Дијалог култура 22.07.2012.

Тема: КУЛТУРНИ И НАУЧНИ ЦЕНТАР МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ У ДАЉУ

Очински дом, како Милутин Миланковић назива родну кућу и надахнуто јој се у свакој прилици враћа у аутобиографији „Успомене, доживљаји и сазнања“ јесте исходишна тачка Миланковићевог живота и стваралаштва.

У емисији походим очински дом Милутина Милнаковића који је од аветињске рушевине прерастао у Културни и научни центар „Милутин Миланковић“ у Даљу, заслугом пре свега песника и књижевник Ђорђа Нешића. Прво потпуно посвећен обнови самог здања, затим оснивања Центра, сада му Нешић истим посвећењем удахњује живот.

У овом издању Дијалога култура, Ђорђе Нешић, управник Културног и научног центра Милутин Миланковић у Даљу говори о Миланковићевом очинском дому из Миланковићевих Успомена и о ономе шта је данас, али и о томе шта је као инспирација у његовом песништву и пројектима Културног и научног центра „Милутин Миланковић“.

Ако посетите Центар, доживећете чаролију Миланковићевог времена и у самом објекту „Очинског дома“ и у башти која се протезала до Дунава, реке која је толико пута била и преокупација и инспирација Милутина Миланковића: и у детињству и раној младости у Даљу, и током студија и инжењерских дана у Бечу и у време када је током Првог светског рата био интениран у Будимпешти и у Београду свих деценија научне и професорске каријере и то са прозора свог кабинета. Културни и научни центар Милутин Миланковић стално се обогаћује екпонатима. Музејски део недавно је обогаћен елетрично-механичким моделом прецесионог циклуса кретања Земље, који у себи обједињава промене нагиба Земљине осе, као и циклусе ротације и револуције.

У Предговору дела Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба, Милутин Миланковић је написао:

„Њутнов закон гравитације захваљујући коме учење о кретању небеских тела, небеска механика, има свој чврсти темељ, први је члан у законику васионе и нашег планетарног ситема. Одмах иза овога члана долази и други, не мање важан и не мање обухватан. Први члан говори о величини узајамног привлачења небеских тела које управља њиховим кретањем и присиљава планете на њихов обилазак око Сунца; други члан говори о простирању зрачења звезда, дакле и о топлотној снази коју даје сунце. И она опада, исто као и привлачна снага Сунца, са квадратом растојања. Ширећи се кроз простор брзином светлости, сунчеви зраци стижу на површине планета. Количине топлоте које они при томе доносе планетама, зависе не само од одстојања одређене планете од Сунца него и од упадног угла под којим зраци стижу на уочени део површине планете. Расподела сунчеве топлоте на површинама планета, узимајући у обзир ове чињенице, може се обухватити математичким обрасцима. Осунчавање планета, дакле и оне која нас међу њима највише занима, Земље, подлеже непрекидној промени. Обртање Земље око своје осе има као последицу смену дана и ноћи, а њено кружење око Сунца изазива ток годишњих доба; узајамно привлачење планета полако али стално мења облик и просторни положај Земљине путање; прецесија Земљине осе доводи до тога да се и еквиноцијални положаји Земље премештају дуж ове променљиве Земљине путање, а све то има као неминовну последицу секуларни ток осунчавања Земље. Све ове промене, захваљујући сферној астрономији и небеској механици, могу се математички егзактно описати и, корак по корак пратити у далека доба. Крајњи ефект Сунчевог зрачења, који нас сасвим изузетно занима, јесте стање температуре на површинама планета и њиховим атмосферама. Иако при уласку Сунчевих зрака у атмосферски омотач планета, енергија коју садрже ти зраци трпи разноврсне промене, да би на крају у одређеном температурном стању планете и њене атмосфере нашла свој очигледни израз, ипак је Сунчево зрачење једина активна ставка у топлотном билансу наше Земље и оних планета које су покривене чврстом кором. Појаве које се одигравају у атмосферским омотачима планета, исто тако се покоравају добро утемељеним законим физике који се могу обухватити математичким обрасцима. Ако би се, дакле, успело, да се одреди однос између стања озрачивања и температурног стања планета, онда би било могуће да се из јачине Сунчевог зрачења и механизма нашег планетарног система математички опише и нумерички прикаже временски ток температурних појава на површини планета.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг