Структура студијског програма

Назив и основне информације о студијском програму

Докторске академске студије ФИЗИКА, студије трећег степена.

Циљ Докторских академских студија Физике је академско образовање кадрова из области физике. Због ширине физике као фундаменталне научне области, са једне стране, и потреба тржишта рада за специјализованим кадровима, са друге стране, унутар студијског програма постоје генералне подобласти:

  • Физика плазме и јонизованог гаса
  • Теоријска физика кондензоване материје
  • Нуклеарна физика
  • Физика материјала
  • Медицинска физика
  • Примењена физика – нанонауке

Потреба за мултидисциплинарношћу стручњака главни је разлог што су практично сви предмети на овом студијском програму изборни.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Доктор наукафизичке науке.

Предуслови за упис студијског програма

Да би кандидат конкурисао за упис на ове докторске академске студије треба да има:

  • завршене мастер академске студије физике и са најмање 300 ЕСПБ са основних и мастер академских студија и просечну оцену најмање 8.00 уписану и у дипломи основних академских и у дипломи мастер академских студија физике или
  • академски назив магистра наука из физике.

Структура студијског програма и трајање студија

Студије се изводе кроз наставу на предмету (предавања, семинарски радови, практични рад и консултације са предметним наставницима) и кроз студијски истраживачки рад.

Листа предмета са бодовном вредношћу исказаном у ЕСПБ сваког предмета и структура студија су наведени у Курикулуму. Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета. Израда и одбрана докторске дисертације је обавезна.

Потребно време за извођење студијског програма износи три школске године, односно шест семестара. Обим студијског програма износи 180 ЕСПБ.

Да би студент завршио студије мора да има положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, као и написану и одбрањену докторску дисертацију (одбрањена дисертација носи 20 ЕСПБ), тако да укупно сакупи најмање 180 ЕСПБ уз услов да се најмање половина ЕСПБ предвиђена за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно оспособљавање студената за успешно обављање самосталних истраживачких али и развојних послова у области физике, који ће у својој стручној области али и многим примењеним областима играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високообразовног профила. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје.

Стручњаци оспособљени да самостално раде у области физике и да воде оригинална научна истраживања су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових технологија, као што су нови извори енергије или нови материјали од чега у великој мери зависи континуитет развоја и осталих грана науке. Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, астрофизика, микроелектроника, енергетика, развој нових материјала, нових научних теорија, као и низ других области се не могу развијати без значајне улоге физичара. Штавише, физика, њене методе и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви овог студијског програма јесу оспособљавање стручњака за потпуно самосталан рад у струци, развој креативних способности и вештина за самостално обављање свих облика развоја физике и њене примене.

Општи циљеви су усавршавање аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху самосталног истраживачког рада.

Стручни циљеви су стицање критичног нивоа разумевања и коришћења битних теоријских и експерименталних принципа и метода и развијање способности за стално усавршавање знања. Знање студената који заврше докторске академске студије обухвата дубље сегменте знања на бази актуелних истраживања из појединих подручја ове области.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • интегрисано знање теоријске и примењене физике;
  • детаљно разумевање и познавање структуре материје и метода за њено изучавање;
  • детаљно познавање принципа рада али и самосталног коришћења савремених апарата, прибора, и инструмената;
  • детаљно разумевање и познавање принципа мерења и обраде података;
  • разумевање и детаљно знање моделирања;
  • способност да теорију преточе у праксу;
  • развој комуникације и изградње правилних међуљудских односа са циљем ефикасне комуникације са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси;
  • разумевање улоге физике у савременом свету.

Опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • стицање знања и разумевање: кроз предавања, усмерено учење кроз семинарске радове и студијски истраживачки рад;
  • способности анализе, решавања пробема, интегрисања теорије и праксе: кроз предавања, студијски истраживачки рад, укључивањем студената у решавање практичних проблема;
  • способности комуникације: кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија;
  • способност рада у тиму или независно: интеграцијом и проценом информација из различитих извора, комуникацијом;
  • планирање решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема и презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси: махом кроз студијски истраживачки рад, израду семинарких радова, укључивање у решавање реалних проблема.
Компетенције студијског програма

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • анализе, синтезе и предвиђања решења и последица;
  • самосталног решавања практичних и теоријских проблема у својој области;
  • самосталног организовања научних истраживања, као и укључивања у пројекте;
  • разумевања и поштовања етичког кодекса;
  • перманентног учења и усавршавања;
  • креативности и критичког размишљања;
  • примене знања;
  • налажења литературе;
  • рада у оквиру тима или независно;
  • комуницирања на професионалном нивоу;
  • познавања страног језика у сврху стручне комуникације.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • темељног познавања и разумевања теоријске и експерименталне физике и њених метода;
  • самосталног решавања одређених проблема у истраживањима;
  • оспособљености за продор у нове области путем независних студија или самосталног учења;
  • темељног познавања и примене најбитнијих математичких и информатичких метода;
  • темељног познавања и разумевања најновијих достигнућа у физици;
  • обраде резултата према научним принципима и извођења адекватних закључака.

Компетенције стечене савладавањем студијског програма омогућавају студентима даљи професионални развој у науци, образовању, привреди и јавном сектору.

Курикулум

Курикулум даје распоред предмета по семестрима и годинама, тип, број часова активне наставе и ЕСПБ. Опис предмета даје и име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

На студијском програму постоје два облика активне наставе: предавања и научноистраживачки рад. Студент на свакој години студија може остварити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 180 ЕСПБ.

Програм је конципиран да садржи два обавезна семинара која су саставни део истраживања на дисертацији, а остало су изборни предмети. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру из које студент мора изабрати макар један предмет.

Студент врши избор предмета уз консултације са својим саветником, који је из реда наставника. Студент мора водити рачуна да се најмање половина ЕСПБ предвиђених за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни блок, чиме се стиче обавезних 90 ЕСПБ из изборних предмета. Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма.

Да би студент докторских студија поднео пријаву докторске дисертације мора положити по макар једну опцију сваког изборног блока на првој години студија и тако остварити минимум 60 ЕСПБ.

Да би приступио усменој одбрани дисертације, студент као први аутор мора имати један објављен или прихваћен за штампу рад у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације. Пријава и одбрана докторске дисертације морају бити усклађени са Правилником о докторским студијама на Природно-математичком факултету и са другим општим актима.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм (курикулум)