Дијалог култура 16.09.2012.
Тема: ФИЗИКА И ЧОВЕК
Повод: Трећи део серијала: Физика – нит која повезује
„Људско тело или било који други живи организам обавља многе функције и процесе који укључују различите физичке појаве. Онда морате бити веома пажљиви да га не сведете на механизам. Људски организам ипак није физички организам него је нешто више од тога. Имамо склоп, читав низ механизама, међутим њихова интеракција даје нешто много сложеније“, указује проф. др Дарко Капор, када је реч о оним појавама и процесима у организмима који се могу објаснити физиком. Између осталог, он објашњава: „Оног момента када схватите да су кости полуге, да мишићи на одређени начин покрећу те полуге, онда кренете да обављате рачуне. С друге стране, кренете да испитујете кости као полуге, да видите колико оптерећење издржавају и тако даље. Релативно давно је установљен један низ резултата који Вам каже шта можете и како можете. Та истраживања и даље трају, јер место где се иде даље, то је врхунски спорт. Ви стално гледате како и колика напрезања издржавају, рецимо, косити и мишићи једног спринтера, или једног дизача тегова, или једног пливача и шта ту може да се уради, да ли ишта може да се уради или, рецимо, да ли може да се промени техника замаха, па да одједном то буде другачије. Знам да је у дизању тегова на крају нека техника потпуно избачена, јер је доводила до прелома који у првом моменту нису били ни примећени, до неких ситних фрактура на кичми и тако даље. То је баш елементарна математика, али итекако битна.“
Из емисије издвајамо још један пример професора Капора: „Око је веома интересантан оптички инструмент и наравно да се људи много баве оком и бавили су се оком. Ево, наједноставнија прича, сетиће се слушаоци јер су учили оптику у основној школи: конструисање лика код огледала. Ми кажемо, лик постоји ако се два светлосна зрака негде секу. На том месту, ако поставимо заклон, видећемо светлу тачку, видећемо лик. Међутим, ако се зраци разилазе, нема лика, али наше око ту види лик зато што информацију о зрацима који се разилазе наш мозак процесира тако као да их продужи, па види лик и тамо где га нема и то су они такозвани имагинарни ликови, јер ми морамо да објаснимо чињеницу да видимо лик у огледалу, ми знамо да се ти зраци нису пресекли, али ми га видимо. Значи то је сада питање функционисања нашег ока и нашег мозга. Онда ми ђаке учимо да конструишу и те имагинарне ликове јер они стварно постоје, односно не постоје, али их ми видимо, па према томе морамо научити како и то да објаснимо.“
Професор Капор, између осталог, говори и о таласу и звуку, појави резонанције и функционисању уха и о томе како је откриће „анималног електрицитета“, односно његовог принципа утицало на откриће прве батерије. Он, такође, посебно говори о медицинској физици и примени достигнућа физике за прављење све софистициранијих медицинских инструмената, који дају све бољу информацију, или чије су технике све мање инвазивне.
Ово издање Дијалога култура посвећено је теми „Физика и човек“ и представља трећи, завршни део серијала „Физика – нит која повезује“, оствареном према истоименом истраживању проф. др Дарка Капора са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг