičke hemije polimera na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, danas redovnog profesora tehnologije plastičnih masa na Univerzitetu u Pitsburgu.

Profesor Petrović je i direktor istraživanja Kanzaškog Centra za polimere, čiji je osnivač i spiritus movens. On je član Američkog hemijskog društva i drugih naučnih i naučno-stručnih društava u istraživanjima materijala, plastike, proizvodnje polimera iz biljnih ulja.

On je, takođe, član Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od najcitiranijih autora iz Vojvodine – i to više od 2500 puta.

„Polimeri su materijali koji se sastoje od jedinica koje se ponavljaju. To su molekuli velike molekulske mase. To mogu da budu lančani molekuli koji imaju molekulske mase nekoliko miliona. Čovek se praktično sastoji od polimera. Svi proteini su polimeri. Ribonukleinska kiselina i slično takođe su polimeri, tako da je to živa materija koja je u nama i biohemičari se jako mnogo bave time.“ Profesor Zoran Petrović i njegov tim bave se sintetskim polimerima koji nastaju reakcijom monomera (osnovne jedinice od kojih se gradi polimer) i nastoje da planirajući organizaciju polimera dobiju određena svojstva koja treba da zadovolje nekakve tehničke i industrijske potrebe. Među specijalnostima profesora Zorana Petrovića su sinteza polimera, odnos strukture i osobina polimera. Profesor Zoran Petrović, između ostalog, objašnjava: „Zavisno od načina sinteze mi možemo da od istog materijala dobijemo različite strukturne oblike, a svaki strukturni oblik ima svoja svojstva (…) Dakle, zavisno od strukture mi možemo da planiramo upotrebna svojstva.“ U ovom izdanju Dijaloga kultura Radio Novog Sada, saznaćemo o proizvodnji materijala za koje su zaslužne ideje i naučni i istraživački rad profesora Petrovića i njegovog istraživačkog tima, a kao što su beton dobijen iz biljnih ulja i razni materijali za košarkaške patike, golf loptice i takozvane erkondišn cipele. Priča o inteligentnim i glupim gelovima i njihovoj primeni su na samom početku našeg razgovora.

U narednoj emisiji Dijalog kultura Radio Novog Sada, emitovaćemo drugi deo razgovora s profesorom Petrovićem u kojem nastojimo da upoznamo njegov naučni i životni put, kao i njegov pogled na budućnost nauke i tehnologija kojima se bavi.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Mitić

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 26.06.2011.

Tema: NAUKA JUČE, DANAS, SUTRA – STO GODINA OD OTKRIĆA ATOMSKOG JEZGRA

Raderfordovo otkriće atomskog jezgra 1911. godine jedno je od najznačajnijih u istoriji fizike. Ono je prodrlo u mikro svet i otvorilo put čitavom spektru novih saznanja koja su iz osnova promenila znanja o svetu, a njihova primena uvela je čovečanstvo u potpuno novu epohu. Otkriven je mikro-svet, struktura nežive i žive materije, razjašnjena tajna života, dokučena dešavanja u trenutku i neposredno nakon Velikog praska, kao i tajna energije zvezda, ali i način na koji je moguće proizvesti ogromne energije, te primena nuklearne fizike u medicini, u nuklearnim elektranama i za proizvodnju nuklearnog oružja. Stogodišnjica otkrića atomskog jezgra obeležena je u celom svetu. Naučni skup „100 godina od otkrića atomskog jezgra“ održan je na Univerzitetu u Novom Sadu. U Beogradu, skup su organizovali Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu i Institut Vinča. U ovom izdanju „Dijaloga kultura“ Radio Novog Sada, u prvom i drugom bloku emisije, čućemo kako je došlo do otkrića atomskog jezgra, koje je sto hiljada puta manje nego što je atom, jedna tačka gotovo bez dimenzija, te kako je ustoličena kvantna mehanika, teorija mikro sveta i kako je tekao dalji razvoj nauke, posebno u oblasti hemije, biologije i nuklearne fizike, ostavljajući evoluciju nuklearne astrofizike i fizike elementarnih čestica za neku od narednih emisija. Najširu javnost posebno interesuje primena nuklearne fizike u medicini i u oblasti proizvodnje energija i tome će biti posvećen treći i četvrti blok. U najavi izdvajamo konstrukcione probleme nuklearnih elektrana za koje se očekuje da će biti rešeni u aktuelnoj četvrtoj generaciji i za koje se očekuje da budu potpuno bezbedne. Zašto su one još izuzetno važne za čovečanstvo nalazimo u izlaganju prof. dr Ivana Aničina na PMF-a u Novom Sadu, koji je, između ostalog podsetio da je naše doba nazvano atomskim dobom sredinom prošloga veka kada su proizvedene i bačene dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. „Plutonijuma 239 je dovoljno 5 kilograma za jednu atomsku bombu… Plutonijuma je proizvedeno dve hiljade tona. Postoji i nekoliko hiljada tona urana 235 separisanog iz prirode… i da ne delimo to sa pet kila da znate koliko ima tu bombi de facto… I te bombe sede i čekaju da neko ‘odlepi’ što bi rekla deca danas i da se to upotrebi. Tokom istorije čovečanstva, ono je ‘odlepljivalo’ u veoma mnogo navrata. Nema nikakvog razloga da ne mislimo da neće opet. Jedini način da postojeće hiljade tona nuklearnog eksploziva ne odu u bombe je da sagore u kontrolisanoj lančanoj fisiji. Kontrolisana lančana fisija se odvija u nuklearnim reaktorima… Zašta služe reaktori? Služe recimo za proizvodnju radioizotopa koji se koriste u nuklearnoj medicini i industriji, služe, na primer, i za propulziju velikih plovila. Veliki brodovi koji su osuđeni da dugo plove bez dodavanja goriva, svi su na nuklearni pogon. Segment u kojima je nuklearni reaktor srce celog postrojenja je fisaona nuklearna energetika. Nuklearni reaktor služi kao peć. Umesto da bacate ugalj unutra ili da sagorevate mazut ili drugo gorivo, tu se odvija kontrolisana lančana reakcija. Do danas je tri generacija nuklearnih reaktora razvijeno. Svaka sledeća generacija bila je konstruisana sa jednim faktorom sigurnosti više. U toku je razvoj četvrte generacije koja bi trebalo da bude pasivno sigurna, što znači da nije potrebna nikakva aktivna kontrola da biste regulisali rad reaktora, nego da je princip rada reaktora takav da on sam po sebi nikada ne može da podivlja. Ta četvrta generacija predviđa se 2030. godine i to će značiti veliki pomak u nuklearnoj energetici. Jeste da su se desili Fokušima i Černobil, ali ipak… nuklearne elektrane jedine su sposobne da korisno sagore i unište nekoliko hiljada tona plutonijuma i urana 5 i da to nikada ne treba zaboraviti. Ako mislimo da se rešimo te strašne opasnosti koja se nadvila nad čovečanstvo u vidu nuklearnog oružja, ne postoji niko drugi ko to može da uništi osim nuklearnih elektrana, zaključio je profesor doktor Ivan Aničin“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Mitić

Terenski snimatelji: Boris Đuranin i Goran Kovačević

Ton-majstor: Vlada Rakić

Dijalog kultura 12.06.2011.

Tema: FIZIKA I KNJIŽEVNOST – Treći deo – Savremena naučno-popularna literatura

Ovo izdanje „Dijaloga kultura“ Radio Novog Sada predstavlja treći deo istraživanja „Fizika i književnost“ prof. dr Darka Kapora. Da podsetimo, u istraživanju „Fizika i književnost“ profesor Kapor je uočio da smo prvo imali jedan „prosvetiteljski“ ili „poučan“ pristup gde se književno delo koristi za približavanje nauke čitaocu. Tome smo posvetili prvu emisiju odnosa fizike i književnosti na primerima iz literature antičkog doba, zatim na primeru Galilejevih dela i „Speva o pomračenju Sunca i Meseca“ Ruđera Boškovića. Noviji pristup je literarna analiza posledica, kao i analiza mogućih posledica fizičkih istraživanja. Na njima su izrasli naučnofantastični romani. Profesor Kapor je o tome govorio u drugoj emisiji „Fizika i književnost“. Ova emisija je posvećena savremenoj naučno-popularnoj literaturi. Prof. dr Darko Kapor, između ostalog ukazuje: “ Život velikih naučnika može da bude inspiracija književnih dela. Bertolt Breht napisao je dramu o Galileju ‘Galilejev život’ koja doživljava premijeru u Švajcarskoj 1943. godine, ali od 1945. do 1947. godine biva prerađena u češće izvođenu ‘američku verziju’ komada, ‘Galilej’) u kojoj mu Galilej predstavlja prototip disidenta (u to vreme moderan pojam). Galilej će se, slomljen, navodno odreći učenja pred inkvizicijom i time razočarati svoje sledbenike. Ono što oni ne znaju je da on tajno piše svoje novo delo, ‘Dve nove nauke…’, još oštriji obračun sa Aristotelom, koje je tajno izneto iz Italije i objavljeno u Holandiji… U drami Breht ne poštuje sve istorijske činjenice. Njemu, recimo, zbog zapleta odgovara da je jedna Galilejeva ćerka, Virdžinija, stalno sa njim i brine o njemu. U stvarnosti, Galilej je obe vanbračne ćerke dao u manastir, kada je starijoj, Virdžiniji bilo 13 godina i povukao veze da bude tako rano primljena…“ Jedan od primera koje profesor Kapor iznosi je i sledeći: „Uz biografije idu i autobiografije, recimo ‘Sa pašnjaka do naučenjaka’ Mihajla Pupina. Ovo delo objavljeno 1923. godine, koje ja tretiram kao mešavinu fakata i fikcije, pre svega je pisano za američkog čitaoca i može biti shvaćeno kao priča o ostvarenju američkog sna, useljenik koji počinje cepajući drva, a na kraju dobija milione za svoje patente (to i jeste naslov originala – ‘From Immigrant to Inventor’). Ja sam tu biografiju shvatao kao priču o potrazi za odgovorom na pitanje koje pisac postavlja negde na početku, jer kaže da ga je mučilo još kao dete ‘Šta je svetlost?’ i on za odgovorom na to pitanje traga najvećim delom knjige, kroz školovanje osnovno i srednje, pa kasnije na studijama i uviđa da se odgovoru približio veliki fizičar Maksvel…. Druga opcija je da sami naučnici pišu, ponekad uz pomoć pisaca iz senke. Danas je Brajan Grin napisao ‘Elegantni kosmos’ koji je primer lepog izražavanja. Tu su i nobelovci Stiven Vajnberg sa svoja ‘Prva tri minuta’ i Ričard Fajnman sa ‘Karakterom fizičkih zakona’, u oba slučaja primerima jasnog i pristupačnog izražavanja osnovnih ideja savremene fizike. Ni veliki Lav Landau se nije libio da za srednjoškolce napiše delo ‘Šta je to teorija relativnosti?'“, navodi prof. dr Darko Kapor u istraživanju „Fizika i književnost“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Interpretacija pisma: Mirjana Petrušić

Spiker: Goran Kostić

Obrada zvuka i post produkcija: Marica Jung

Dijalog kultura 29.05.2011.

Tema: RUĐER BOŠKOVIĆ – Druga emisija

Povod: 300. godišnjica rođenja Ruđera Boškovića i predavanje prof. Dragoslava Stoiljkovića „Doprinos Boškovićeve teorije savremenom shvatanju strukture materije“, koje je održao u Ogranku SANU u Novom Sadu

Naučni doprinosi Ruđera Boškovića nisu dovoljno poznati široj javnosti. Tome je posvećena ova, druga emisija povodom trisogodišnjice njegovog rođenja.

Jedan krater na mesecu dobio je Boškovićevo ime. „Bošković je mnogo toga izučavao: kretanje tela u sunčevom sistemu, zatim pojave kao što su plima i oseka, pomračenja, zatim određivanje staza planeta i kometa i tu je dao jedan originalan metod…“, kaže, između ostalog, dr Dragoslav Stoiljković, redovni profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i objašnjava: „Vredno je da se pomene da je Francuska akademija nauka raspisala konkurs. Očekivalo se da se pojavi jedna kometa, ali nije se znala njena putanja. Raspisan je nagradni konkurs kako da se odredi staza te komete, da se izvrše određena merenja i da se prethodno nađe koja je metoda za to najpogodnija. Bošković je predložio metod koji je prilično jednostavan, da se iz tri merenja u toku jedne noći, kada kometa napravi mali put, mali pomak, da se iz tri merenja odredi staza komete. Međutim, jedan francuski naučnik je predložio precizniju metodu. Znalo se da će kometa sedam noći da prelazi preko neba i on je predložio da se jedne noći izvrši jedno merenje, druge noći drugo, treće noći treće…, jer su tada mnogo veći pomaci, pa i mnogo preciznija izračunavanja. Sam Bošković rekao je da njegovo merenje nije toliko precizno i čak je rekao kolika će greška biti. U tom konkursu pobedio je francuski naučnik, a Boškovićeva metoda je izvrgnuta malo ruglu i podsmehu… Francuz je dobio nagradu i pristupilo se merenju po njegovom metodu. Prvu noć su snimili položaj te komete. Onda su čekali drugu noć da se ona malo pomeri, pa da snime drugi položaj, ali, bilo je oblačno. Takva je bila i treća noć i naredna… i svih sedam dana bilo je oblačno. Nisu ništa uradili, a kometa je prošla. Tada su shvatili – da su poslušali Boškovića i da su izvršili merenja prve noći koja je jedina bila vidljiva noć, imali bi bar neke podatke o kretanju komete. Ovako, ostali su bez ičega.“ Zatim, ukazuje profesor Stoiljković, Bošković je prvi koji je odredio oblik Zemlje. Rekao je da Zemlja nije ni okrugla ni eliptična, nego je malo kruškasta. I zaista je potvrđen taj oblik Zemlje. Sada se to zove geoidni oblik.

U ovom izdanju Dijaloga kultura radio Novog Sada profesor Stoiljković detaljno predstavlja Boškovićevu astronomiju, fiziku, optiku… i sve druge discipline u kojima je ostavio trag. Posebno je dragoceno to što profesor Stoiljković u emisiji precizno ukazuje i na potonja dostignuća pojedinih naučnika, kako onih koji su se nadovezivali na Boškovića, tako i na one za koje ne postoje tragovi da su neposredno bili upoznati s Boškovićevim delom, a koji su došli do istih saznanja kao i Bošković, ali čak vek i po kasnije i koji se uobičajeno smatraju tvorci moderne nauke.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Miodrag Matović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 15.05.2011.

Tema: RUĐER BOŠKOVIĆ – Prva emisija

Povod: 300. godišnjica rođenja Ruđera Boškovića i predavanje prof. Dragoslava Stoiljkovića „Doprinos Boškovićeve teorije savremenom shvatanju strukture materije“, koje je održao u Ogranku SANU u Novom Sadu

Ruđer Bošković je pre dvesta pedeset godina smatrao da jedan jedini zakon sila važi za sve čestice, što je potvrdila savremena nauka. Na to i druge Boškovićeve doprinose ukazao je redovni profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Stoiljković, na predavanju „Doprinos Boškovićeve teorije savremenom shvatanju strukture materije“, a koje je održao u Ogranku SANU u Novom Sadu povodom tristogodišnjice Boškovićevog rođenja.

Profesor Stoiljković je nedavno priredio i monografiju „Ruđer Bošković, utemeljivač savremene nauke“. On ukazuje na to da je „Teorija prirodne filozofije svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi“ najznačajnije delo Ruđera Boškovića jer se tu nalazi mnoštvo ideja koje su tek u modernoj fizici došle potpuno do izraza, kako je uočio i Hajzenberg, jedan od utemeljivača savremene nauke, odnosno da je Boškovićeva teorija ključ za modernu fiziku, kako je nedavano napisao Nobelovac Leon Lederman. Ujedno, to delo je najznačajnije u oblasti Njutnove fizike u vremenu u kojem je Bošković živeo.

U prvoj emisiji posvećenoj Ruđeru Boškoviću profesor Stoiljković govori o Boškovićevom školovanju i životnom putu, kao i vremenu u kojem je stvarao. Bošković je napisao dela od fundamentalnog značaja za fiziku, optiku, astronomiju, bio polihistor, jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena i jedan od najpriznatijih naučnika i najslavnijih ljudi u svom veku, član Francuske akademije nauka i Kraljevskog društva u Londonu. Ali i on je morao da utire put uslovima u kojima će raditi! Bilo je perioda u kojima je čak egzistencijalno bio ugrožen. Na njegovom uzbudljivom naučnom i stvaralačkom putu bili su rodni Dubrovnik, zatim Rim, Pavija, Milano, Venecija, Pariz, London, Beč… kao i putovanja u Holandiju, Belgiju, Nemačku, Tursku, Bugarsku, Moldaviju i Poljsku. Profesor Stoiljković govori i o obeležjima Boškoviću u čast u Dubrovniku, Milanu, Zagrebu, Beogradu, Parizu, Londonu… i posebno o čuvenoj Astronomskoj opservatoriji u Milanu. Bošković je ne samo njom upravljao, nego je prema njegovom projektu i građena. Ruđer Bošković je sahranjen u Milanu, u crkvi Svete Marije Podone. Po nekim ukazivanjima, na njegovu želju, srce mu se čuva u Dubrovniku.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kovač

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 01.05.2011.

Tema: BITI, RADITI, IMATI – PRIMENJENA PSIHOLOGIJA

„Za razliku od nas, prosečni čovek zapadne civilizacije informativno je daleko siromašniji, tj. znanje mu je značajno manje – ali od onoga što zna – može, ume i primenjuje mnogo veći procenat nego što je to kod nas slučaj. Ovo se proteže praktično na sve aspekte života, te otuda još jedan paradoks – da iako imamo ogromne potencijale u znanju – ipak smo u situaciji da često i za veliku sumu novca kupujemo tuđi know-how, odnosno primenjeno znanje“, piše profesor na Fakultetu za sprort i turizam u Novom Sadu, gost emisije, doktor Nikola Čanak u knjizi „Biti, raditi imati – Vodič ka kvalitetnijem životu“. Individualna motivacija ključ je uspeha – između ostalog ukazuje doktor Čanak.

„Pravi izazov za čoveka koji želi da napreduje, koji želi da realizuje životne misije i ciljeve, jeste u tome da teži da osvaja ona prostranstva znanja za koja i ne zna da ih ne poznaje, odnosno ne zna da postoje“, kaže on i podseća na sledeću poslovicu nepoznatog autora: Ko zna, a ne zna da zna – probudi ga! Ko ne zna, a zna da ne zna – nauči ga! Ko zna, a zna da zna – sledi ga! Ko ne zna, a ne zna da ne zna – obiđi ga! „Pravi izazov za čoveka koji želi da napreduje, koji želi da realizuje svoje životne misije i ciljeve, jeste u tome da teži da osvaja ona prostranstva znanja za koja i ne zna da ih ne poznaje, odnosno ne zna da postoje. Nemojte nikada zaboraviti da se u ovoj oblasti znanja, odnosno neznanja, kriju oni izazovi koji su učinili da od malog, radoznalog deteta postanemo ljudi pun raznih znanja – od elementarnih kao što su hodanje i komuniciranje, zadovoljavanje fizioloških potreba, pa sve do uzvišenih znanja na kojima počiva ljudska duhovnost i intelektualnost. Takođe, na moju veliku žalost, većinu čovečanstva (a neki to procenjuju na 95%) čine ljudi koji su se učaurili u svoje dnevne rutine i nezainteresovani su za bilo kakvu nadgradnju, tavore u životu bez izazova intelektualnih, duhovnih i emocionalnih perspektiva. To su ljudi koji veruju da su formalno (zato što su dostigli punoletstvo, nekakve diplome, radna mesta i društvene položaje i statuse) ostvarili svoju životnu misiju. To ne samo da nije tako već, naprotiv, ugasivši u sebi dečju radoznalost i težnju ka novim izazovima intelekta i osvajanja novih znanja, sebe su praktično hermetizovali u funkcije jedva 2% moždane kore. Otkrivanje novih horizonata čovekovog neznanja, kako u individualnom tako i u društvenom smislu, preduslov je napretka pojedinca i čovečanstva uopšte.“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Sabina Nedić

Dijalog kultura 17.04.2011.

Tema: PSIHOLOGIJA RADA – ČOVEK I RAD U SAVREMENOM POSLOVNOM OKRUŽENJU

„Psihologija rada po svojoj tematskoj određenosti, nužno prati promene u sferi rada i odgovore pojedinca, ljudske prirode na te promene“, piše profesorka doktorka Dobrila Vujić u knjizi „Psihologija rada. Čovek i rad u savremenom poslovnom okruženju“. Između ostalog ona ukazuje: „Ono što promene u kojima danas živimo čini posebnim je njihova ubrzanost, sveobuhvatnost i intenzitet, a time i snažan vidljiv uticaj na sve elemente funkcionisanja društvenih zajednica i čoveka kao pojedinca… Rad je u korenu ljudske individualne egzistencije. Stoga, sve dosadašnje velike promene u životu ljudi imale su u svom temelju transformacije u sferi rada. Kao naučna disciplina psihologija rada nastala je u industrijsko doba. Kako se rad „na traci“ odrazio na čoveka, šta je tada uočeno i koje pouke su i izvršioci i menadžeri iz tih ispitivanja dobili jesu tek početna pitanja ovog izdanja Dijaloga kultura Radio Novog Sada. Postindustrijsko doba i informatička revolucija nameću nove izazove u proizvodnji i privredi, koje zajedno sa globalizacijom uzrokuju promene u sferi rada, veza između znanja, veština i sposobnosti i posebno značaja osobina ličnosti, socijalne i emocionalne inteligencije u uslužnim delatnostima koje su u današnjem vremenu dominantne na tržištu rada, a što je takođe uslovljeno tehnološkim razvojem.

Stalno učenje i kontinurano samoobrazovanje su preduslovi u svim sferama rada.

Korenite su promene i u mogućnostima stvaranja karijere. Očekivanja na planu vertikalnih napredovanja su stvar prošlosti. Horizontalna karijera se zapravo odnosi na činjenicu da se kompanije da bi uštedele i pravile što manje troškova, smanjuju po vertikali. Sve je manji broj nivoa rukovođenja i broj organizacionih nivoa. Samim tim se sužavaju mogućnosti za vertikalnu karijeru, ukazuje profesorka Vujić i skreće pažnju na nove kompleksne i višeslojne izazove koji su pred čovekom u savremenom poslovnom okruženju. Govori i o tome koje teorije postoje o ljudskoj prirodi i kreativnim potencijalima, te šta sve iz te oblasti treba da znaju i izvršioci i menadžeri, kao i oni koji konkurišu i traže posao. „Danas je na delu integrativni pristup. Smatra se da je čovek i ekonomsko i društveno biće i samoaktuelizujuće biće.“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kovač

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 03.04.2011.

Tema: OD ALHEMIJE DO NANOHEMIJE

Povod: Istoimeno predavanje povodom Međunarodne godine hemije i njene poruke – Hemija je naš život i naša budućnost

Ujedinjene nacije proglasile su 2011. godinu Međunarodnom godinom hemije. Jedan od ciljeva je da se pod okriljem UNESKA i Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju u 2011. godini obezbede preduslovi da, kao jedna od bazičnih prirodnih nauka, hemija ima kreativnu budućnost i ulogu u primeni i svakodnevnom životu. „Osnovni cilj obeležavanja Međunarodne godine hemije je zapravo da se svakome od nas, bez obzira na to čime se bavimo, približi značaj hemije i činjenica da je sve ono što se oko nas može kupiti, videti, dobiti napravljeno od neke supstance koja svoj koren ima u nekoj hemijskoj laboratoriji. Stoga je moto Međunarodne godine hemije – Hemija naš život i naša budućnost“, naglasila je prof. dr Dragana Milić sa Univerziteta u Beogradu na predavanju „Od alhemije do nanohemije“, koje je održala u Kolarčevoj zadužbini. Tom prilikom dodala je da je Međunarodna godina hemije posebno posvećena ohrabrivanju mladih da se bave hemijom, kao i ohrabrivanju žena da se posvete toj nauci, kao i uspomeni na Mariju Kiri kojoj je pre 100 godina dodeljena Nobelova nagrada iz hemije. Alhemija je jedna od najstarijih saznajnih disciplina. U davna vremena, nauke nisu bile izdiferencirane kao danas. „Alhemija je u početku bila deo filozofije“ ukazuje prof. dr Dragana Milić. „Jedno filozofsko učenje koje se zove hermetizam, zasnovano je na tri osnovna principa, na alhemiji, astrologiji i teurgiji, odnosno proučavanju uticaja zvezda. Hermetisti su najzaslužniji, u onom najnegativnijem smislu, što su se pod alhemijom vrlo dugo podrazumevale magijske veštine i nešto što nije produktivno i što ne doprinosi razvoju civilizacije. Po mišljenju hermetista, alhemija se bavi uticajem Sunca na ljude, astrologija se bavi uticajem planeta, a teurgija se bavi uticajem zvezda…“ U emisiji Dijalog kultura Radio Novog Sada prof. dr Dragana Milić predočava istoriju hemije kao nauke od alhemije do naših dana, o nastanku i razvoju alhemije, njenom doprinosu nastanku i razvoju savremene hemije, kao i o nanohemiji, kao jednoj od najmlađih naučnih disciplina i njenom značaju.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kovač

Ton-majstori: Atila Francišković i Vlada Rakić

Dijalog kultura 20.03.2011.

Tema: FIZIKA I KNJIŽEVNOST – Drugi deo

Prvu emisiju „Fizika i književnost“, prema istoimenom predavanju fizičara prof. dr Darka Kapora, završili smo njegovom analizom dela Ruđera Boškovića „Spev o pomračenju Sunca i Meseca“. „Strogo gledano ovo je već naučno-popularna knjiga“, ukazao je profesor Kapor na predavanju koje je održao u Ogranku SANU u Novom Sadu i nastavio: „Ovaj prosvetiteljski duh se prenosi i nadalje. S jedne strane, pojavljuju se naučno-popularne knjige, a sa druge fantastika koja teži da pouči. Prosvetiteljska ideja vodi i Žila Verna (Jules Verne, 1828-1905). On naravno nema više nauku kao osnovu, tu je uvek avantura, ali svaki naučni detalj je ispričan pedantno. Čak i ‘Put oko sveta za 80 dana’ ima onaj sjajni rasplet da kada gospodin Fog, što će reći ‘magla’, misli da je zakasnio i izgubio opkladu, shvata da zbog toga što je putovao na istok on je dobio jedan dan. Važna pouka o standardima vremenskih zona. Uostalom i Umberto Eko piše o ‘Ostrvu dana pređašnjeg’. Obično njega svrstavaju u ‘očeve’ naučne fantastike, zajedno sa Herbertom Velsom. Vels (Herbert George Wells, 1866 – 1946) je izuzetan intelektualac koji je pisao o mnogo različitih tema. U naučno-fantastičnim pričama on se bavi i poukama (o nauci) (…) No, u romanima, Vels pravi iskorak u drugom smeru, nauka mu je samo sredstvo da postigne, obično vrlo strašan efekat, kao u ‘Ratu svetova’, ‘Nevidljivom čoveku’ ili ‘Vremeplovu’ kojim je započeo novi pravac u fantastici i otvorio vrata mnogim paradoksalnim pričama. Tako stižemo do tog drugačijeg stava, da u literaturi ne treba da se pojavljuje sadržaj nauke.“ Upravo naučnoj fantastici posvećena je ova druga emisija o odnosu fizike i književnosti. „Prava naučno-fantastična dela skoro uvek imaju neku moralnu dilemu“, na konkretnim primerima, između ostalog, u emisiji ukazuje profesor Kapor. U prvoj emisiji s profesorom Darkom Kaporom razgovarali smo o onim tekstovima koji poučavaju čitaoca o nauci i to pribegavajući pesničkom ili proznom književnom izrazu. Takvi tekstovi su i naučno i naučno-popularno štivo, a manifestuju se, pre svega, u antičko i renesansno doba.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Jadranka Kovač i Goran Kostić

Ton-majstori: Marica Jung i Vlada Rakić