Назив студијског програма
Докторске академске студије – геонауке (географија) (3 године, 180 ЕСПБ)
Врста студија
Докторске академске студије
Стручни, академски, односно научни назив
Доктор наука – геонауке
Услови за упис на студијски програм
- Завршене основне и мастер студије у трајању од укупно пет година
- Позиција на ранг-листи у оквиру одобрене уписне квоте студената
- На прву годину докторских академских може се уписати лице које испуњава и следеће услове:
- Да је пре подношења пријаве на конкурс за упис на I годину докторских академских студија учествовало на две домаће конференције или на једној међународној конференцији, што доказује објављеним радом или апстрактом и мора бити први аутор на најмање једном раду или излагању на научној конференцији;
- Да је аутор или коаутор једног рада категорије М51 или два рада категорије М52 или М53, што доказује објављеним радом – радовима или потврда о прихваћеном раду са пагинацијом страна или DOI број прихваћеног рада.
Структура студијског програма
Структура студијског програма докторских академсих студија – геонауке (географија) у трогодишњем трајању обухвата укупно 1 обавезан и 7 изборних предмета.
Укупан број ЕСПБ на три године студија је 180, при чему је број ЕСПБ у оквиру изборних предмета 77.
Оквирни садржај сваког предмета дат је у уз Курикулум студијског програма.
Бодовна вредност предмета
Бодовна вредност студијског програма је 180 ЕСПБ (30 бодова у I семестру, 30 у II семестру, 30 у III семестру, 30 у IV семестру, 30 у V семестру и 30 ЕСПБ у VI семестру). Докторска дисертација се вреднује са 44 ЕСПБ.
Трајање студија
Укупно трајање докторских студија је 3 године (6 семестара).
Предуслови за упис предмета
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.
Сврха студијског програма докторских студија је развој науке, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и развој нових технологија и поступака које доприносе општем развоју друштва, као и да критички процењују истраживања других пре свега у области геонаука, односно географије.
У савременим друштвеним околностима, знања са студијског програма су широко примењива на пољу научних истраживања у области гео-наука али и у привреди на пољима водопривреде, екологије, уређења простора, потенцијала обновљивих извора енергије, демографије, аграрне политике, геополитике и регионалног управљања. Студије пружају знања и из специфичних области које ће бити кључне за развој привреде и друштва у будућности, као што су знања и умења на пољу глобалних климатских промена, ризика у условима катастрофалних догађаја, популационе политике као и глобалних геополитичких процеса.
Сврха студијског програма је у складу са мисијом и циљевима Природно-математичког факултета, односно Департмана за географију, туризам и хотелијерсто или у ужем смислу – Географије.
Циљеви студијског програма укључују постизање научних способности и академских
вештина, развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за будући развој научне каријере.
Циљеви студијског програма докторских студија су усклађени са савременим правцима развоја географских научних дисциплина у свету.
Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима високошколске установе на којој се програм изводи.
Циљеви студијског програма укључују постизање компетенција, научних и академских
вештина као и методе за њихово стицање. Циљеви такође укључују и развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за обављање професије, као и присвајање методолошких приступа који су неопходни за савремена научна истраживања.
Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима високошколске установе на којој се програм изводи.
Циљеви реализације студијског програма морају да буду јасно и недвосмислено формулисани.
Циљеви географског образовање на нивоу докторских студија могу се сврстати у три категорије елеменета:
- Стицање географско знање из области савремених географских истраживања;
- Географски начин приступа научним проблемима;
- Овладавање савременим методолошким техникама у географским научним истраживањима.
1. Стицање географског знања из области савремених географских истраживања чини први и основни циљ реализације докторских студија географије. Тек са његовим усвајањем могу се постићи квалитетни резултати научним истраживањима. Елементи географског знања из области савремених географских истраживања су:
- савремене географске чињенице (научна знање о географским објектима, појавама, процесима и односима);
- научне географске везе (просторне везе произилазе из међусобног просторног односа објеката и појава који се међусобно налазе на ближем или даљем растојању или је тај просторни однос изражен у виду специфичне позиције у односу на страну света или географски координатни систем. Каузалне везе имају логички карактер и одражавају однос објеката и појава према систему узрок-последица. Географске везе могу бити унутрашње које се односе на интерност једне просторне географске целине, спољашње које делују између географских целина. Међусобне везе, могу бити и директне или индиректне;
- географске законитости су присутне као у географским процесима у географском омотачу тако и у појединим геосферама.
2. Географски начин приступа научним проблемима произилази из специфичног методолошког склопа којим географска наука приступа научним проблемима. Основне карактеристике географског начина мишљења су: уочавање просторности, комплексност посматрања, способност откривања каузалних веза, уочавање разноврсности, утврђивање индивидуалности, генетски приступ, способност да све географске чињенице, веза и законитости буду сврставане у одређене појмовне категорије и системе.
3. Методолошке технике у савременим, географским, научним истраживањима; географска наука пружа могућност да се у континуираном раду са географским чињеницама уз помоћ савремених метода истраживања постижу вредни научни резултати. Вештина научног истраживања која има практични аспект с обзиром на то да обухвата систем и редослед поступака који могу бити уврштени у одређене моделе зависно од тога на коју геосферу или врсту географског простора се односе, данас има све већи значај у савременим друштвима. Ови, савремени методолошки поступци, као и појединац који је обучен да их користи и правилно примењује од великог су значаја како за развој науке у оквиру друштва, тако и за друштво у целини.
Савладавањем студијског програма Доктор наука – геонауке (Географија) студент стиче следеће опште способности:
- анализе, синтезе и предвиђања решења и последица:
- овладавања методима, поступцима и процесима истраживања;
- развоја критичког и самокритичког мишљења и приступа;
- примене знања у пракси;
- развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем;
- професионалне етике.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
- темељно познавање и разумевање дисциплине у оквиру географије;
- решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака;
- повезивања основних знања из различитих области и њихове примене;
- праћења и примене новина у струци;
- развоја вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем подручју;
- употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима о географском омотачу и његовим сферама (литосфера, атмосфера, хидросфера, биосфера, педосфера, социосфера) које се налазе у међусобној вези и међуутицају.
Укупно трајање докторских студија је 3 године (6 семестара), и студент треба да сакупи укупно 180 ЕСПБ. Два семестра чине академску годину.Студије се састоје од 1 обавезног и 7 изборних предмета који носе по 11 ЕСПБ (укупно 88 ЕСПБ). Студенти бирају предмете у договору са Саветником (кога одређује Веће Департмана за сваког појединачног кандидата) и ментором. Рад на докторској дисертацији који представља студијски истраживачки рад укључује и обавезу публиковања рада кандидата у релевантним часописима.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија на студијском програму Доктор наука-геонауке
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||
П | СИР | ||||||
ПРВА ГОДИНА | |||||||
1 | ДГТ101 | Методологија научно-истраживачког рада | I | О | 4 | 0 | 11 |
2 | I- Изборни предмет 1 | I | И | 4 | 0 | 11 | |
3 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | I | О | 0 | 15 | 8 |
4 | II- Изборни предмет 2 | II | И | 4 | 0 | 11 | |
5 | II- Изборни предмет 3 | II | И | 4 | 0 | 11 | |
6 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | II | О | 0 | 15 | 8 |
Укупно часова активне наставе на години студија | 46 | ||||||
Укупно ЕСПБ | 60 | ||||||
ДРУГА ГОДИНА | |||||||
1 | III- Изборни предмет 1 | III | И | 4 | 0 | 11 | |
2 | III- Изборни предмет 2 | III | И | 4 | 0 | 11 | |
3 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | III | О | 0 | 15 | 8 |
4 | IV- Изборни предмет 1 | IV | И | 4 | 0 | 11 | |
5 | IV- Изборни предмет 2 | IV | И | 4 | 0 | 11 | |
6 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | IV | О | 0 | 15 | 8 |
Укупно часова активне наставе на години студија | 46 | ||||||
Укупно ЕСПБ | 60 | ||||||
ТРЕЋА ГОДИНА | |||||||
1 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | V | О | 0 | 20 | 8 |
2 | ДГ115 | Докторска дисертација | V | О | 22 | ||
3 | ДГ115 | Студијски истраживачки рад | VI | О | 0 | 20 | 8 |
4 | ДГ115 | Докторска дисертација | VI | О | 22 | ||
Укупно часова активне наставе | 40 | ||||||
Укупно ЕСПБ | 60 |
- Статус предмета: О-обавезни, ИБ-изборни блок
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), СИР-студијски истраживачки рад
Изборна настава на студијском програму
Р.б | Шифра предмета | Назив предмета | Статус предмета | Часови активне наставе | ЕСПБ | Наставник/наставници на предмету (Презиме, средње слово, име) | |
П | СИР | ||||||
1 | ДГТ101 | Методологија научно-истраживачког рада | О | 4 | 0 | 11 | Ђурђев С. Бранислав, Блешић В. Ивана |
2 | ДГТ102 | Математичко-статистичке методе истраживања у географији и туризму | И | 4 | 0 | 11 | Хаџић Л. Олга |
3 | ДРГ101 | Глобалне климатске промене и водопривреда | И | 4 | 0 | 11 | Савић М. Стеван, Павић Ј. Драгослав |
4 | ДРГ102 | Глобални хидролошки утицаји | И | 4 | 0 | 11 | Гаврилов Б. Миливој, Милошевић Зоран |
5 | ДРГ103 | Обновљиви извори енергије и њихово коришћење | И | 4 | 0 | 11 | Гаврилов Б. Миливој, Милошевић Зоран |
6 | ДРГ104 | Природне катастрофе и географија | И | 4 | 0 | 11 | Гаврилов Б. Миливој, Павић Ј. Драгослав |
7 | ДРГ105 | Климатске и еколошке промене током квартара | И | 4 | 0 | 11 | Марковић Б. Слободан, Басарин Д. Биљана |
8 | ДРГ106 | Популациона политика и планирање породице | И | 4 | 0 | 11 | Ђурђев С. Бранислав Ивков-Џигурски Ч. Анђелија, Бубало Живковић Ђ. Милка |
9 | ДРГ107 | Глобални геополитички процеси | И | 4 | 0 | 11 | Бубало Ђ. Живковић Милка |
10 | ДРГ108 | Планирање и уређење географског простора у индустијализованим земљама | И | 4 | 0 | 11 | Ђорђевић С. Јасмина |
11 | ДРГ109 | Аграрна географија и проблеми исхране становништва | И | 4 | 0 | 11 | Стојановић М. Владимир, Ђукичин Вучковић Смиљана |
12 | ДРГ110 | Географија и глобалне промене | И | 4 | 0 | 11 | Лазић В. Лазар, Нађ И. Имре |
13 | ДРГ111 | Животна средина, планирање и геоекологија | И | 4 | 0 | 11 | Стојановић М. Владимир, Нађ И. Имре, Ђорђевић С. Јасмина |
14 | ДРГ112 | Регионални развој Југоисточне Европе | И | 4 | 0 | 11 | Лукић Б. Тамара, Бубало Ђ. Живковић Милка |
15 | ДРГ113 | Компаративна анализа регија по континентима | И | 4 | 0 | 11 | Лукић Б. Тамара |
- Статус предмета: О-обавезни, ИБ-изборни блок
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др.), СИР-студијски истраживачки рад