Дијалог култура 08.07.2012.

Тема: НОВИНАРСТВО И МЕДИЈИ

Да ли се схватање новинарства променило од првих дана ове професије до данас, да ли су нови медији и нове технолошке могућности угушиле традиционална гласила или су допринеле демократизацији ширења информација и знања, шта је са жанровима и колико о друштву говори положај медија, нека су од питања о којима у овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада говоримо с др Радетом Вељановским, професором на Новинарском смеру факултета политичких наука у Београду и на Одсеку за медије Филозофског факултета у Новом Саду.

Између осталог професор Вељановски указује: „Оно што је очигледно то је да се дешава један врло крупан парадокс. С једне стране обиљем медија и огромном разноврсношћу и повећањем броја медија ми нисмо добили повећање нити различитих садржаја нити плурализам садржаја а догодила се једна врло видљива жанровска редукција. Број жанрова који се користе данас у професионалном новинарству и то и у штампи и на радију и на телевизији смањен је и полако ишчезавају, истискују се они жанрови који су најзахтевнији, најсложенији, али који нису само форма јер су ти жанрови доносили и најважније садржаје. Дакле, истраживачко аналитичко новинарство, добра репортажа и на радију и на телевизији ишчезава зато што је то скупљи облик медијског привређивања него што су најобичнија вест и кратки извештај, јер сви знамо да добар професионалац коликогод он био искусан мора да има довољно времена да направи једну истраживачку причу, да истражи, да прави репортажу, јер од одабира теме до одабира саговорника до присуства на адекватном одговарајућем месту и амбијенту у коме се нешто дешава до касније једне сложене монтаже у студију – за све то треба доста времена, а на жалост медијски власници данас фаворизују кратке једноставне жанрове да новинар донесе што је могуће више текстова или радова у току дана да то буде више вести да то буду информације које се прикупљају као изјаве, а то је јако штетно за новинарство и то је с друге стране јако штетно за јавну сферу јер се на тај начин игноришу неке теме које се ипак не могу обрадити само кроз вест, кратку изјаву или извештај.“

Када је реч о образовним и драмским програмима који су најчешће најскупљи, као и о посебним образовним каналима, професор Вељановски каже да Европа има добар став према њима: „У крајњој линији познато је да је Европа онај део света који има најконзистентнију медијску политику, па и регулаторни оквир. Дакле, без обзира на то што је то заједница већег броја држава у Европи имамо јаснију медијску политику и регулативу него рецимо у Сједињеним Америчким државама које су само једна држава, јер је овде у Европи један сасвим другачији приступ. То је приступ који фаворизује општи интерес, јавни интерес и са тог становишта је очекивани општи друштвени утицај на оно што се у медијима дешава а није све препуштано тржишту и само власницима медија. И то је добро. Али, пошто сте ме питали за ове врло важне сегменте програме – образовне, драмске, на жалост видимо да и у Европи чак и њих има све мање иако то није начелан став иако Европа жели да том свом уређивачком, како да кажем, не уређивачком концепцијом, то не може бити европска ствар, али медијским погледом, медијском политиком жели да подржи такве садржаје јер су они на крају крајева били сами почеци у електронским медијима.“

У емисији упознаћемо се и са професионалном и академском биографијом професора Вељановског.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља