Дијалог култура 02.09.2012.
Тема: ФИЗИКА И ХЕМИЈА
Повод: Други део серијала: Физика, нит која повезује
У времену када је, условно речено, хемија у праскозорју историје наука егзистирала у окриљу алхемије из које ће много касније изнићи, у ширем сазнајном пољу припадала је филозофији природе, исто као и физика. Међутим, у античко доба и у време схоластике и у освит модерног доба, па све до 18. века, када почиње да се развија савремена хемија, алхемија је сазнајно интераговала пре свега са фармакологијом и медицином у потрази за лековима и еликсиром живота; астрологијом у сфери симболизма; као и са религиозним промишљењима када је реч о духовном преображају и трансмутацији душе. Оно трагање алхемије за суштинском трансмутацијом материје додирнуће се са физиком тек у наше доба.
Када, како и на којим истраживањима су се среле физика и хемија и како су прожимања сазнања и резултата експерименталних посматрања утицала на развој модерне физике и хемије?
Ту узбудљиву причу о тренутку сусрета физике и хемије и сазнајним развојним међуделовањима до наших дана, у овом издању Дијалога култура приповеда теоријски физичар проф. др Дарко Капор са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Његова истраживања на тему ’’Физика – нит која повезује’’ и дугогодишње бављење историјом науке, повод су истоименом серијалу наших емисија. Ова друга емисија о повезаности физике и хемије надовезује се на прву која је, да подсетимо, била посвећена филозофији природе и сазнајним међуделовањима физике и математике.
Уводом у причу о сарадњи физичара и хемичара, професор Капор каже: ’’Физика и хемија се у школи нађу на истом послу јер и физика и хемија пробају прво да ученике науче нешто о грађи материје, да им то усаде и да онда то искористе за тумачење, али различитих ствари. И то је факат оно што је битно. У овом случају: грађа материје. Ричард Фајман држи предавања и каже ’Замислите да знате да ће цела наша цивилизација нестати. Да можете да оставите једну једину поруку некој будућој цивилизацији. Једну информацију да им пренесете. Шта би била највреднија информација? Највреднија информација би била да им кажете да све ствари, да све што нас окружује и ми сами, састојимо се од једних те истих атома. Значи да постоји нешто из чега је све изграђено и да постоји ограничен број атома. Ех, ако бисте им то рекли, онда бисте им уштедели хиљаде година истраживања.’ Значи он је рекао: то је кључна информација. И то је оно што ви пробате деци да објасните. Они то прихвате или не прихвате, неки пут и прихвате онако здраво за готово, не размишљају колико је то велика информација, када ви кажете: У реду и хајде да будем сада прецизнији: елементи се састоје од атома, оно што ми кажемо чисте супстанције, а онда када они ступе у реакцију настају једињења, једињења имају молекуле итд, настају чврста тела, а атоми сами имају језгро и имају електроне, мале наелектрисане честице које се налазе око језгра. Значи, то су те неке информације које преносе хемија и физика на различите начине. У суштини, у крајњој линији, јесте то квантна механика, да ли квантна физика или квантна хемија. Овај први део приче говори о језгру и како око њега круже електрони, то је оно што ми кажемо Боров, најелементарнији модел атома. После се у средњим школама иде и на мало компликовању причу која није тако једноставна, јер та прича не може да објасни зашто молекули имају сасвим одређену грађу, усмерену у простору, значи да су хемијске везе усмерене у простору, што се опет да објаснити, хајде да кажемо квантном механиком.“
Професор Капор објашња да се квантна механика, наука о микросвету или о понашању честица у микросвету сматра делом физике и да су на том нивоу физика и хемија итекако повезане. У емисији посебно излаже доприносе хемичара развоју физике од Далтоновог схватања атома до наших дана.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг