Дијалог култура 10.07.2011.
Тема: ИНТЕЛИГЕНТНИ И ГЛУПИ ГЕЛ
Већина нас који нисмо технолози или хемичари – најчешће мисли да жива и нежива материја, као и вештачки добијени материјали и супстанције немају ништа заједничко. Међутим то није тако. Шта су то полимери, како настају, те да ли су макромолекули и феномен понављања њихових делова и њихови распореди и структура – основно својство и пластике, и гуме и дрвета и камена и људског и животињског ДНК-а, на пример… – и многа друга питања о полимерима и посебно о материјалима најновијих генерација – воде нас до проф. др Зорана Петровића, некадашњег редовног професора физичке хемије полимера на Технолошком факултету у Новом Саду, данас редовног професора технологије пластичних маса на Универзитету у Питсбургу.
Професор Петровић је и директор истраживања Канзашког Центра за полимере, чији је оснивач и спиритус мовенс. Он је члан Америчког хемијског друштва и других научних и научно-стручних друштава у истраживањима материјала, пластике, производње полимера из биљних уља.
Он је, такође, члан Српске академије наука и уметности и један од најцитиранијих аутора из Војводине – и то више од 2500 пута.
„Полимери су материјали који се састоје од јединица које се понављају. То су молекули велике молекулске масе. То могу да буду ланчани молекули који имају молекулске масе неколико милиона. Човек се практично састоји од полимера. Сви протеини су полимери. Рибонуклеинска киселина и слично такође су полимери, тако да је то жива материја која је у нама и биохемичари се јако много баве тиме.“ Професор Зоран Петровић и његов тим баве се синтетским полимерима који настају реакцијом мономера (основне јединице од којих се гради полимер) и настоје да планирајући организацију полимера добију одређена својства која треба да задовоље некакве техничке и индустријске потребе. Међу специјалностима професора Зорана Петровића су синтеза полимера, однос структуре и особина полимера. Професор Зоран Петровић, између осталог, објашњава: „Зависно од начина синтезе ми можемо да од истог материјала добијемо различите структурне облике, а сваки структурни облик има своја својства (…) Дакле, зависно од структуре ми можемо да планирамо употребна својства.“ У овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада, сазнаћемо о производњи материјала за које су заслужне идеје и научни и истраживачки рад професора Петровића и његовог истраживачког тима, а као што су бетон добијен из биљних уља и разни материјали за кошаркашке патике, голф лоптице и такозване еркондишн ципеле. Прича о интелигентним и глупим геловима и њиховој примени су на самом почетку нашег разговора.
У наредној емисији Дијалог култура Радио Новог Сада, емитоваћемо други део разговора с професором Петровићем у којем настојимо да упознамо његов научни и животни пут, као и његов поглед на будућност науке и технологија којима се бави.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Спикерка: Јадранка Митић
Тон-мајсторка: Војислава Вукеља