Struktura studijskog programa

Naziv i ciljevi studijskog programa

Cilj studijskog programa Osnovne strukovne studije Optometrija je stručno obrazovanje kadrova iz oblasti optometrije.

Vrsta studija i ishod procesa učenja

Ovaj studijski program spada u studije prvog stepena, osnovne strukovne studije.

Glavni ishodi procesa učenja su:

  • osposobljenost za samostalni stručni rad u oblasti optičarstva i optometrije;
  • rad sa pacijentima;
  • organizacija i samostalno vođenje malog preduzeća ili rad u timu;
  • prenos znanja na mlađe saradnike.

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv

Završetkom ovog studijskog programa student dobija stručni naziv strukovni optometrista.

Struktura studijskog programa

Studije se izvode kroz nastavu (koristeći savremene metode) predmeta, koji su navedeni u Kurikulumu i poređani u semestre. Dva semestra čine akademsku godinu. Ukupan broj ESPB bodova po akademskoj godini je najmanje 60.

Predmeti u oviru ovog programa su svrstani u grupe: akademsko-opšteobrazovni predmeti, stručni predemeti i stručno-aplikativni predmeti. Ovaj program takođe sadrži obavezne i izborne predmete. Da bi student završio studije mora da ima položene sve obavezne predmete, napisan i odbranjen završni rad i položen određen broj izbornih predmeta tako da ukupno sakupi najmanje 180 ESPB sa napomenom da do kraja studija mora biti položen ispit makar po jedne opcije svakog izbornog predmeta.

Samo izvođenje nastave, pored predavanja može da sadrži eksperimentalne, demonstracione i računske vežbe, izradu domaćih zadataka, praksu, izradu i odbranu seminarskih radova. Važna komponenta studijskog programa je i samostalni rada studenta na savlađivanju predviđenih sadržaja.

Trajanje studija

Ukupno trajanje ovih studija je 3 godine (6 semestara), za koje student treba da sakupi najmanje 180 ESPB.

Bodovna vrednost predmeta

Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana je u tabeli rasporeda predmeta po semestrima i godinama studija, kao i u tabelama specifikacije predmeta.

Završni rad

Značajna komponenta studijskog programa je i  izrada i odbrana završnog rada.

Preduslovi za upis predmeta

Preduslovi za upis pojedinih predmeta ili grupe predmeta su naznačeni u tabelama specifikacije predmeta.

Svrha studijskog programa

Svrha studijskog programa je visokokvalitetno obrazovanje studenata za uspešno obavljanje stručnih poslova u oblasti optičarstva i optometrije koji će u svojoj stručnoj oblasti igrati vodeću ulogu. Studijskim programom je obezbeđeno sticanje svih neophodnih kompetencija za obrazovanje stručnjaka visoko obrazovnog profila.

Postojanje ovakvog studijskog programa je potpuno opravdano i korisno za celo društvo, s obzirom na glavnu svrhu optometrije – korekcija vida i otkrivanje bolesti koje mogu zahvatiti oko ili vizuelni sistem čoveka. Naime, optometristi su stručnjaci za primarnu brigu o zdravlju vida. Školuju se da mogu izvršiti pregled oka u svrhu otkrivanja defekata u viđenju, znakova povreda, očnih bolesti ili abnormalnosti i problema vezanih za viđenje. Takođe, kvalifikovani optometrista radi dijagnostiku, savetuje i kada je neophodno prepisuje, priprema i obezbeđuje naočari i ostala optička pomagala. Obraćanje ovakvom stručnjaku svakako može biti potrebno i korisno, bez obzira da li pacijentu nije potrebno nikakvo dalje ispitivanje i tretman, ili su pacijentu potrebna korekciona sočiva, ili dalje upućivanje oftalmologu. Kvalifikovani optometrista ima široku lepezu mogućnosti bavljenja svojom strukom kao npr. u privatnoj praksi, očnim klinikama…

Savremene studije optometrije su bazirane na fundamentalnim naukama, optometrijskim studijama i praksi. S obzirom da se na Prirodno-matematičkom fakultetu obrazuju stručnjaci iz oblasti fizike koja ravnopravno sa ostalim granama obuhvata i optiku, sasvim je prirodno da je optometrija potpuno u skladu sa osnovnim zadacima i ciljevima Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ciljevi studijskog programa

Studijski program osnovnih strukovnih studija optometrije ima za cilj da obrazuje i osposobi za rad stručnjake optičara-optometriste na nivou visokog obrazovanja. To podrazumeva postizanje stručnih kompetencija iz optometrije ali i savladavanje veština i metoda za njihovo sticanje i dalje usavršavanje. Ne manje važni ciljevi su i razvoj kreativnih sposobnosti i veština za obavljanje optometrijske prakse.

Najvažniji opšti ciljevi studijskog programa jesu da pruže stimulativno okruženje za stručno i lično usavršavanje studenata, da na zanimljiv i intelektualno izazovan način iskoristi metode za učenje, da razvije analitičko, kritičko i samokritičko mišljenje i pristup u svrhu rešavanja problema.

Najvažniji stručni ciljevi jesu da studentima bude pruženo:

  • Integrisano znanje teorijskih i primenjenih principa anatomskih, fizioloških i perceptualnih aspekata vizuelnog sistema
  • Detaljno znanje strukturalnih i funkcionalnih anomalija vizuelnog sistema
  • Detaljno poznavanje širokog opsega optičkih aparata, pribora, materijala
  • Detaljno poznavanje širokog opsega optičkih pomagala i kako ih izdati pacijentima tako da budu zadovoljni
  • Obaveštenost o pravnim, etičkim i komercijalnim ograničenjima u optometriji
  • Sposobnost da teoriju pretoče u praksu
  • Razvoj komunikacije i izgradnje pravilnih međuljudskih odnosa tako da mogu efikasno komunicirati sa pacijentima, lekarima i ostalim stručnjacima sa kojima se susreću u praksi
  • Razumevanje uloge optometrije u sistemu brige za zdravlje ljudi
  • Razumevanje metoda za korekciju vida

Na prvoj godini studijskog programa, primarni ciljevi su:

  • Podizanje nivoa znanja studenata različitih predznanja na viši standardizovani nivo a iz bazičnih oblasti relevantnih za optometriju i njen budući razvoj
  • Uvođenje i savladavanje bazičnih optometrijskih sadržaja a pre svega optike
  • Obezbeđivanje znanja i razvoj opštih osposobljenosti za dalje usavršavanje, kao što su npr. upotreba računara i strani jezik
  • Sticanje pravilnog i humanog odnosa prema budućim strankama-pacijentima sa kojima se ova profesija susreće

Druga godina studijskog programa, se bazira na znanjima usvojenim na prvoj godini a primarni ciljevi su:

  • Produbljivanje i proširivanje znanja iz sadržaja optike
  • Sticanje neophodnih znanja iz anatomije i fiziologije oka i fiziološke optike
  • Proširivanje i produbljivanje praktičnih znanja i prakse stečene na prvoj godini

Ciljevi treće godine studijskog programa su:

  • Zaokruživanje znanja stečenog na prethodnim godinama
  • Dalje produbljivanje i proširivanje znanja a pre svega iz sadržaja vezanih za kontaktna sočiva, optičke i optometrijske instrumente i samu optometriju
  • Savladavanje neophodnih sadržaja iz oblasti menadžmenta, marketinga i ekonomije s obzirom na njihovu važnost u poslovanju svih savremenih, pre svega malih preduzeća

Studijskim programom su definisane i opšte metode i strategije za sticanje kompetencija:

  • Za sticanje znanja i razumevanje – akumuliranje znanja se mahom postiže kroz predavanja i razne oblike vežbi i prakse čija je svrha da prodube, pojasne i istaknu praktični značaj sadržaja datih na predavanjima. Ovde je takođe uključen deo usmerenog učenja kroz seminarske radove na različitim nivoima a u skladu sa napredovanjem studenata. Program je tako koncipiran da posle sticanja osnova za bavljenje strukom student ima visok stepen slobode da sebe samousmeri u određenom smeru unutar struke a u skladu sa sopstvenim ambicijama i željama.
  • Opštih sposobnosti tipa mogućnosti analize, rešavanja probema, integracije teorije i prakse, sinteze… Uglavnom se postiže predavanjima propraćenim različitim tipovima vežbi a posebno u osnovnim predmetima. Jedna od krucijalnih strategija je i uključivanje studenata u rešavanje praktičnih problema a u okviru stručne prakse.
  • Opštih sposobnosti tipa sposobnosti komunikacije kroz usmene prezentacije i pisane izveštaje, korišćenje informacionih tehnologija, izgradnja menadžerskih sposobnosti, sposobnost rada u timu ili nezavisno, uvida u ekonomske i socijalne relacije optometrije, integracije i procene informacija iz različitih izvora, efektivnog i permanentnog učenja… Ove kompetencije se kontinualno razvijaju, nadograđuju i usavršavaju kroz čitav program a posebno sa porastom složenosti seminarskih radova i praktičnih problema koje student treba da reši.
  • Predmetno-specifičnih sposobnosti tipa planiranja rešavanja praktičnog problema, korišćenja laboratorijskih metoda za dobijanje podataka, analize dobijenih podataka i njihove kritičke obrade, pripreme izveštaja, prezentacije izveštaja, efektivnog korišćenja računara u praksi… Postižu se mahom kroz laboratorijske vežbe ali i izradu seminarskih radova i stručnu praksu.

S obzirom da je i ocenjivanje studenata jedan od neophodnih koraka u stvaranju kvalitetnih stručnjaka za datu oblast, načini i metode ocenjivanja su dati za svaki predmet posebno.

Kompetencije diplomiranih studenata

Opis opštih i predmetno-specifičnih kompetencija studenata

Savladavanjem studijskog programa student stiče sledeće opšte sposobnosti:

  • Analize, sinteze i predviđanje rešenja i posledica
  • Razvoja analitičkog, kritičkog i samokritičkog mišljenja i pristupa u svrhu rešavanja problema
  • Razvoja komunikacionih sposobnosti i spretnosti, saradnje sa užim socijalnim i međunarodnim okruženjem
  • Profesionalne etike
  • Permanentnog učenja i usavršavanja
  • Kreativnosti
  • Primene znanja u praksi
  • Menadžmenta
  • Rada u okviru tima ili nezavisno

Savladavanjem studijskog programa student stiče sledeće predmetno-specifične sposobnosti:

  • Ekspertize u identifikaciji patologije oka i znakova opšte patologije koja napada oko u svrhu daljeg vođenja pacijenta ili upućivanja oftalmologu
  • Praktičnog, efikasnog i sigurnog pregleda oka pacijenta
  • Logične interpretacije pacijentovih simptoma i istorije u svrhu primene testova i planiranja daljeg tretmana pacijenta
  • Razumevanja teorije i prakse optičkih pomagala
  • Obaveštenosti o pravnim, etičkim i komercijalnim ograničenjima u optometriji
  • Kritičkog pristupa za ocenjivanje novih koncepata, procedura, tehnika i proizvoda u optometriji
  • Temeljnog poznavanja i razumevanje optometrijske struke
  • Primene znanja i razumevanja rešavanja stručnih problema
  • Povezivanja osnovnih znanja iz različitih oblasti struke i njihove primene
  • Praćenja i primene novina u optometrijskoj struci
  • Razvoja veština i spretnosti u praktičnoj upotrebi znanja iz optometrije
  • Teorijskog znanja i razumevanja najvažnijih teorija iz optike (logičke i matematičke strukture, primene fizičkih fenomena)
  • Matematičke sposobnosti – primenu znanja i razumevanje
  • Detaljnog znanja i razumevanja optike
  • Primene znanja i razumevanja principa rada najvažnijih instrumenata koji se koriste u optometriji, te njihovog samostalnog korišćenja
  • Opisa, analize i kritičke obrade izmerenih podataka
  • Upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u ovladavanju znanjima optometrije
  • Pregleda oka, prepisivanja i izrade optičkih pomagala
Kurikulum

Struktura   kurikuluma   obuhvata   raspored   predmeta po semestrima i godinama studija, fond časova aktivne nastave i ESPB bodove. Opis predmeta sadrži naziv, tip predmeta, godinu i semestar studija, broj ESPB bodova, ime nastavnika, cilj kursa sa očekivanim ishodima, znanjima i kompetencijama, preduslove za pohađanje predmeta, sadržaj predmeta, preporučenu literaturu, metode izvođenja nastave, način provere znanja i ocenjivanja i druge podatke.

Kurikulum je koncipiran tako da student na svakoj godini studija može dobiti najmanje 60 ESPB tako da nakon završetka studija ima najmanje 180 ESPB.

Ovaj studijski program sadrži obavezne i izborne predmete. Svaki izborni predmet se bira iz odgovarajuće grupe izbornih predmeta ponuđenih u datom semestru. Na mestu gde je predviđen izborni predmet, student mora izabrati makar jedan od ponuđenih predmeta. Opcije izbornih predmeta navedenih kod date školske godine, u datom semestru (zimski ili letnji) mogu se izabrati u toj ili narednoj školskoj godini u odgovarajućem semestru. Do kraja studija mora biti položena po makar jedna opcija za svaki izborni predmet.

Prijavljivanje izbornih predmeta se vrši pri upisu godine. Student vrši izbor predmeta uz konsultacije sa studentskim savetnikom za odgovarajući modul. Studentski savetnik je po pravilu iz reda nastavnika.

Student ne može birati izborne predmete iz drugih studijskih programa a koji nisu svrstani u jednu od grupa izbornih predmeta na ovom studijskom programu.

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za studijski program Osnovne strukovne studije Optometrija

Izborna nastava na studijskom programu