Дијалог култура 18.08.2013.

Тема: ГАЛИЛЕЈ – ДИЈАЛОГ О ДВА ГЛАВНА СИСТЕМА СВЕТА

Повод: Представљање превода овог дела на српски у издању Академске књиге Нови Сад, а у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду

Као заједнички издавачки подухват који су остварили Академска књига Нови Сад и Универзитет у Новом Саду Природно математички факултет – едиција Physis Академске књиге недавно је објавила превод Галилејевог Дијалога о два главна система света. Реч је о још једном капиталном делу које није било доступно научно-стручној и широј читалачкој публици у нас до овог превода филозофа Саше Хрњеза. Ово је још једно од великих издавачких подухвата Академске књиге, јер познавање оригинала, односно превода научних дела непосредно са изворника представља једно од најпоузданијих и најчвршћих темеља разумевању историје и филозофије науке, као и културе и духа времена у којима су настајали, и то не само опште образованости ради о прошлости пер се, него ради схватања тока и комплексности еволуције научне мисли која непрекидно траје. Представљање Галилејевог Дијалога о два главна система света остварено је у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду.

У емисији преносимо излагање физичара професора доктора Миодрага Крмара са Природно-математичког факултета у Новом Саду о Галилејевом делу и научној и животној биографији. У овој најави издвајамо део излагања професора Крмара које се односи на пресудне моменте у формирању Галилејевог критичког мишљења још у раној младости и прве сусрете са математичарем професором Остилијем Ричијем.

Ваља подсетити да је Ричи, иначе Тартаљин следбеник, сматрао да је математика применљива за разумевање и решавање проблема механике и инжењерства, а не апстрактна какав је био поглед на њу у дугом периоду од Архимеда до тада. Управо Ричи је Галилеја увео у математику и окенуо га математици. Посматрања, мерења, експерименти и математика као претпоставке за нову науку су кључне речи Галилејеве науке, уз потврду исправности Коперниковог хелиоцентричног система света.

„Галилео је рођен 1564. године. Најстарији је син оца Винћенца који је био музичар и потомак доста познате породице из Фиренце, али, на жалост врло скромних материјалних могућности“, прича професор др Миодраг Крмар и указује да је Галилеј зачетак критичког духа вероватно добио од оца, те да га је највероватније баш отац, који је био школован човек, још у у првим годинама у којима је учествовао у његовом образовању научио да сумња и проверава. „Његов отац је као музичар у оно доба изводио скромне експерименте затежући жице на својим инструментима и ушао је чак у дебате са неким у то доба крупнијим ауторитетима из области музике“, наводи Крмар и додаје да је отац сматрао да Галилео мора добити класично образовање и за то образовање одабрао је један манастир поред Фиренце. „У једном моменту, чак, када је имао петнаест или шеснаест година, Галилео се био определио за цркву, желео је да постане монах, што је његов отац предупредио веома брзом и бритком акцијом. Извео га је из тог манастира и забранио да тамо више одлази. Будући да су прилике у породици биле финансијски прилично лоше, отац Винћенцо је планирао да Галилеј студира медицину. У то доба медицинари, лекари, могли су веома добро да живе и зарађују. Отац је сматрао да би материјалну страну породице Галилео могао да стабилизује радећи као лекар“. Крмар такође указује: „Студије у шеснаестом веку су изгледа по свој прилици биле поприлично досадне. Схоластика као таква није дозвољавала никакву слободу духа и из тадашњих универзитета се могло изаћи као теолог, правник или медицинар. Све у свему, филозофија је била основа, да кажемо, некаква Аристотеловска основа свих тих школа. Аристотела је у школе увео Тома Аквински тамо негде у дванаестом веку на једвите јаде и тешком муком, па се чак и Аристотел предавао врло селективно. Професори су добијали књигу и да прочитају таман толико Аристотела колико је црква дозвољавала, не више од тога. Видите, један младић овако живог духа налази се у таквој ситуацији, при чему га медицина нимало не занима. Он се занимао за природне науке и полемисао је са професорима и са студентима. Упамћен је као човек који није много веровао ауторитетима и вероватно би тај период свог школовања провео прилично безуспешно да није упознао Остилија Ричија, дворског математичара Војводе од Тоскане који је за сваки божић држао отворена предавања у двору и сви су могли да присуствују и слушају. Галилео је у том моменту упознао математику и почео да чита. Остилио Ричи га је снабдео литературом и упознао га је прво са Еуклидом, затим са Архимедом. Но, када је отац сазнао да он у принципу чита математику, а не учи медицину хтео је да га испише са универзитета и на једвите јаде је баш математичар Остилио Ричи убедио оца Винћенца да он треба да се школује да буде математичар.“

Поред излагања професора Миодрага Крмара у емисији, уводом, кратиким радио-есејем, ауторка емисије осврће се на комплексност елемената који утичу на настанак дела за које упрошћено кажемо да револуционише науку.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Горан Ковачевић и Марица Јунг