Дијалог култура 16.02.2014.

Тема: РЕЛИГИОЛОГИЈА – НАУКА О РЕЛИГИЈИ

Данас се у модерној Европи трага за новим односом цркве и државе, религије и науке, знања и вере, разума и срца, пише у Студијском програму „Религија у друштву, култури и европским интеграцијама“, нових мултидисциплинарних мастер академских студија Универзитета у Београду. Уместо конфронтације, која је карактеристична за неколико претходних векова, сада се тражи дијалог и сарадња. Увиђа се да ово нису појмови који се искључују већ да су комплементарни и међузависни. Процес европских интеграција све више прати захтев за екуменским и интеррелигијским дијалогом, за рестаурацијом и реафирмацијом религијских вредности у друштву. Програм има међународни карактер, са предавачима из иностранства, каже професор доктор Дарко Танасковић, председник Програмског савета ових студија и један од покетача. Религиологија се, на посебним катедрама, изучава у више европских земаља: у Немачкој, Словенији и Француској, а, на пример, у Швајцаркој кроз центар за религијска истраживања. У земљама бившег Источног блока наука о религији као секуларна дисциплина се такође изучава, а термин религиологија усталио се и у руској и у пољској пракси а у чешкој као религионистика.

Занима нас, када је о европским интеграцијама реч, како може магистар религиологије да им допринесе. У којим институцијама ће се ценити његово знање? Професора Танасковића такође питам и како је конципиран програм мултидисциплинарних мастер студија „Религија у друштву, култури и европским интеграцијама“, те које су додирне тачке ових секуларних студија науке о религији са оним аспектима изучавања религије које се проучавају у оквиру других дисциплина као што су: социологија, антропологија, етнологија, историја, психологија религије, филозофија и филозофија религије и, наравно, теологија.

Религија је предмет разматрања филозофа од античких времена па све до наших дана, али сагледавање релације религија и друштво и релације религија и култура унело је, уз теолошке и филозофске, нове социолошке, културолошке, етнололошке и антрополошке димензије у односу на континуум од првих, најдревнијих човекових промишљања о себи и свету из маглина митских времена и магијских веровања, потом у доба рађања првих религија, затим настанка теоријске мисли и науке. Дакле, реч је о континууму кроз целокупну историју човековог постојања, при чему се у савременој цивилизацији која тежи владавини права од религиологије очекује да допринесе бољем међусобном познавању мултиконфенсионалне и мултикултурне популације, помирењима, суживоту с међусобним уважавањем и поштовањем, самим тим да допринесе миру и у локланим срединама и у појединим регионима и у целом европском простору, као и у свету.

Научно проучавање религије почиње половином деветнаестог века и то прво преводима и проучавањем будистичких и хиндуистичких текстова. Оснивач науке о религији је немачки индолог и лингвиста Фридрих Макс Милер, који је предавао на Оксфорду. Развоју те дисиплине погодовала је околност да су у неколицини европских земаља, као што су Холандија и Швајцарска, у то време били раздвојени теолошки факултети од цркава. У последњој четвртини деветнаестог века основане су катедре у Генту, у Амстердаму и Лајдену, а основани су и разни семинари и катедре за проучавање религије средњег, блиског и далеког истока са филозофским, етнолошким, историјским и теолошким приступом на протестанским факултетима у Француској, Шведској, Енглеској, Италији и Немачкој.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић