Дијалог култура 30.09.2012.
Тема: ГАМОВ, ГОСПОДИН ТОМПКИНС И ДРУГЕ НАУЧНЕ ПРИЧЕ
Повод: Конференција Балканске физичке уније
Након што је почетком двадесетих година прошлог века Александар Фридман, полазећи од Ајнштајнове теорије релативности, формулисао модел Васионе према којем се она шири и истовремено и независно од њега и Жорж Леметр исто закључио да се свемир шири, уз Хаблова телескопска уочавања, Фридманов докторант Џорџ Гамов је 1946. године у модерном облику формулисао теорију Великог праска и тезу о првобитној нуклеосинтези. Сва физика којом се Гамов бавио и за коју је још за живота био признат развијала се на темељима модерне физике с почетка двадесетог века: релативистичке теорије и квантне физике. Ту веома сложену науку Гамов претаче у научнопопуларну литературу и њом се бави паралелно са науком и то од 1939. до 1967. Године 1954. добио је Унескову нагаду за популаризацију науке.
Међу многим научнопопуларним књигама Џорџа Гамова најпознатије су оне чији је главни јунак господин Томпкинс, указује теоријска физичарка, проф. др Милица Павков Хрвојевић.
У поднаслову књиге Господин Томпкинс у земљи чуда стоји да су то приче о ц, Г и х, односно три фундаменталне константе природе, а то су брзина светлости, гравитациона константа и Планкова константа. Књига је посвећена математичару и писцу познатом под псеудонимом Лујс Керол, аутору Алисе у земљи чуда, односно Чарлсу Латвиџу Доџсону и чувеном физичару Нилсу Бору, једном од научних отаца Џорџа Гамова, објашњава професорка Милица Павков Хрвојевић са Природно-математичког факултета у Новом Саду и додаје да сама посвета сведочи о томе да књига има озбиљан аспект, иако представља популаризацију науке. С друге стране, та књига има фантастичне елементе баш као што их има књига Алиса у земљи чуда. Она је инспирисала многе. Многи познати научници, међу којима и Нобеловци, рекли су да су њихову фасцинацију науком стимулисале Гамовљеве књиге чији је главни јунак Томпкинс и друге његове популарне књиге, као што су, на пример, Јадан, два, три до бесконачности.
Професорка Павков Хрвојевић, објашњавајући структуру и садржај књиге Господин Томпкинс у земљи чуда, каже: „Оно што се у књизи дешава јесте да је јунак књиге пресељен у светове, где важе исти физички закони као што важе и у нашем свету, али са различитим нумеричким вредностима физичких константи, брзине светлости, гравитационе константе и Планкове константе, тако да феномени које обично не можемо да перципирамо у свакодневном животу постају снажно преувеличани тако да могу да се виде у свакодневном животу. Тако, Гамов сели свог јунака господина Томпкинса у фантанстичне светове, где Гамов, на пример, генијалном справом снижава брзину светлости на десет или петнаест километара на час, где неколико пута повећава Планкову константу и гравитациону константу, али у Апендиксу постоје професорова предавања, које је господин Томпкинс слушао и због којих је уснио те чудне снове, приповетке које су посвећене релативности простора и времена, неким аспектима квантне механике, као што је релација неодређености, затим закривљеност простора и гравитације, где Гамов веома тачно, прецизно и лепо излаже те теорије.“
Управо о научнопопуларној литератури Џорџа Гамова било је излагање теоријске физичарке професорке докторке Милица Павков Хрвојевић на овогодишњој Конференцији Балканске физичке уније одржаној у Констанци. У овом издању Дијалога култура она говори и о Гамову и његовој физици, као и о физици кондензованог стања материје којом се она најуже бави.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторке: Марица Јунг и Војислава Вукеља