Дијалог култура 12.08.2012.
Тема: HYPOTHESES NON FINGO: ЊУТНОВИ МАТЕМАТИЧКИ ПРИНЦИПИ ПРИРОДНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Повод: Превод Њутнових „Математичких принципа природне филозофије“ на српски језик у издању Академске књиге Нови Сад
Њутнова физика, Њутнове књиге „О кретању тела“ и „О систему света“, Њутнови закони и Њутново схватање хипотезе и тезе у „Математичким принципима природне филозофије“, делу које је револуционисало науку у сазнајном и методолошком погледу,јесу централни темати овог издања Дијалог култура Радио Новог Сада. Научно-историјска анализа професорке Павков Хрвојевић контрапозиције Декартових „Принципа филозофије“ и Њутнових „Математичких принципа“, њене анализе Галилејеве и Њутнове механике, Њутнове и Ајнштајнове релативистичке физике, миграције идеја о закону гравитације између Хука и Њутна и осврти на математику коју Њутн користи у Принципима и на Њутнов и Лајбницов диференцијални рачун, пружају слушаоцу заокружена, шира сазнања о „Принципима“, Њутновој физици и математици.
Прави смисао Њутнове тврдње „Ја не чиним хипотезе“ теоријска физичарка проф. др Милица Павков Хрвојевић са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, објашњава: „У то време постојале су две физике: физика принципа и физика хипотеза. Прва доказује једино искуством. Дакле, принципи су уопштене чињенице искуства. Из њих се дедуктивним, синтетичким путем добијају логичке последице. Друга физика, физика хипотеза, изграђена је на производним претпоставкама које непосредно искуство није доказало или не може доказати. У суштини, обе физике могу постићи циљ да дају нове последице од теоријског и практичног значаја. Не треба a priori одбацити физику хипотеза, али ова изјава Њутнова, заправо говори о Њутновој изузетној строгости према себи и свом раду, јер много би једноставније било да је дефинисао хипотезу као теоријску пропозицију која је јасно дедуктивно везана за теорију, али ако се хипотеза провери експериментално она може да добије статус теорије. Не, он пре назива хипотезом нешто што не подлеже експерименталној провери. Оно што би могло бити мишљење из данашње перспективе би било следеће: Прво није тачно да Њутн не чини хипотезе. Експериментално незаснованих хипотеза је пуна друга књига“. Она то поткепљује примерима и додаје да оно што је најважније у „Принципима“ је то да три закона о кретању тела нису хипотезе, јер се могу непосредно проверити и уочити. Она такође наглашава да би забрана хипотеза у суштини веома осиромашила креативни поступак.
Професорка Павков Хрвојевић у емисији указује да је Њутнов директан циљ „Принципа“ био да докаже законе гравитације, односно механичке принципе кретања небеских тела и објашњава како томе приступа. Она такође излаже генезу Њутнових закона о кретању тела са становишта историје научне мисли.
Посебно нас интересује и еволуција схватања структуре простора и времена и, последично, посматрање појава не у апсолутном времену и простору него у релативном и која је релација Њутн – Ајнштајн у том погледу.
Када је реч о модерној науци, професорка Павков Хрвојевић указује и на то да Њутн чини прву велику унификацију у физици. Два века касније, уследиће Ајнштајнова. Посебни блокови посвећени су и критичком осврту на Њутнову физику из данашње перспективе. Интересује нас и зашто у делу „Математички принципи природне филозофије“ Њутн не користи диференцијални рачун који је сам изумео.
Милица Павков Хрвојевић, непосредно је радила као један од стручних рецензената превода Њутнових „Принципа“ на српски језик. Ово капитално дело недавно је објавила Академска књига Нови Сад, у преводу Љиљане Матић.На ПМФ у Новом Саду предаје предмете: Увод у теоријску физику, Теорија релативности, Небеска неханика и Моделирање глобалних промена. Уједно, она је продекан за науку, међународну сарадњу и развој тог факултета.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг