Назив и циљеви студијског програма
Циљ студијског програма Мастер академске студије Физика је академско образовање кадрова из области Физике. Физика је као фундаментална наука веома широка али су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци. Стога је овај студијски програм конципиран управо тако да омогућава профилисање ове врсте стручњака.
Овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, нуди једну врсту усмеравања. Студенти могу да се усмере у правцу:
- истраживања у области физике материјала,
- истраживања у области нуклеарне физике,
- истраживања у области физике плазме,
- истраживања у области теоријске физике кондензованог стања материје,
- медицинске физике,
- физике-метеорологије,
- астрономије и астрофизике.
Ова усмеравања се изводе тако да студент одмах на почетку ових студија бира један од понуђених модула унутар кога постоји одређен број обавезних и изборних предмета.
Врста студија и исход процеса учења
Ове студије спадају у студије другог степена, мастер академске студије.
Стручни, академски, односно научни назив
Завршетком овог студијског програма студент добија академски назив мастер физичар.
Структура студијског програма
Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и поређани у семестре. Предмет, поред предавања може да садржи експерименталне-лабораторијске, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Предмети су сврстани унутар модула и могу бити обавезни и изборни.
Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години износи најмање 60.
Трајање студија
Укупно трајање ових студија је 1 година (2 семестра), за које студент треба да сакупи најмање 60 ЕСПБ.
Бодовна вредност предмета
Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима, као и у табелама спецификације предмета.
Обим студијског програма износи 60 ЕСПБ.
Завршни рад
Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете унутар изабраног модула, положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, написан и одбрањен Мастер рад, тако да укупно сакупи најмање 60 ЕСПБ.
Предуслови за упис предмета
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.
Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање академских и стручних послова у области физике који ће у својој стручној области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила.
Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, метеорологија, астрономија и астрофизика, савремено образовање, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…
Стручњаци овог профила се школују да могу: извршити низ различитих физичких анализа, развијати различите моделе, учествовати у развоју нових материјала, технологија, извора енергије, доприносити развоју нових постројења…
Квалитетно академски образован физичар има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у научним и развојним институтима или развојним одсецима при многим фирмама, у контроли квалитета, у ваздухопловству, медицинској индустрији, у свим фирмама где су мерење и развој метода мерења неопходни, астрономским опсерваторијама, планетаријумима, болницама, банкама, метеоролошким опсерваторијама, заводима за заштиту човекове околине, при владином сектору, уопштено у целокупној савремној индустрији…
Примарни циљеви овог студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из физике али и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање. Не мање важни циљеви су и развој креативних способности и вештина за обављање свих облика развоја и примене физике.
Најважнији општи циљеви студијског програма јесу да пруже стимулативно окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развије аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема. Један од основних циљева јесте проширивање знања и разумевања стечених на основним академским студијама а која представљају основу за развој критичког мишљења и примену знања.
Најважнији стручни циљ је да образује и оспособи стручњаке за рад у разнородним и динамичним подручјима струке, стицање критичног и интегрисаног нивоа познавања и разумевања најважнијих теоријских и експерименталних принципа и метода, који су способни да активно користе савремене експерименталне или теоријске методе те да развије способност за стално проширивање и трагање за новим сазнањима.
Наравно, крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:
- показали знање и разумевање у области које допуњује знање стечено на основним академским студијама и представља основу за развој критичког мишљења и примену знања;
- у стању да примене своје знање и разумевање у решавању проблема у новом или непознатом окружењу у ширим или мултидисциплинарним областима унутар поља студија;
- развили способности интегрисања знања, решавања сложених проблема и расуђивања на основу доступних информација које садрже промишљања о друштвеним и етичким одговорностима повезаним са применом њиховог знања и судова;
- развили способност јасног и недвосмисленог преношења знања и начина закључивања стручној и широј јавности;
- развили способност наставка студија на начин који ће самостално изабрати.
Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:
- Интегрисано познавање и разумевање теоријске, експерименталне и примењене физике
- Детаљно разумевање и познавање структуре материје и метода за њено изучавање
- Детаљно познавање принципа рада али и коришћења савремених апарата, прибора, и инструмената
- Детаљно и широко разумевање и познавање принципа мерења и обраде података
- Разумевање и детаљно познавање моделирања
- Способност да теорију преточе у праксу
- Способност решавања сложених проблема и расуђивања на основу доступних информација
- Способност јасног и недвосмисленог преношења знања и начина закључивања јавности
- Развој комуникације и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси
- Разумевање улоге физике у савременом свету
- Разумевање етичких одговорности повезаних са применом њихових знања и судова
- Способност за даље усавршавање
Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:
- За стицање знања и разумевање – акумулирање знања се махом постиже кроз предавања и разне облике вежби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима. Овде је такође укључен део усмереног учења кроз семинарске радове на различитим нивоима а у складу са напредовањем студената. Програм је тако конципиран да после стицања основа за бављење струком студент има висок степен слободе да себе самоусмери у одређеном смеру унутар струке а у складу са сопственим амбицијама и жељама.
- Општих способности типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе… Углавном се постижу предавањима пропраћеним различитим типовима вежби а посебно у основним предметима. Веома је важно и укључивање студената у решавање практичних проблема у оквиру вежби или праксе.
- Општих способности типа комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћења информационих технологија, рада у тиму или независно, интеграције и процене информација из различитих извора, ефективног и перманентног учења… Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом сложености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.
- Предметно-специфичних способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћења лабораторијских метода за добијање података, анализе добијених података и њихове критичке обраде, припреме извештаја, презентације извештаја, ефективног коришћења рачунара у пракси… Постиҗу се махом кроз лабораторијске вежбе али и израду семинарских радова и стручну праксу.
С обзиром да је и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
-
Анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
-
Развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
-
Развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем
-
Примене професионалне етике
-
Перманентног учења и усавршавања
-
Креативности
-
Примене знања у пракси
-
Рада у оквиру тима или независно
-
Прикупљања и тумачења података
-
Размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима
-
Овладавања методима, поступцима и процесима истраживања
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
-
Примене стандардних експерименталних или теоријских метода за дату област
-
Продубљеног, проширеног и интегралног познавања и разумевања теоријске и/или експерименталне физике
-
Решавања одређених проблема у научним или индустријским истраживањима а која су у вези са усмерењима
-
Продора у нове области путем независних студија или самосталног учења
-
Даљег академског и стручног усавршавања
-
Решавања датог проблема на основу аналогија са већ познатим проблемом
-
Идентификације суштине процеса и критичког размишљања у сврху конструисања модела
-
Моделирања – адаптирања постојећих модела или развоја нових у сврху објашњења постојећих експерименталних података
-
Налажења литературе – да уз помоћ пронађе и критички изабере научну или стручну литературу
-
Разумевања и познавања природе и начина истраживања у физици
-
Детаљног познавања и разумевања основа модерне физике
-
Познавања, разумевања и способности примене најбитнијих математичких и нумеричких метода
-
Познавања најновијих достигнућа у физици
-
Коришћења рачунара у сврху извођења прорачуна као и писање софтвера
-
Разумевања и детаљног познавања најбитнијих и стандардних експерименталних и/или теоријских метода
-
Рада са прилично високим степеном аутономије
-
Познавања страног језика у сврху стручне комуникације
-
Примене знања и разумевања при одређивању реда величине у ситуацијама које су физички другачије али показују аналогије
-
Разумевања етике везане за физику и одговорности за заштиту јавног здравља и околине
Опис исхода учења
Додатни предметно-специфични исходи учења који проистичу из изборних модула су:
- Истраживачки модул – разумевање и владање основним експерименталним методама везаним за електрична пражњења кроз гасове/кондензовано стање материје/нуклеарну физику/физику нових материјала
- Модул Медицинска физика – разумевање и владање савременом медицинском инструментацијом
- Модул Физика-метеорологија – разумевање и владање основним методима и моделима везаним за моделовање атмосфере
- Модул Физика-астрономија и астрофизика – оспособљеност за рад у астрономским опсерваторијама, планетаријумима
Структура курикулума обухвата распоред изборних модула и предмета унутар њих по семестрима, број часова активне наставе и број ЕСПБ бодова. Курикулум је конципиран тако да студент након завршетка студија има најмање 60 ЕСПБ.
Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.
Предмети у оквиру изборног модула могу бити обавезни и изборни предмети. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета. Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником за одговарајући модул. Студентски саветник је по правилу из редова наставника.
Опције изборних предмета наведених у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати само у одговарајућем семестру где су и понуђени. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.
Пријављивање изборних предмета се врши при упису године.
Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма а који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Мастер академске студије Физика
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | ||||
П | В | СИР | ДОН | |||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||||
Заједнички предмети за све модуле у првој години | ||||||||||
1 | ФДМК1О12 | Мастер рад | 1 | ОЗ | 0 | 0 | 5 | 0 | 0 | |
2 | ФДМК1О12 | Мастер рад | 2 | ОЗ | 0 | 0 | 20 | 0 | 0 | 20 |
Студијски истраживачки рад: | 25 | 0 | 0 | |||||||
Укупно: | 0 | 0 | 25 | 0 | 0 | 20 | ||||
Модул Истраживачки - усмерење Физика материјала - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ1О12 | Виши курс физике кондензоване материје | 1 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 3 | 0 | 8 |
2 | ФДММ2О12 | Неуређени системи | 1 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 1 | 0 | 7 |
3 | ФДММ3О12 | Наноматеријали | 1 | ОМ | 2 | 1 | 0 | 1 | 0 | 7 |
4 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 14 | 6 | 0 | 7 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 14 | 6 | 25 | 7 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 52 | |||||||||
Модул Истраживачки - усмерење Нуклеарна физика - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ4О12 | Виши курс нуклеарне физике | 1 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 3 | 0 | 8 |
2 | ФДММ5О12 | Фундаменталне интеракције | 1 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 1 | 0 | 8 |
3 | ФДММ6О12 | Радиоекологија | 1 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 6 |
4 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 15 | 6 | 0 | 7 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 15 | 6 | 25 | 7 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 53 | |||||||||
Модул Истраживачки - усмерење Физика плазме - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ7О12 | Виши курс атомске физике | 1 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 3 | 0 | 8 |
2 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
3 | ФДММ8О12 | Извори и дијагностика плазме | 2 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 8 |
4 | ФДММ9О12 | Нуклеарна енергетика | 2 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 15 | 6 | 0 | 6 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 15 | 6 | 25 | 6 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 52 | |||||||||
Модул Истраживачки - усмерење Теоријска физика кондензованог стања материје - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ10О12 | Теорија фазних прелаза | 1 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 8 |
2 | ФДММ11О12 | Основи теорије кондензованог стања | 1 | ОМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
3 | ФДММ12О12 | Нумеричке методе у статистичкој физици | 1 | ОМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
4 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 15 | 10 | 0 | 2 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 15 | 10 | 25 | 2 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 52 | |||||||||
Модул Медицинска физика - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ13О12 | Ултразвук у медицинској дијагностици и терапији | 1 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 1 | 0 | 8 |
2 | ФДММ14О12 | Медицински имиџинг са јонизујућим зрачењем | 1 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 2 | 0 | 8 |
3 | ФДММ15О12 | Рендгенски зраци у медицини | 1 | ОМ | 2 | 1 | 0 | 2 | 0 | 6 |
4 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 14 | 6 | 0 | 7 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 14 | 6 | 25 | 7 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 52 | |||||||||
Модул Физика-метеорологија - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ16О12 | Моделирање физичких процеса у атмосфери 2 | 1 | ОМ | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 9 |
2 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
3 | ФДММ17О12 | Механика флуида животне средине | 2 | ОМ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 |
4 | ФДММ18О12 | Примењена метеорологија | 2 | ОМ | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 4 |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 15 | 10 | 0 | 3 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 15 | 10 | 25 | 3 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 53 | |||||||||
Модул Физика-астрономија са астрофизиком - прва година | ||||||||||
1 | ФДММ19О12 | Формирање звезда и планетарних система | 1 | ОМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 8 |
2 | ФДММ20О12 | Астрочестична физика | 1 | ОМ | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 7 |
3 | ФДММ21О12 | Радио астрономија | 1 | ОМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
4 | Изборни предмет 1 | 1 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
5 | Изборни предмет 2 | 2 | ИБЗ | 3 | 1 | 0 | 1 | 0 | 9 | |
Укупно: | 15 | 10 | 0 | 2 | 0 | 40 | ||||
Укупно на модулу и заједничким предметима: | 15 | 10 | 25 | 2 | 0 | 60 | ||||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 52 |
- Статус предмета: ОЗ-обавезни заједнички за више модула, ОМ-обавезни за модул, ИБЗ-изборни блок заједнички за више модула
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), СИР-студијски истраживачки рад
Изборна настава на студијском програму
Шифра предмета | Назив предмета | Статус предмета | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||||
П | В | ДОН | СИР | |||||
Изборни предмет 1 | ||||||||
1 | ФДМ1И12 | Термичке и термомеханичке особине материјала | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
2 | ФДМ2И12 | Физика и техника ласера | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
3 | ФДМ3И12 | Магнетне особине материјала | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
4 | ФДМ4И12 | Увод у физику плазме | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
5 | ФДМ5И12 | Увод у теорију поља | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
6 | ФДМ6И12 | НМР у медицинској дијагностици | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
7 | ФДМ7И12 | Интеракција ласерског зрачења са ткивом | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
8 | ФДМ8И12 | Моделовање биомедицинских процеса и појава | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
9 | ФДМ9И12 | Моделирање глобалних промена | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
10 | ФДМ10И12 | Пренос зрачења кроз атмосферу | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
11 | ФДМ11И12 | Планетологија | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
12 | ФДМ12И12 | Физичка космологија | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
Изборни предмет 2 | ||||||||
1 | ФДМ13И12 | Спектроскопске методе испитивања материјала | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
2 | ФДМ14И12 | Технологија добијања материјала | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
3 | ФДМ15И12 | Параметри структуре материјала | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
4 | ФДМ16И12 | Нуклеарна инструментација | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
5 | ФДМ17И12 | Дозиметрија зрачења | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
6 | ФДМ18И12 | Радијациона физика | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
7 | ФДМ19И12 | Детектори зрачења | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
8 | ФДМ20И12 | Увод у плазма технологије | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
9 | ФДМ21И12 | Основи физике вакуума | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
10 | ФДМ22И12 | Нелинеарне појаве у кондензованим системима | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
11 | ФДМ23И12 | Суперпроводни материјали и технологије | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
12 | ФДМ24И12 | Физиолошки мониторинг | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
13 | ФДМ25И12 | Телемедицина | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
14 | ФДМ26И12 | Изабрана поглавља савремене метеорологије | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
15 | ФДМ27И12 | Одабрана поглавља из агрометеорологије | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
16 | ФДМ28И12 | Астрохемија | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
17 | ФДМ29И12 | Eволуција елемената у свемиру | ИБЗ | 3 | 1 | 1 | 0 | 9 |
- Статус предмета: ИБЗ-изборни блок заједнички за више модула
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др.), СИР-студијски истраживачки рад