Назив и циљеви студијског програма
Циљ мастер студијског програма Математика је усвајање напреднијих, али ипак темељних знања из свих најзначајнијих подобласти из система дисциплина теоријске математике.
Врста студија и исход процеса учења
Мастер студијски програм Математика представља мастер академске студије из поља чисте (теоријске) математике на Универзитету у Новом Саду, а које се изводе на Природно-математичком факултету.
Стручни, академски, односно научни назив
По завршетку студија стиче се звање Мастер математичар.
Структура студијског програма
Курикулумом програма се дефинише 8 обавезних предмета и завршни (мастер) рад.
Изборни предмети су подељени у пет група. Прве четири групе се састоје од два предмета из блиских области математике, и из сваке групе студент бира барем један предмет. Тиме је постигнуто да свршени студент на крају има увид у све битне области математике. Пету групу чине 17 изборних предмета од којих студент бира барем 2, и тиме се ближе профилише за једну од области математике. Студент се избором овог смера оријентише ка обимнијем изучавању софистициранијих теоријских резултата (и тако се усмери на професију математичара-истраживача).
Настава се на предавањима изводи претежно фронтално, уз примерено коришћење класичних и савремених визуелних средстава. Полазећи од специфичне природе математике као науке, највећи део вежби је теоријског карактера, и на њима се увежбавају изложени теоријски принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења, након чега студенти самостално примењују усвојене технике. Код једног броја предмета предвиђене су и вежбе на рачунару или самостални рад студената.
Трајање студија
Трајање студија је 2 године, а њихова укупна вредност је 120 ЕСПБ.
Бодовна вредност предмета
Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.
Завршни рад
Студијским програмом Математика предвиђена је израда завршног (мастер) рада.
Предуслови за упис предмета
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.
Изборни предмети са других студијских програма
Знање студената се употпуњује понудом више специјализованих предмета, од којих су неки преузети са мастер студијског програма Примењена математика. Ови изборни предмети су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис. Наравно, сваком предмету додељен је адекватан износ ЕСПБ, као и фонд часова.
Прелазак са других студијских програма
Прелазак на студијски програм Математика са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Сврха студијског програма Математика је образовање математичара-истраживача, који се касније даље усавршавају у научно-истраживачком раду, што укључује и формирање научног подмлатка на универзитетима, научним институтима, као и другим институцијама и привредним субјектима у којима реализација истраживачких и развојних пројеката подразумева моделирање практичних проблема уз коришћење напреднијих математичких структура.
Као секундарни циљ овог програма, који се може остварити пажљивим бирањем изборних предмета, је оспособљавање студената да буду део развојних пројеката у привредним субјектима, где самокритичност и увежбаност свршених студената у решавању проблема долази до пуног изражаја.
Циљ мастер студијског програма Математика је усвајање напреднијих, али ипак темељних знања из свих најзначајнијих подобласти из система дисциплина теоријске математике, што нарочито укључује: математичку анализу (са применама у геометрији и физици), топологију, апстрактну алгебру, дискретну математику, основе математичке логике, као и одабране теме нумеричке математике и статистике.
Такође, циљ је и детаљније, дубље и шире изучавање основних теоријских резултата модерне математике, као почетна фаза увођења младих математичара у научно-истраживачки рад на пољу математике.
У сваком случају, реализацијом овог студијског програма се на врхунском нивоу развијају апстрактне и аналитичко-синтетичке менталне способности, самосталност и иницијатива у решавању математичких проблема, као и критички однос према изучаваној материји.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Мастер математичар ће бити оспособљен за улазак у истраживачки рад, оспособљен за даље самообразовање из подручја математике и других наука. Ово подразумева како научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима, а тако и учествовање у реализацији развојних и других пројеката у привредним субјектима, пошто се очекује да је флексибилност мишљења и адаптибилност на нове ситуације и способност примене теоријских знања главна одлика мастер математичара који заврше наш студијски програм.
Такође, у круг компетенција ових стручњака спадаће и комплетна основна оперативност у примени рачунара у свом делокругу рада у коју спада и познавање програмирања на нивоу много вишем него што се од студената који нису у ИТ сектору може очекивати.
Опис исхода учења
Успешан студент ће по завршетку овог програма у целости овладати основним концептима и теоријским поставкама математичких наука, опремљен и оспособљен свим потребним вештинама неопходним у математичким истраживањима.
Обавезни предмети укупно носе 73 ЕСПБ (60,83%), прве четири групе изборних предмета са својих минимално 20 ЕСПБ чине додатних 16,67% укупних ЕСПБ, док из пете групе минимално студент може изабрати 10 ЕСПБ (8,33%). Остатак од 17 ЕСПБ (14,17%) студент бира тако да боље упозна области математике које одговарају његовим афинитетима. Укупна изборност је 39,17%, а однос неопходних изборних ЕСПБ и понуђених ЕСПБ је 1:2,81.
Приликом уписа семестра, студент пријављује предмете, а софтвер проверава да студент има 30 ЕСПБ по семестру и 20 часова активне наставе недељно.
Поред тога, студент има право да изабере предмете вредне до 20 ЕСПБ са других мастер смерова на Департману за математику и информатику. Сваки такав избор мора бити потврђен од руководиоца студијског програма и Већа Департмана.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Математика
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Тип предмета | Статус предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | ||||
П | В | ДОН | СИР | ||||||||
ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
1 | МА01 | Парцијалне диференцијалне једначине | 1 | Н | О | 4 | 2 | 8 | |||
2 | МА02 | Алгебра 3 | 1 | Н | О | 4 | 2 | 8 | |||
3 | МБ01 | Нумеричке методе линеарне алгебре 1 | 1 | С | О | 3 | 3 | 7 | |||
4 | МБ02 | Нумеричка анализа 2 | 1 | С | О | 4 | 2 | 8 | |||
5 | МА03 | Теорија оператора | 2 | С | О | 3 | 1 | 5 | |||
6 | МА04 | Програмирање 2 | 2 | АО | О | 3 | 3 | 7 | |||
Укупно часова (предавања+вежбе, ДОН, СИР, остали часови) и ЕСПБ на години: | 21 | 13 | 43 | ||||||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 34 | ||||||||||
ДРУГА ГОДИНА | |||||||||||
1 | МА05 | Мера и интеграл | 3 | Н | О | 2 | 2 | 5 | |||
2 | МА06 | Теорија кривих и површи | 3 | Н | О | 3 | 1 | 5 | |||
3 | Завршни рад | 4 | СА | О | 14 | 20 | |||||
Укупно часова (предавања+вежбе, ДОН, СИР, остали часови) и ЕСПБ на години: | 5 | 3 | 14 | 30 | |||||||
Укупно часова активне наставе на години студија : | 22 | ||||||||||
Укупно часова активне наставе, остали часови и бодова за све године студија: | 56 | 73 |
- Тип предмета: АО-академско-општеобразовни, Н-научни, С-стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: О-обавезни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), СИР-студијски истраживачки рад
Изборна настава на студијском програму
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Тип предмета | Статус предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
П | В | ДОН | ||||||||
Изборна група 1 | ||||||||||
1 | МА11 | Теорија бројева | 2 или 4 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
2 | МА12 | Теорија графова | 2 или 4 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
Изборна група 2 | ||||||||||
1 | МБ22 | Једначине математичке физике | 2 или 4 | СА | И | 3 | 1 | 5 | ||
2 | МБ43 | Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина | 2 или 4 | СА | И | 3 | 1 | 5 | ||
Изборна група 3 | ||||||||||
1 | МА31 | Напредна математичка логика | 1 или 3 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
2 | МА32 | Основи алгебарске геометрије | 2 или 4 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
Изборна група 4 | ||||||||||
1 | МА41 | Алгебарска топологија | 1 или 3 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
2 | МА42 | Напредна поглавља функционалне анализе | 1 или 3 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
Изборна група 5 | ||||||||||
1 | МБ32 | Изабрана поглавља примењене алгебре | 1 или 3 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
2 | МБ33 | Изабрана поглавља примењене анализе | 1 или 3 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
3 | МБ36 | Операциона истраживања | 1 или 3 | С | И | 4 | 2 | 7 | ||
4 | МБ38 | Оптимизација | 1 или 3 | С | И | 2 | 2 | 5 | ||
5 | МА52 | Пројективна геометрија | 1 или 3 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
6 | МА53 | Теорија алгоритама | 1 или 3 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
7 | МА54 | Теорија непокретне тачке | 1 или 3 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
8 | МБ24 | Механика непрекидних средина | 1 или 3 | ТМ | И | 3 | 2 | 6 | ||
9 | МА61 | Диференцијална геометрија | 2 или 4 | С | И | 3 | 1 | 5 | ||
10 | МА62 | Комбинаторна геометрија | 2 или 4 | С | И | 2 | 2 | 5 | ||
11 | МБ04 | Нумеричке методе линеарне алгебре 2 | 2 или 4 | С | И | 3 | 3 | 7 | ||
12 | МА63 | Полугрупе | 2 или 4 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
13 | МБ03 | Стохастичка анализа | 2 или 4 | С | И | 4 | 2 | 8 | ||
14 | МБ45 | Теорија одлучивања | 2 или 4 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
15 | МА64 | Теорија скупова | 2 или 4 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
16 | МА65 | Теорија формалних језика | 2 или 4 | Н | И | 2 | 2 | 5 | ||
17 | МА66 | Универзална алгебра | 2 или 4 | Н | И | 3 | 1 | 5 | ||
Укупно ЕСПБ: | 133 |
- Тип предмета: ТМ-теоријско методолошки, Н-научни, С-стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: И-изборни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др.), СИР-студијски истраживачки рад
Из сваке од Изборних група 1, 2, 3 и 4 студент мора да изабере бар један предмет, а из Изборне групе 5 бар два предмета.