Аутор: PMF

Дијалог култура 12.04.2015.

Тема: КАПИТАЛ У 18, 19, 20. и 21. ВЕКУ У ДЕЛУ Т. ПИКЕТИЈА: КАПИТАЛ У 21. ВЕКУ

„Расподела богатства једно је од питања о којем се данас веома често и веома живо расправља. Али шта заиста знамо о његовом дугорочном развоју? Да ли динамика акумулације приватног капитала неизбежно води ка увек снажној концентрацији богатсва и моћи у рукама неколицине, као што је веровао Маркс (Karl Marx) у XIX веку? Односно, да ли уједначавајуће снаге раста, конкуренције и техничког напретка спонтано воде ка мањој неједнакости и већој стабилизацији у напредним фазама развоја, као што је мислио Кузнец (Simon Kuznets) у XX веку? Шта заиста знамо о развоју дохотка и богатства од XVIII века, и које поуке из тога можемо да извучемо за XXI век?“

Ова питања поставља и настоји да на њих одговори Тома Пикети у научном делу „Капитал у XX веку“, чији је превод на српски недавно остварила Кристина Бојавновић, а објавила Академска књига.

О Пикетијевом капиталном делу које се чита и као историјски роман, због чега је постало бестселер у свету и које је продато у преко милион и по примерака и преведено на 30 језика, разговарам са уредником српског издања са професором економије др Радованом Пејановићем, ректором Универзитета у Новом Саду и госпођом Бором Бабић, директорком и главном и одговорном уредницом Акадамске књиге, чија су издања посвећена научној литератури и капиталним научним делима. Наравно, занима ме и ко је Тома Пикети.

„Шта заправо знамо о развоју поделе капитал-рад од XVIII века? Веома дуго, идеја коју су прихватили економисти и која се брзо ширила у књигама, била је идеја да је релативни удео рада и капитала у националном дохотку веома стабилан у дугом року, а генерално прихваћени износи су били две трећине за рад и једна трећина за капитал. Захваљујући историјској дистанци и новим подацима којима располажемо, показаћемо да је стварност нешто сложенија” пише Пикети детаљно анализирајући расподелу богатства и друштвено-економске односе у протеклим вековима, те разматрајући и могуће промене које би се могле догодити у наредним деценијама.

Тома Пикети такође промишља о иделаној политици која би омогућила да се избегне бескрајна спирала неједнакости постављајући и одговарајући на питање: „На основу историјских развоја и искустава које смо изнели, које би институције и јавне политике могле на праведан и ефикасан начин да омогуће регулисање данашњег патримонијалног капитализма?“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Сабина Недић и Момчило Ђурђевић

Дијалог култура 29.03.2015.

Тема: БОТАНИКА ОД АНТИЧКИХ ВРЕМЕНА ДО ДАНАС

Теофраст, Аристотелов ученик коме је Стагиранин поверио да после његове смрти руководи Ликејем и оставио му у наследство своју библиотеку – сачинио је почетком трећег века пре наше ере Историју биљака и Порекло биљака.

Корени данашње ботанике настаће много касније. Везују се дело Systema Naturae творца модерне систематизације шведског ботаничара и зоолога Карла фон Линеа из 18. века.

Мирјану Крстивојевућ Ћук, асистенткињу и докоторанткињу на Катедри за ботанику Департмана за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду питамо шта карактерише савремену науку о биљкама. Али интересује нас и човеково бављење биљкама пре Теофраста и после њега све до Линеа и шта је све утицало на то да ботаника постане наука и како су такозване „науке живота“ утицале на њен развој. Како су њеном развоју допринели микроскопска посматрања и почеци експерименталне биологије 17. и 18. века, а како Дарвинова теорија еволуције?

Мирјана Крстивојевић Ћук у емисији говори и о ботаничарима чије је дело уткано у формирање науке о биљкама у дисциплину каквом је данас познајемо. Питамо је и о правцима развоја ботанике данас, као и о томе зашто је математика важна за ову дисциплину и како се примењује.

Ову младу научницу упознали смо у прошлом издању Дијалога култура када нас је трагом својих докторских истраживања о сукцесији вегетације Делиблатске пешчаре провела Пешчаром од леденог доба до наших дана и кроз све промене које су се одвијале интервенцијом човека и упознала нас са подухватима које је неоподно предузети да се ово природно добро непроцењиве вредности ревитализује.

Надовезујући се на то, последњи блок ове друге емисије посвећен је и другим значајним актуелним пројектима и истраживањима у које је укључена, као што су пројекат Владе Републике Србије, Министарства за науку и технолошки развој „Биосенсинг технологије и глобални системи за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистемима“, затим пројекат „Мониторинг промена степске вегетације услед измењеног хидричког режима у СРП Тителски брег“, као и „Стања зељасте флоре у шумама врбе у СРП Ковиљско-петроварадински рит“ и „Распростирање рода Seseli у Војводини“.

Мирјана Крстивојевић Ћук ради на релализацији наставе на предметима: Лековите биљке, Ботаничке збирке у настави биологије, Економска ботаника, Алергене биљке и санација, Систематика биљака. Повремено је ангажована и на реализацији теренске наставе за студенте биологије и екологије, као и приликом манифестације Ноћ биологије и као гостујући предавач у школи лековитог биља.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић