Дијалог култура 02.02.2014.

Тема: ПСИХОЛОГИЈА КОРУПЦИЈЕ

Корупција у мишљењу и понашању, филозофске школе у етици, нормализација корупције и институционализација корупције, коруптивна социализација, модели антикоруптивне интервенције, личне вредности, селф-регулација понашања

Корупција – узроци, експанзија и интервенција, студија професора доктора Небојше Мајсторовића у издању Академске књиге Нови Сад повод је разговора о психологији корупције, корупцији у мишљењу и понашању, о повезаности корупције са моралношћу људске природе, а сходно томе и о филозофским школама у етици. Такође нас занима шта су коруптивне рационализације, затим нормализација корупције и институционализација корупције, као и коруптивна социјализација, модели антикоруптивне интервенције, те селф-регулација понашања, као и сама дефиниција корупције и тежње коруптора да има контролу над понашањем других, да створи зону утицаја и концентрацију моћи, како би односе с другима инструментализовао зарад личног задовољства или остварења других циљева и, посебно, када и како се у човековој личности рађа идеја о манипулацији људима корупцијом, где се данас налази корупција и овакво кварење људи које се своди на макјавелистичку оријентацију према којој циљ оправдава средство.

Када је реч о ширењу корупције, она је феномен који се никада не зауставља сам од себе и са њим тешко да може да постоји мирољубива коегзистенција, указује психолог професор Мајсторовић и објашњава: „У сржи саме корупције је да је то проблематичан систем. И то је сад занимљиво – да људи који су део тог процеса знају да постоји нешто проблематично у томе, односно они знају да је сам тај модел понашања стран већини људи, дакле онима који нису део тог ситема и да су том систему потребни ресурси за евентуалну самоодбрану у будућности. То је разлог зашто се корупција ушанчује тамо где се налази веома дубоко, то је разлог зашто се регрутује све више следбеника, јер то су ти ресурси, дакле људски ресурси, контакти које ти људи доносе са собом у такву групу, дакле њихове социјалне мреже постају делом укључене, такође, у феномен у неком локалу где се он, рецимо, посматра. Говорећи о ширењу корупције желим да истакнем да главни коруптори, дакле људи који су спремни да своје ресурсе, своје способности, своје време активно користе у ширењу корупције и, чак бих рекао понекад са еротским задовољством врбовања нових душа и њиховим преиначавањем којим се постиже њихова лојалност, чине да се корупција шири. Иако је то циничан однос према људским вредностима, где је циљ увек доказивање да је свако мотивисан искључиво материјалним интересима и ничим другим, њихова снага се базира на егзистенцијалном угрожавању појединаца, дакле увођењу страха, претње у комуникацију како би се приволео такав појединац да постане лојалан таквој групи. Активан и одговоран грађанин са развијеном свешћу о себи и свом окружењу је заправо једина суштинска препрека ширењу корупције.“ Између осталог, професор Мајсторовић такође указује: „Корупција има и способност да се једном потиснута враћа и поново јавља у неким хибридним облицима, прилагођена неким новим околностима.“

У емисији ћемо се упознати и са научном биографијом психолога професора доктора Небојше Мајсторовића са Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и продекана тог факултета.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Јеролим Зарифовић и Сабина Недић