Дијалог култура 21.09.2014.

Тема: МИХАЈЛО ИДВОРСКИ ПУПИН И ФОНДАЦИЈА СЕЛАК

„Пупин се бавио науком на начин на који се данас људи баве“, скреће пажњу професор др Бранко Ковачевић, декан електротехничког факултета у Београду и објашњава: „У то доба истраживачи, пре свега инжењери, нису волели математику и нису користили аналитику и прорачуне него су више користили физички експеримент и интуицију. Пупин је писао радове. И данас се пишу радови по истом том обрасцу како их је писао Пупин. Он је на неки начин увео математику у технику. Био је одличан математичар. Бавио се аналитичким прорачунима. Није одмах кретао да нешто експериментише, па да проба, па да на основу неке интуиције и искуства донесе неке закључке. Не, он је радио прорачуне и на тај начин је постизао одређене уштеде, као што се данас ради. Праве се математички модели, раде се прорачуни и после тога се креће на реализациу и имплементацију. И то је Пупин урадио. Он је прве чланке написао како се данас пишу чланци. Први чланак из радиотехнике написао је Пупин.“ Наглашавајући да је Пупин покренуо прорачуне и аналитичко пројектовање као принцип у време када је аматеризам карактерисао проналазаштво, професор Ковачевић додаје: „Његови (Пупинови) патенти изгледају као радови. Када погледате Теслине патенте, ту морате читати између редова, није то лако пратити, има ту много интуиције, има много, да кажем, хеуристике. И до калемова и до тога на којој даљини теба да се поставе Пупин је дошао правећи математичке моделе, пишући једначине и објашњавајући, наравно, са физичког аспекта шта та математика значи. Тај његов приступ и данас живи.“ Не само да на Пупиновом Колумбија универзитету у Њујорку или Америци у целини, него и у свету није постојала катедра за електротехнику пре Пупинове, односно електротехника није постојала као наставна дисциплина и успостављени студијски систем на универзитетима, указује професор Ковачевић говорећи о знањима које је Пупин понео у Америку после докторских студија у Европи и боравака у Берлину и Кембриџу, код најугледнијих научника тог времена и где је, осим научних сазнања које је стекао, видео како изгледа организовано, систематско и професионално бављење науком и то потом у настави и успостављању катедре на Колумбија универзитету надограђивао. Због тога, не само због Пупинових научних доприноса и заслуга као угледног и успешног професора, када је на Колумбија универзитету 1927. године саграђена зграда Одсека за физику, она је названа „Пупинова лабораторија“.

Професор Ковачевић говари и о проблемима телеграфије и телефоније у Пупиново доба и о Пупиновим областима истраживања и доприносима, као и о фондацијама и задужбинама које је оставио за собом.

Такође упознајемо се и са Фондацијом Младен Селак, која је и иницијативама и материјално најзаслужнија што је пре неколико година обновљен музејски комплекс у Идвору и Пупинова родна кућа, као и за већину овогодишњих пројеката поводом 160 година од Пупиновог рођења.

Професор Бранко Ковачевић, председник је Одбора за обележавање 160 година од рођења Михајла Пупина и члан Фондације Младен Селак.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Марица Јунг и Виолета Марковић