Skip to main content

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.

Достигнућа,

Летња школа хемије – академски мост између Граца и Новог Сада

У периоду од 1. јула до 31. августа 2023. године, у оквиру дугогодишње билатералне сарадње, Технолошки универзитет у Грацу и Универзитет у Новом Саду (Природно-математички факултет), уз подршку Еразмус+ програма академске мобилности, су успешно организовали Летњу школу хемије. Ова два угледна универзитета су поновно доказала своју преданост интернационализацији и образовању будућих лидера из области хемије.

Током двомесечног програма, студенти Технолошког универзитета у Грацу су постали део Природно-математичког факултета у Новом Саду, док су истовремено новосадски студенти хемије боравили у Грацу, оплемењујући своје знање и искуство. Ова академска размена је омогучила сваком од учеснику да се активно укључи у рад једне од истраживачких група партнерског универзитета и да буде ангажован у јединственом пројекту, уз надзор посвећеног ментора.

Учесници Летње школе хемије нису само стекли практичне вештине у лабораторијама, већ су имали и јединствену прилику да упознају и нове културе, јер су обе институције организовале културне садржаје и узбудљиве екскурзије за студенте.

Ова инспиративна сарадња у виду Летње школе хемије, која траје још од 2006. године, није само обогатила знање студената, већ наставља да оснажује везе између Новог Сада и Граца. Она представља пример успешне академске сарадње и културне размене која надахњује већ генерације студената. Очекујемо да ће ова традиција академске изврсности и повезаности наставити да цвета и инспирише нове младе лидере и научнике из области хемије.

Међународна сарадња

Одржана међународна светска конференција 38th International Conference on Solution Chemistry

Међународна светска конференција 38th International Conference on Solution Chemistry (38ICSC) која се организује сваке друге године почевши од 1967. године, одржана је од 9. до 14. јула 2023. у Београду. По први пут је конференција реализована код нас и то у сарадњи два факултета из две државе – Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Факултета за хемију и хемијску технологију Универзитета у Љубљани. Председавајући конференције су били проф. др Слободан Гаџурић са нашег факултета и проф. др Марија Бештер-Рогач са факултета у Љубљани.

Најновије научне резултате и достигнућа представило је више од 130 учесника, професора, истраживача и докторанада из 32 земље света. Kолеге са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине су имале веома запажена како усмена тако и постерска излагања. Додељено је и пет награда студентима докторских студија за најбоља постерска излагања. Једна од награђених је и колегиница Андријана Билић, истраживач приправник на Kатедри за аналитичку хемију.

Наука

Преузимање диплома

Дипломирани студенти који своје дипломе нису преузели на промоцији факултета, то могу учинити четвртком од 9:30 до 11 часова на шалтеру студентске службе уз претходну најаву доласка електронском поштом на адресу референта задуженог за департман на ком студирају.

Студентска служба

Сарадња са Министарством за бригу о породици и демографију у области демографије

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Милица Павков Хрвојевић потписале су Протокол о сарадњи, чији је циљ успостављање међуинституционалне сарадње у области демографије.

Министарство и Факултет ће сарађивати, поред осталог, на анализи, обради и тумачењу индикатора демографских кретања и промена становништва, у реализацији и припреми пројеката, као и другим активностима у области демографије.

Достигнућа

Споразум са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине о реализацији стручне праксе

Потписан је споразум о реализацији стручне праксе између Природно-математичког факултета у Новом Саду и Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Споразум су потписали покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег и деканица Факултета проф. др Милица Павков Хрвојевић.

Студенти основних и мастер студија хемије и заштите животне средине од наредне школске године имаће прилику да стечено знање са факултета примене у пракси у оквиру активности Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Достигнућа

Одржан други научни Escape room

У петак, 19. маја 2023. године на Природно-математичком факултету одржан је други Escape room са задацима из хемије, биохемије и заштите животне средине. Догађај су осмислили и организовали наставници и сарадници Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Свих седам тимова који су били састављени од ученика новосадских средњих школа успешно су решили седам научних задатака који смо им поставили.

Промоције

54. рођендан Природно-математичког факултета

Природно-математички факултет је 19. маја облежио је 54 године од оснивања. Подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.

Најбољи студенти (2021-2022):

  • Теодора Ћато, Теодора Деспотовски, Марко Радић и Мина Јанковић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
  • Луна Рачић и Никола Арсић са Департмана за биологију и екологију;
  • Михаило Миленковић и Дејан Гјер са Департмана за математику и информатику.

Мина Јанковић је студент генерације Универзитета у Новом Сада у области природно-математичких наука, а Дејан Гјер је био у конкуренцији за најбољег студента Универзитета у Новом Саду.

Најбољи наставници и сарадници по оценама студената (2021-2022):

  • Вера Жупанец и Милица Ранковић са Департмана за биологију и екологију;
  • Ивана Богдановић и Елвира Ђурђић са Департмана за физику;
  • Смиљана Ђукичин Вучковић и Јелена Миланковић Јованов са Департмана за географију, туризам и хотелијерство;
  • Јелена Бељин и Јелена Кесић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
  • Марко Савић и Немања Милошевић са Департмана за математику и информатику.

Традиционално, ПМФ додељује награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, по избору добитника. Након примљених пријава на конкурсу, комисија је одлучила да награду за најбољег младог научника, заправо научницу ПМФ-а, додели Данијели Арсенов са Департмана за биологију и економију.

Данијелин научно-истраживачки рад се базира на истраживањима из области еко-физиологије биљака, првенствено, на проучавању утицаја различитих стресних фактора на животну средину и на физиолошке адаптивне механизме биљака у условима стреса.

Научни сарадник је на Департману за биологију и екологију, у Лабораторији за физиологију биљака. Резултати досадашњих истраживања су публиковани у монографским поглављима међународног значаја (4), радовима са SCI листе (18) и презентовани су на бројним међународним и националним конференцијама (38). Према бази SCOPUS укупан број цитата је 320, а H индекс 10. Током научне каријере, боравила је на неколико стручних усавршавања у земљи и иностранству, где је стекла значајно искуство у лабораторијском и теренском раду у оквиру реномираних лабораторија за физиологију, биохемију и молекуларну биологију биљака и животну средину: Петница у Србији, Белорусија, Француска, Финска, Холандија.

Добитница је стипендије за кратки истраживачки боравак на Јагелонском Универзитету у Кракову (Пољска) за студенте докторских студија, као и стипендије за учешће у међународној летњој школи у организацији Лабораторије за изврсност, у Француској, где је била и на постдокторском усавршавању, стипендиранм од стране ресорног Министарства.

Такође, Данијела је укључена у извођењу практичне наставе на предметима Биологија ћелије и Инструменталне методе у биологији.

Добитник награде за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи за протекли период је Снежана Малетић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине за пројекат „Twinsubdyn“.

Наш факултет је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области испитивања утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу – TwinSubDyn“ који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.

Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, Универзитет у Бечу, Шпанско Национално Веће за истраживања, Универзитет Martin-Luther-Wittenberger. Пројекат је започет у августу прошле године, а завршава се 31. јула 2025. године. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.

Пројекат је фокусиран на испитивање потенцијала употреба глобално вредних ресурса на бази угљеника које се тренутно губе кроз различите токове отпада. Отпад органског порекла, као што је отпадна биомаса, муљеви који остају након третмана отпадних вода и др. Могу се конвертовати у вредне продукте који се могу користити у сврху решавања проблема деградације земљишта.

Тренутно примена оваквих материјала у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном периоду, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових материјала. Међутим у зависности од порекла ови материјали уједно могу бити и извор потенцијалних неорганских и органских контаминаната, претежно фармацеутика, пестицида и микропластике, стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати како би се обезбедила њихова безбедна употреба.

Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе.

Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.

Догађаји

Републичко такмичење из хемије за ученике средњих школа

Током викенда од 12. до 14. маја 2023. године одржано је Републичко такмичење из хемије за ђаке средњих школа у организацији Српског хемијског друштва и Министарства просвете Републике Србије. Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду, био је поносни домаћин за 156 најбољих ђака и њихове менторе. Ђаци су и овог пута показали завидно теоријско знање и експерименталне вештине, а најбољи међу њима су награђени вредним наградама као и могућности за наставак такмичења у оквиру Српске хемијске олимпијаде и квалификације за Међународну хемијску олимпијаду.

Честитамо свим ђацима и наставницима на оствареним резултатима, жељи и показаном ентузијазму ка хемији, а онима који су се пласирали за наставак такмичења желимо много успеха.

Догађаји

Слободан Б. Марковић добитник покрајинског признања „Милутин Миланковић“

Наш професор са Катедре са физичку географију Департмана за географију, туризам и хотелијерство и члан САНУ, Слободан Б. Марковић добитник је покрајинског признања у области науке „Милутин Миланковић“ за 2022. годину.

Професор Марковић је истраживач у области геонаука познат на глобалном нивоу, а уврштен је на престижну листу најуспешнијих истраживача у свету Универзитета Стенфорд за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години.

За 2020. и 2021. годину је награђен за научну изврсност као најцитиранији научник у АП Војводини, у области природне науке, подобласт за физику, хемију и физичку географију.

Достигнућа