Доктор наука – геонауке (3 године, 180 ЕСПБ)

Назив студијског програма

Докторске академске студије – геонауке (географија) (3 године, 180 ЕСПБ)

Врста студија

Докторске академске студије

Стручни, академски, односно научни назив

Доктор наука – геонауке

Услови за упис на студијски програм

• Завршене основне и мастер студије у трајању од укупно пет година
• Позиција на ранг-листи у оквиру одобрене уписне квоте студената
• На прву годину докторских академских може се уписати лице које испуњава и следеће услове:
  1. Да је пре подношења пријаве на конкурс за упис на I годину докторских академских студија учествовало на две домаће конференције или на једној међународној конференцији, што доказује објављеним радом или апстрактом и мора бити први аутор на најмање једном раду или излагању на научној конференцији;
  2. Да је аутор или коаутор једног рада категорије М51 или  два рада категорије  М52 или  М53, што доказује објављеним радом – радовима или потврда о прихваћеном раду са пагинацијом страна или DOI број прихваћеног рада.

Структура студијског програма

Структура студијског програма докторских академсих  студија –  геонауке (географија) у трогодишњем трајању обухвата укупно 1 обавезан  и 7 изборних предмета.

Укупан број ЕСПБ на три године студија је 180, при чему је број ЕСПБ у оквиру изборних предмета 77.

Оквирни садржај сваког предмета дат је у уз Курикулум студијског програма.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност студијског програма је 180 ЕСПБ (30 бодова у I  семестру, 30 у II семестру, 30 у III семестру, 30 у IV семестру, 30 у V семестру и 30 ЕСПБ у VI  семестру). Докторска дисертација се вреднује са 44 ЕСПБ.

Трајање студија

Укупно трајање докторских студија је 3 године (6 семестара).

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма докторских студија је развој науке, критичког мишљења  и образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и развој нових технологија и поступака које доприносе општем развоју друштва, као и да критички процењују истраживања других пре свега у области геонаука, односно географије.

У савременим друштвеним околностима, знања са студијског програма су широко примењива на пољу научних истраживања у области гео-наука али и у привреди на пољима водопривреде, екологије, уређења простора, потенцијала обновљивих извора енергије, демографије, аграрне политике, геополитике и регионалног управљања. Студије пружају знања и из специфичних области које ће бити кључне за развој привреде и друштва у будућности, као што су знања и умења  на пољу глобалних климатских промена, ризика у условима катастрофалних догађаја, популационе политике као и глобалних геополитичких процеса.

Сврха студијског програма је  у складу са мисијом и циљевима Природно-математичког факултета, односно Департмана за географију, туризам и хотелијерсто или у ужем смислу – Географије.

Циљеви студијског програма укључују постизање научних способности и академских
вештина, развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за будући развој научне каријере.

Циљеви студијског програма докторских студија су усклађени са савременим правцима развоја географских научних дисциплина у свету.

Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима високошколске установе на којој се програм изводи.

Циљеви студијског програма укључују постизање компетенција, научних и академских
вештина као и методе за њихово стицање. Циљеви такође  укључују и развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за обављање професије, као и присвајање методолошких приступа који су неопходни за савремена научна истраживања.

Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима високошколске установе на којој се програм изводи.

Циљеви реализације студијског програма морају да буду јасно и недвосмислено формулисани.

Циљеви географског образовање на нивоу докторских студија могу се сврстати у три категорије елеменета:

• Стицање географско знање из области савремених географских истраживања;
• Географски начин приступа научним проблемима;
• Овладавање савременим методолошким техникама у географским научним истраживањима.

1. Стицање географског знања из области савремених географских истраживања чини први и основни циљ реализације докторских студија географије. Тек са његовим усвајањем могу се постићи квалитетни резултати научним истраживањима. Елементи географског знања из области савремених географских истраживања су:

• савремене географске чињенице (научна знање о географским објектима, појавама, процесима и односима);
• научне географске везе (просторне везе произилазе из међусобног просторног односа објеката и појава који се међусобно налазе на ближем или даљем растојању или је тај просторни однос изражен у виду специфичне позиције у односу на страну света или географски координатни систем. Каузалне везе имају логички карактер и одражавају однос објеката и појава према систему узрок-последица. Географске везе могу бити унутрашње које се односе на интерност једне просторне географске целине, спољашње које делују између географских целина. Међусобне везе,  могу бити и директне или индиректне;
• географске законитости су присутне као у географским процесима у географском омотачу тако и у појединим геосферама.

2.  Географски начин приступа научним проблемима произилази из специфичног методолошког склопа којим географска наука приступа научним проблемима. Основне карактеристике географског начина мишљења су: уочавање просторности,  комплексност посматрања, способност откривања каузалних веза, уочавање разноврсности, утврђивање индивидуалности, генетски приступ, способност да све географске чињенице, веза и законитости буду сврставане у одређене појмовне категорије и системе.

3. Методолошке технике у савременим, географским, научним истраживањима; географска наука пружа могућност да се у континуираном раду са географским чињеницама уз помоћ савремених метода истраживања постижу вредни научни резултати. Вештина  научног истраживања која има практични аспект с обзиром на то да обухвата систем и редослед поступака који могу бити уврштени у одређене моделе зависно од тога на коју  геосферу  или врсту географског простора се односе, данас има све већи значај у савременим друштвима. Ови, савремени методолошки поступци, као и појединац који је обучен да их користи и правилно примењује од великог су значаја како за развој науке у оквиру друштва, тако и за друштво у целини.

Савладавањем студијског програма Доктор наука – геонауке (Географија) студент стиче следеће опште способности:

• анализе, синтезе и предвиђања решења и последица:
• овладавања методима, поступцима и процесима истраживања;
• развоја критичког и самокритичког мишљења и приступа;
• примене знања у пракси;
• развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем;
• професионалне етике.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• темељно познавање и разумевање дисциплине у оквиру географије;
• решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака;
• повезивања основних знања из различитих области и њихове примене;
• праћења и примене новина у струци;
• развоја вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем подручју;
• употребе   информационо-комуникационих   технологија   у   овладавању знањима  о географском омотачу и његовим сферама (литосфера, атмосфера, хидросфера, биосфера, педосфера, социосфера) које се налазе у међусобној вези и међуутицају.