Дијалог култура 01.06.2014.

Тема: КАРНЕВАЛИ, КУЛТУРНА АНТРОПОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА ФОЛКОРА – Друга емисија

Повод: Учешће Србије на изложби традиционалних словенских карневала у Унесковој згради у Паризу

У наставку разговора с др Весном Маријановић о културним дијалозима карневалских светковина, о традиционалним елементима карневала и маски у појединим срединама, у овој, другој емисији говоримо о утицају дечијих игара на карневал, о миграцији карневалских идеја унутар Европе и из Европе у Нови Свет, у новооткривене земље у великим пловидбама, и, посебно, о актуелности карневала у европској културној политици. У последњем блоку говоримо о актуелности културне антропологије и антроплогије фолклора у целини и значају који им се у свету придаје не само са становишта неговања традиције и културног диверзитета него и са становишта потреба глобалног тржишта.

Елементи карневала постојали су у свим заједницама када се ишчекивало пролеће и били су повезани са аграрим култом најдревнијих времена. Истовремено, светковине с маскама биле су под утицајем духовних традиција, као и фолклорних, и под утицајем неговања култа предака. Када је реч о кареневалу као потреби за вентилима у друштвеним односима, за инверзијом социјалних улога, карневалу који носи у себи елементе потребе да се исмева оно што је обесправљенима недостижно, односно о карневалима који су повезани са смеховном културом, да подсетимо, докторка Марјановић је у прошлој емисији указала на то да се такав карневал јавља у ренесансној Европи и у вези с тим истакла је оне разлике које се на пољу смеховне културе могу ишчитавати на ритуалима светковина, које су тадиционално постојале на Балкану, и оне у Европи ренесансног времена и времена просветитељства. У другој половини 20. па све до прве деценије 21. века карневал је искорачио из сакралног времена и „догађа се“ целе године у већем делу Европе доприносећи развоју културне политике, тј. развоју туризма и културних атракција. Услед вишевековних миграција из старе Европе карневалски спектакл је доживео ерупцију и изван европске културе и цивилизације крајем 19. а нарочито у 20. веку, указује др Весна Марјановић. Пренет на друга подручја, тај образац празновања стопио се са сличним светковинама аутохтоног становништва, посебно у латиноамеричким и афроамеричким културама. У ваневропским културним просторима најпознатији карневали су у Рију, Њу Орлеансу, на Тринидаду и на Куби.

Др Весна Марјановић је ванредни професор на Новој академији уметности Европског универзитета у Београду и начелница Одељења за проучавање народне културе у Етногафском музеју у Београду. Две деценије била је и кустос у Музеју Војводине у Новом Саду за збирке предмета уз обичаје и друштвени живот. Она проучава духовну културу народа и заједница у Србији: народне обичаје, религију, фолклорне одлике и предања, народно глумовање у обредним праксама, визуелну антропологију, као и етнолошке записе у документарном филму. Када је реч о карневалима и маскама, проучава традиционалне маске и ритуале у Србијии и оне у традиционалној култури Европе. Истраживања докторке Марјановић повезана су са утврђивањем функције традиционалне културе у светлу савремених токова друштва.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Момчило Ђурђевић, Влада Ракић и Војислава Вукеља