Дијалог култура 15.06.2014.

Тема: НАУКА И УМЕТНОСТ: Музичка драма „Миланковић“

Ако пођемо од премисе да и наука и уметност трагају за световима и спознајама у којима ће прећи границе већ досегнутог, за поимањем и разумевањем стварности, каква истински јесте, и у оним димензијама које нису одмах видљиве или свима приступачне, онда нас музичка драма „Миланковић“ не води само до промишљања о девет Муза, до богиња инспирцјие, међу којима су заједно заштитнице и астрономије и уметности, и не води нас само до јединствености и хармоније света математике, астрономије и музике у схватњу Питагорејаца и Лајбницовог поимања музике као скривене вежбе душе несвесне бројања, него и до Аристотеловог погледа на едукативан значај уметности, а надасве до његовог учења о катарзи кроз уметност.

Музичка драма „Миланковић“ и речју и музиком води нас кроз Миланковићев мисаони свет и његову науку, дух амбјената у којима је растао, живео и стварао и историјско време са два светска рата, па и оно победоносно после Другог светског рата, када је Суд части Београдског универзитета, 1950. године, процењујући подобност Милутина Миланковића за нови поредак донео карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је веома стар, напомиње се „и о неком његовом личном развоју нема ни говора“. „Додуше, он је добар педагог, истакнуто је надаље у документу, али предавања једва отаљава. По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики, каже се надаље. Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник“, закључује се.

На Сењаку, у дому композиторке и пјанисткиње професорке Вере Миланковић, са породичним сећањима неколико генерација Миланковића, уз музику коју она изводи на клавиру на којем је и настајала музичка драма, разговарамо с њом и редитељем Александром Николићем о науци и уметности, о њиховом ишчитавању Миланковићеве мемоарске грађе и других архивалија и о њиховом ауторском приступу музичкој драми „Миланковић“, опере и театра Мадленијанум, чији текст потписује Василија Антонић а сценографију и костимографију Коста Бунушевац.

У емисији ћемо чути и породична сећања на Милутина Миланковића, који је дошао у Београд први пут као матурант у посету прадеди Вере Миланковић Димитрију Миланковићу, захваљујући чијим препорукама је много касније Милутин Миланковић био позван на Београдски универзитет за професора. Широј јавности је мало познато да је супруга Димитрија Миланковића Јелисавета била из породице Шупљикац, чији је стриц Стеван Шупљикац, који је на скупштини у Сремским Карловцима проглашен за српског војводу и који је у великој Наполеоновој војсци у рату против Русије одликован Орденом легије части.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић