Дијалог култура 12.04.2015.

Тема: КАПИТАЛ У 18, 19, 20. и 21. ВЕКУ У ДЕЛУ Т. ПИКЕТИЈА: КАПИТАЛ У 21. ВЕКУ

„Расподела богатства једно је од питања о којем се данас веома често и веома живо расправља. Али шта заиста знамо о његовом дугорочном развоју? Да ли динамика акумулације приватног капитала неизбежно води ка увек снажној концентрацији богатсва и моћи у рукама неколицине, као што је веровао Маркс (Karl Marx) у XIX веку? Односно, да ли уједначавајуће снаге раста, конкуренције и техничког напретка спонтано воде ка мањој неједнакости и већој стабилизацији у напредним фазама развоја, као што је мислио Кузнец (Simon Kuznets) у XX веку? Шта заиста знамо о развоју дохотка и богатства од XVIII века, и које поуке из тога можемо да извучемо за XXI век?“

Ова питања поставља и настоји да на њих одговори Тома Пикети у научном делу „Капитал у XX веку“, чији је превод на српски недавно остварила Кристина Бојавновић, а објавила Академска књига.

О Пикетијевом капиталном делу које се чита и као историјски роман, због чега је постало бестселер у свету и које је продато у преко милион и по примерака и преведено на 30 језика, разговарам са уредником српског издања са професором економије др Радованом Пејановићем, ректором Универзитета у Новом Саду и госпођом Бором Бабић, директорком и главном и одговорном уредницом Акадамске књиге, чија су издања посвећена научној литератури и капиталним научним делима. Наравно, занима ме и ко је Тома Пикети.

„Шта заправо знамо о развоју поделе капитал-рад од XVIII века? Веома дуго, идеја коју су прихватили економисти и која се брзо ширила у књигама, била је идеја да је релативни удео рада и капитала у националном дохотку веома стабилан у дугом року, а генерално прихваћени износи су били две трећине за рад и једна трећина за капитал. Захваљујући историјској дистанци и новим подацима којима располажемо, показаћемо да је стварност нешто сложенија” пише Пикети детаљно анализирајући расподелу богатства и друштвено-економске односе у протеклим вековима, те разматрајући и могуће промене које би се могле догодити у наредним деценијама.

Тома Пикети такође промишља о иделаној политици која би омогућила да се избегне бескрајна спирала неједнакости постављајући и одговарајући на питање: „На основу историјских развоја и искустава које смо изнели, које би институције и јавне политике могле на праведан и ефикасан начин да омогуће регулисање данашњег патримонијалног капитализма?“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Сабина Недић и Момчило Ђурђевић