Дијалог култура 15.03.2015.
Тема: БОТАНИКА И СУКЦЕСИЈА ВЕГЕТАЦИЈЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ
У овом издању Дијалога култура откривамо како ботаника употпуњује сазнања о геолошкој прошлости Земље и њеној клими. Сазнајемо и о кретању појединих биљних врста и којим коридорима се у далекој прошлости њихово кретање остварило, те о научним вредностима појединих локалитета, при чему се пре свега задржавамо на Делиблатској пешчари. Ова највећа пешчара у Европи представља приказ геолошких процеса који су се догађали током плеистоцена. Реч је о периоду који траје од пре готово два милиона година до пре око 11.500 година, односно чији крај представља период отапања последњег леденог доба. Намеће се питање: где је смештен настанак Пешчаре на тој дугој временској скали и у каквој је вези са Панонским морем?
На сукцесији вегетације можемо пратити како се и шта се све у природи мењало или шта се мења и шта се све у крајњем исходу десило када је човек почео да преко измене флоре побољшава природу, несвестан последица. Интересује нас: када и како су рађене промене у Делиблатској пешчари и с којом идејом? Како се то одразило на вегетацију, животињски свет и тло?
О томе разговарамо с докторанткињом Мирјаном Крстивојевић Ћук, са Департамна за биологију и екологију, Катедре за ботанику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду чија је теза посвећена Сукцесији вегетације Делиблатске пешчаре, уз бројна друга њена парцијална истраживања и радове у тој области и радове везане за ревитализацију Делиблатске пешчаре.
Између осталог, занима нас и да ли постоји већ дефинисан целовит пројекат ревитализације Делиблатске пешчаре и да ли се при томе мисли на враћање првобитне степске вегетације и да ли то подразмева и скидање површинског слоја земље који се у међувремену преобразио, те каква су искуства у свету са сличним пројектима.
Прича о сукцесији вегетације је она која неминовно води до комплексних мултидисциплинарних истраживањиа и до примене науке на враћање природе природи, на добробит природне баштине која је и духовна потреба човека и која све више плени пажњу и савремених путника, туриста.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Сабина Недић