Kategorija: 2014.

Dijalog kultura 18.05.2014.

Tema: KARNEVALI, KULTURNA ANTROPOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA FOLKLORA – Prva emisija

Učešće Srbije na Izložbi tradicionalnih slovenskih karnevala u Parizu u Uneskovoj zgradi vodi nas do dijaloga kultura i tradicija kroz maske i rituale i poruke koje oni nose, ne samo kroz evropski i svetski prostor nego i kroz sve vekove prvih ideja u kojima oni nastaše. Tim povodom gost emisije je: dr Vesna Marijanović, vanredni profesor na Novoj akademiji umetnosti Evropskog univerziteta u Beogradu, načelnica Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu, dve decenije i kustos u Muzeju Vojvodine za zbirke predmeta uz običaje i društvenog života.

U tekstu „Na kraju i na početku karneval“ dr Vesna Marjanović ukazuje: „Iako je svojim poreklom i postojanjem vezan za antičke rituale posvećene buđenju vegetacije i isterivanju zla, karneval je forumu i sadržaj dobio u srednjem veku kada su se na agrarne kultove nadgradili kultovi pokojinika, tj. predaka. Činjenica je da će malo ko današnje sekularne i slikovite karnevale povezati s kultovima predaka i dušama umrlih. Međutim, u graničnom vremenu, kakvo je susret zime i proleća u antičkom, a potom i u ranom srednjem veku sve do renesanse, poštovanje predaka i namenjivanje darova precima deo je uobičajene strukture mišljenja i ponašanja zajednica u obredima feudalnog društava. U tim okvirima inkarnacija pokojnika i njihovo prisustvo u ovozemaljskom svetu odigravali su se jednom godišnje, na prelazu zime u proleće. Bića iz onog sveta, tj. podzemlja, svojim prisustvom kroz maskirane i transformisane ali stvarne likove trebalo je da doprinesu zaštiti i napretku kako kolektiva tako i pojedinaca s jedne strane, ali i da određenim postupcima utiču na razvijanje plodnosti vegetacije, agrara, na drugoj strani.“

Dr Marjanović takođe ukazuje na to da je u srednjem veku i u vreme renesanse u većini zemalja rimokatoličke Evrope smehovna kultura zauzimala veoma značajan i ozbiljan položaj. Stajala je u suprotnosti sa tadašnjim misticizmom i dogmatizmom ekleziastičke kulture rigidnih odnosa koji su vladali u političkim i crkvenim strukturama. Pozivajući se na Gureviča ona naglašava da se inverzija karnevalske kulture gradi na fantazijama srednjovekovnog čoveka zapadne i mediteranske, latinske civilizacije, u kojima se brišu sve granice između mogućeg i nemogućeg, između lepog i ružnog, između običnog i komičnog. Ona takođe govori i o srednjovekovnom kontekstu groteske, koja je sve više postajala sadržaj karnevala, a koji je sve više bio usredsređen na društveni poredak, na slojevitost borbe nezadovoljnih. Ukazujući na razlike maski, maskiranja, rituala i njihovih poruka u tradicijama različitih kultura i naroda u Evropi ona ukazuje na to da početkom 19. veka nastaje karneval koji je dao oblik savremenom evropskom, svetkom karnevalu, a čiji je simbol karneval u Veneciji.

U dvodelnom mini serijalu o karnevalima, nastojaćemo da se upoznamo sa specifičnostima maski i ritualima u Srbiji i da dokučimo tajnu aktuelnosti karnevala i kultrne antropologije i antropologije folklora u savremenoj civilizaciji i posebno u politici evropskog kultunog diverziteta, kao i tajnu svih slojeva i kompleksne geneze nastanka karnevala i njegovog razvoja kroz vreme i različite kulture i podneblja, te interakcije i dijaloge kultura kroz karnevalske svečanosti koje u novije vreme nastaju.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Momčilo Đurđević i Vlada Rakić

Dijalog kultura 04.05.2014.

Tema: MIHAJLO PUPIN

Povod: 160 godina od Pupinovog rođenja i 90 godina od Pulicerove nagrade za Pupinovo delo „Od pašnjaka do naučenjaka“

„Kada se osvrnem i pogledam kako je ova knjiga narasla za vreme od kako je pišem – a u to sam uložio više od godinu dana, čini mi se da bi se svrha njena najbolje opisala ovim rečima u početku Jedanaeste glave: ‘Glavna svrha moga pripovedanja bila je da opišem divnu pojavu idealizma u amerikanskoj nauci, poglavito u prirodnim naukama i u industrijama koje su u vezi s njima. Svojim sam očima posmatrao kako je došlo do te pojave i kako se ona postepeno razvijala. Sve što sam do sada govorio, bio je pokušaj da o tome dam onu svedodžbu koju može dati samo stručnjak, čovek pozvan da o tim stvarima govori. Ali ima mnogo drugih amerikanskih naučnjaka koji su još više pozvani da o ovome poslu kažu svoj sud; naučnjaka čija je reč pretežnija. Zašto, onda, da o idealizmu u amerikanskoj nauci govori jedan naučnjak koji je svoj život ovde počeo kao srpski useljenik, kraj tolikih rođenih amerikanskih naučnjaka, koji o tom predmetu znaju mnogo više nego ja? Ko je dovde pratio moja izlaganja, odgovor na to pitanje naći će sam. Podvući ću ovde samo tu okolnost da izvesni psihološki razlozi potkrepljuju moje mišljenje da ima prilika koje padaju u oči useljeniku dok umiču pogledu sinova neke zemlje. Ko vidi, taj i veruje. Neka govori onaj koji ima vere, samo ako ima neku isporuku.'“ Ovako glasi tekst Predgovora autobiografije za koju je Mihajlo Idvorski Pupin dobio Pulicerovu nagradu 1924. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929, u izdanju Matice srpske i u prevodu M. Jevtića, koji je i štampao to delo nazvano „Sa pašnjaka do naučenjaka“ a čiji je originalni naziv „From immigrant to inventor“.

To delo, koje je Pupin objavio u spomen svojoj majci, nepresušna je inspiracija svim istraživačima i tumačima Pupinovog saznajnog i naučnog puta, ali i njegovih pogleda na svet i intelektualnih i duhovnih preokupacija.

O tome razgovaramo s dr Dragoljubom Cucićem, direktorom Centra za talente „Mihajlo Pupin“ u Pančevu, članom i osnivačem Srpskog društva istoričara nauke i članom Odbora za obeležavanje jubileja 160 godina od rođenja Mihajla Idvorskog Pupina.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Momčilo Đuđević

Dijalog kultura 20.04.2014.

Tema: NUKLEARNA FIZIKA: Struktura atomskog jezgra, merenja magnetnih momenata jezgara, metode niskotemperaturskih nuklearnih orijentacija, CERN, kolaboracija ISOLDE, Orsej, kolaboracija POLAREX, Laboratorije Departmana za fiziku PMF, radioekologija

Aktuelna pitanja i metode izučavanja nuklearne strukture atomskog jezgra merenjem magnetnih momenata jezgara metodama niskotemperaturskih nuklearnih orijentacija, eksperimetni u okviru grupa i kolaboracija čiji je član, primena tih saznanja, zatim šta se trenutno radi u CERN-u, koja nova fizika se nazire kao naučno naslućivanje i naučni radovi iz nuklearne fizike i radioekologije dr Jovane Nikolov, docentkinje na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, zatim mađunarodni časopisi u kojima je ona recenzent centralna su pitanja mog razgovora s njom u ovom izdanju Dijaloga kultura Radio Novog Sada.

O eksperimetnu NIKOL dr Nikolov kaže da se on sprovodi u okviru ISOLDE kolaboracije u CERN-u i objašnjava: „Postoji, recimo, petnaestak stalnih eksperimentalnih postavki i postoje još eksperimenti koji se postavljaju po potrebi da se nešto izmeri, pa se sklone. Imamo sreću da jedna od stalnih eksperimentalnih postavki, NIKOL eksperiment čiji smo mi deo, znači grupa za nuklearnu fiziku sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, mi smo deo zajedno sa još mnogo drugih grupa iz Amerike sa Univerziteta u Tenesiju, zatim iz Francuske sa Univerziteta u Orseju i iz Grenobla, takođe u Francuskoj, imamo i kolege iz Japana sa Nigata univerziteta, mi smo deo tog NIKOL eksperimenta koji se bavi baš izučavanjem nuklearne strukture metodama niskotemperaturskih nuklearnih orijentacija, što i jeste bio predmet moje doktorske disertacije.“

Dr Nikolov podseća na to da je CERN poznat po fizici elementarnih čestica, odnosno po fizici visokih energija i da se tamo dominantno rade upravo eksperimenti da bi se otkrilo nešto novo u fizici elementarnih čestica.

O eksperimentu kolaboracije POLAREX, čije je sedište u Orseju u Francuskoj, dr Nikolov kaže: „Naša grupa sa katedre za nuklearnu fiziku sa Departmana za fiziku Univerziteta u Novom Sadu je deo POLAREX kolaboracije. POLAREX eksperiment je veoma sličan NIKOL eksperimentu. Reč je, takođe, o niskotemperaturskim nuklearnim orijentacijama. Ono što je razlika u odnosu na ono što imamo u CERN-u jeste upravo različiti snop. POLAREX je eksperiment koji je praktično tek u početku, koji još nije imao ni jedan online eksperiment, eksperiment sa uključenim snopom, već su rađena offline testiranja, znači bez snopa testiramo šta se dešava s nekom metom koja živi veoma kratko, pa testiramo šta možemo da izvučemo od podataka iz toga. Ono što će se u budućnosti raditi jeste naravno i priključeno na snop, odnosno online eksperimenti. Drugačiji je snop u pitanju, pa samim tim ćemo za ista jezgra moći da dobijemo drugačije vrednosti.“ Praktično su ta dva eksperimenta paralelna jedan sa drugim, jer, naravno, u zavisnosti od toga kakav snop imate, imate ograničenja na to koja jezgra možete ispitivati, pa samim tim u CERN-u mogu jedna jezgra da se izučavaju, a na POLAREX-u će moći druga jezgra da budu izučavana“.

Dvadesetosmogodišnja dr Jovana Nikolov je dobitnica godišnje nagrade „Dr Zoran Đinđić za najboljeg mladog naučnika i istraživača“ u 2013, objavila je 16 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima i u onima od vodećeg međunarodnog značaja i više od 30 radova u zbornicima sa međunarodnih naučnih skupova. U radovima drugih autora već je citirana 25 puta. Recenzent je u četiri međunarodna naučna časopisa.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Vojislava Vukelja i Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 06.04.2014.

Tema: BEŽIČNE KOMUNIKACIJE – Druga emisija

Moderna teorija kodovanja, digital fontain codes, mrežno kodovanje, bežične senzorske mreže, telekomunikacije i energetika, informacione komunikacione tehnologije i koncepti obrazovanja

Teorija informacija, teorija kodovanja i primene na prenos videa su ključne oblasti naučnog rada profesora doktora Dejana Vukobratovića sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. U ovoj drugoj emisiji o bežičnim komunikacijama Vukobratović govori o najaktuelnijim pitanjima iz ovih oblasti, o digital fontain codes – fontana kodovima i o konceptu mrežnog kodovanja, koji ima potencijal da iz korena promeni način na koji se informacije prenose internet mrežom sa velikim brojem korisnika. Saznaćemo i o modernoj teoriji kodovanja uopšte, kao i o klasičnoj teoriji kodovanja, koja joj je prethodila, koja je obeležila razvoj bežičnih komunikacija od četrdesetih do devedesetih godina prošlog veka i za koju Vukobratović ističe da je osnovna ideja bila potreba da se dizajniraju kodovi kao matematički objekti koji imaju neke savršene osobine, veoma dobre osobine koje su potrebne, ali se malo manje vodilo računa o tome kako će to biti dekodovano, šta je ono što moramo uraditi na prijemu.

Vukobratovića, kao rukovodioca grupe koja je sa Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu uključena u projekat ADVENTAGE, jedan od projekata Evropske unije u oblasti komunikacija i obrade informacija odnosno signala sa primenom u budućoj pametnoj energetskoj mreži radi praćenja potrošnje u realnom vremenu preko pametnih brojila, pitamo za aktuelnosti i u oblasti pametnih energetskih mreža. On ukazuje: „Generalno, električna mreža koja proizvodi struju i nama je donosi do kuće je veoma malo evoluirala u proteklih sto godina, od Tesle paktično, tako da je zasnovana na nekim principima koji drastično mogu da se promene ako se čitava mreža obogati informaciono-komunikacionim tehnologijama, ako joj dodate i tu komponentu, a to je prikupljanje informacija, realna obrada informacija, komunikacije u realnom vremenu i slično, to onda omogućuje da vi dodajete u tu mrežu manje generatore, što je danas dosta teško, i oni imaju velike probleme sa time, upravo ti vetroparkovi, budući korak bi bili i automobili na električni pogon koji, kada ih uključite u struju, mogu i da vraćaju energiju mreži, onda imate i neke male mikro generatore itd. E sad, to sve uklopiti u mrežu, a da mreža ostane stabilna, to je jako veliki problem koji praktično bez te obrade informacija i komunikacija u realnom vremenu ne može da se uradi i otuda veliki interes da se telekomunikacije i energetika približavaju jedni drugima. Mi smo to prepoznali i napravili smo taj projekat, odnosno predložili smo ga Evropskoj uniji i taj projekat je dobio finansiranje. Vodi ga Univerzitet u Edinburgu, a uključuje još četiri univerziteta u Auburgu u Danskoj, u Novom Sadu i u Sevilji i jedan istrživački istitut za telekomunikacije u Barseloni. To je jedna vrsta kombinacije grupa koje se bave energetikom odnosno elektroenergetskim sistemima i telekomunikacijama.“

Interesuje nas i naučna biografija profesora doktora Dejana Vukobratovića kao i njegovo mišljenje da li ima osnova da se u budućnosti menja koncept obrazovanja, imajući u vidu mogućnosti koje pružaju informacione tehnologije.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Sabina Nedić i Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 23.03.2014.

Tema: BEŽIČNE KOMUNIKACIJE – Prva emisija

Multimedijalni sadržaji na mobilnim telefonima i tablet računarima, mobilni internet, obrada i prenos video sadržaja, mreže podrške, moderne tehnike kodovanja, teorija informacija i komunikacija

Danas je sve manje korisnika interneta koji sede pred svojim računarima za pisaćim stolom na poslu ili kod kuće, surfuju po raznim stranicama i pregledaju sadržaje, kaže profesor doktor tehničkih nauka Dejan Vukobratović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i objašnjava: „Danas to ljudi žele sve u pokretu, dakle žele na mobilnim uređajima, žele to bilo kada i bilo gde, tako da sve više imamo tranziciju sa tog, da kažemo, fiksnog interneta na mobilni internet. To drastično menja kako i šta Vi tu zapravo radite i kako da taj sadržaj isporučite i to je nešto što utiče i na same komunikacione mreže koje treba taj sadržaj da isporuče.“

U vezi sa multimedijalnim sadržajima na mobilnim telefonima interesuje nas na koja pitanja je nauka morala da odgovori da bi video sadržaji mogli da budu obrađeni i preneti mobilnoj telefoniji. Vukobratović u emisiji detaljno govori o obradi multimedijalnog sadržaja i kako se on prenosi. Kada je reč o mrežama podrške, on, između ostalog, kaže: „I mreža i uređaji su evoluirali. Zaprepašćujuće je kako su se te stvari razvile u poslednjih desetak godina i Vi danas imate moćne kompjutere u rukama. Dakle ti smart telefoni koje danas koristimo i ti tablet uređaji, ako želimo malo veće ekrane ili veće rezolucije, oni su u rangu onih desktop računara od pre nekoliko godina ili su već veoma uporedivi sa ovim danas, tako da, praktično, na jednom tom uređaju možete sve. Možete da prikažete visokokvalitetan video, imate dovoljnu rezoluciju, imate dovoljnu procesorsku moć, imate dovoljno memorije i tako dalje. S druge strane, mreža je to morala da isprati i to je možda bio još veći problem, tako da smo mi sa tog GPRS-a polako išli na treću generaciju koja je, rekao bih, još neuspešan pokušaj da se to uradi. Nadgradnja te treće generacije je nešto što danas provajderi u Srbiji nude. Treća generacija, recimo da je nazovemo treća i po generacija, to je standard, ne znam da li ima sad potrebe da govorim o takvim detaljima, ali to je taj Hide-Speed Packet Access, ili HSPA – mi to povremeno vidimo na našem telefonu kao malo slovo H u našoj mreži, to je standard koji nudi već sasvim lepe protoke. I, praktično, ako nema mnogo korisnika u tom trenutku na baznoj stanici, to može biti nekoliko megabita u sekundi i to je već dovoljno za dobar video i znamo da možemo da gledamo YouTube klipove ili neke video sadržaje u višoj rezoluciji na našim telefonima ako uslovi u mreži to dozvoljavaju u tom trenutku.“ Međutim, prava podloga za bogat i komforan multimedijalni sadržaj na telefonima tek dolazi sa četvrtom generacijom, čiji standard se zove LTE, koji kod nas još nije u komercijalnoj ponudi, ukazuje Vukobratović i u emisiji govori o komforu koji on pruža.

Multimedijalni sadržaji na mobilnim telefonima, mobilni internet, kako se ti sadržaji obrađuju i prenose, kodovanje i moderne tehnike kodovanja, teorija informacija i komunikacija, primena teorije informacija na mreže i šta očekujemo od multimedije u neposrednoj budućnosti i koji su informacioni kapaciteti za to potrebni i koji se izazovi stavljaju pred nauku i pred privredu zbog toga, ali i istorija razvoja nauke u oblasti bežičnih komunikacija i informacionih komunikacionih tehnologija okosnica je razgovora sa profesorom doktorom tehničkih nauka Dejanom Vukobratovićem sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u ovoj, prvoj emisiji s njim o bežičnim komunikacijama.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 02.03.2014.

Tema: FILOZOFIJA MEDIJA

Filozofija medija, estetika medija, teorija medija, budućnost medija, okularocentrizam, redimejd

„Poput mnogih tehnoloških promena u prošlosti, razvoj digitalnih tehnologija i novih oblika prenosa informacija postavio je značajne izazove novinarskoj profesiji“, piše profesor doktor Dragan Ćalović u radu „Izazovi u profesionalnoj edukaciji novinara u vremenu transformacije štampanih medija“.

Dr Dragan Ćalović, profesor teorije medija i teorije umetnosti na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu, član Programskog i Organizacionog odbora međunarodnog naučnog skupa Filozofija medija, koji se jednom godišnje održava u Hrvatskoj.

On objašnjava: „S jedne strane, reč je o izazovima tehničke prirode, koji pretpostavljaju usvajanje novih oblika rada, izmenu organizacionih aktivnosti, značajna ulaganja, te konačno ozbiljne kadrovske promene. S druge stane, novi oblici prenosa informacija, omogućeni razvojem digitalnih tehnologija, bitno utiču na izmenu kulture informisanja, čime su izazovi sa kojima se savremena novinarska profesija susreće znatno usložnjeni. Nekada ekskluzivna funkcija novinara u procesu selekcije i prenosa vesti koje predstavljaju građu za iniciranje i razvoj javne debate, te prvenstveno pristupa novinara i medijskih institucija javnoj sferi dovedena je u pitanje otvaranjem mogućnosti svim kompjuterski pismenim pojedincima da, posredstvom novih tehnologija, iniciraju javnu debatu i u njoj učestvuju.“

Razvoj novih tehnologija i posebno integrisanih medija, novih komunikacionih oblika i kanala, kao i društvnih mreža ne nameće samo pitanje budućnosti novinarske profesije i medijskih kuća, nego i mnoga pitanja koja vode ka razmatranju opravdanosti zasnivanja filozofije medija.

Da li je filozofija medija već utemeljena kao nova disciplina i kako se ona definiše stoga je početno pitanje za doktora Dragana Ćalovića iz Novog Sada, profesora na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu, člana Programskog i Organizacionog odbora međunarodnog naučnog skupa Filozofija medija, koji se od 2011. jednom godišnje održava u Hrvatskoj.

Zanima nas i koji su bili temati dosadašnjih skupova, kao i odnos teorije medija, komunikologije i filozofije medija, posebno imajući u vidu temat predstojećeg, ovogodišnjeg skupa „Budućnost medija i mediji i budućnost“.

Estetika medija, okularocentrizam, redimejd, kreativno delovanje u sajber prostoru, kultura informisanja i izazovi u profesionalnoj edukaciji novinara takođe su predmeti razgovora sa profesorom Ćalovićem.

Profesor Ćalović diplomirao je slikarstvo 1998., magistrirao je Teoriju umetnosti i medija 2005., kasnije je i doktorirao u toj oblasti, a u međuvremenu je studirao i arapski jezik i književnost i diplomirao 2006. Predaje Teoriju medija i Teoriju umetnosti na osnovnim studijama na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta, kao i Semiologiju na doktorskim studijama. Kao gostujući profesor predaje i na Filološkom fakultetu u Beogradu Islamsku umetnost, Islamsku arhitekturu i Arapsku kaligrafiju.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 16.02.2014.

Tema: RELIGIOLOGIJA – NAUKA O RELIGIJI

Danas se u modernoj Evropi traga za novim odnosom crkve i države, religije i nauke, znanja i vere, razuma i srca, piše u Studijskom programu „Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama“, novih multidisciplinarnih master akademskih studija Univerziteta u Beogradu. Umesto konfrontacije, koja je karakteristična za nekoliko prethodnih vekova, sada se traži dijalog i saradnja. Uviđa se da ovo nisu pojmovi koji se isključuju već da su komplementarni i međuzavisni. Proces evropskih integracija sve više prati zahtev za ekumenskim i interreligijskim dijalogom, za restauracijom i reafirmacijom religijskih vrednosti u društvu. Program ima međunarodni karakter, sa predavačima iz inostranstva, kaže profesor doktor Darko Tanasković, predsednik Programskog saveta ovih studija i jedan od poketača. Religiologija se, na posebnim katedrama, izučava u više evropskih zemalja: u Nemačkoj, Sloveniji i Francuskoj, a, na primer, u Švajcarkoj kroz centar za religijska istraživanja. U zemljama bivšeg Istočnog bloka nauka o religiji kao sekularna disciplina se takođe izučava, a termin religiologija ustalio se i u ruskoj i u poljskoj praksi a u češkoj kao religionistika.

Zanima nas, kada je o evropskim integracijama reč, kako može magistar religiologije da im doprinese. U kojim institucijama će se ceniti njegovo znanje? Profesora Tanaskovića takođe pitam i kako je koncipiran program multidisciplinarnih master studija „Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama“, te koje su dodirne tačke ovih sekularnih studija nauke o religiji sa onim aspektima izučavanja religije koje se proučavaju u okviru drugih disciplina kao što su: sociologija, antropologija, etnologija, istorija, psihologija religije, filozofija i filozofija religije i, naravno, teologija.

Religija je predmet razmatranja filozofa od antičkih vremena pa sve do naših dana, ali sagledavanje relacije religija i društvo i relacije religija i kultura unelo je, uz teološke i filozofske, nove sociološke, kulturološke, etnolološke i antropološke dimenzije u odnosu na kontinuum od prvih, najdrevnijih čovekovih promišljanja o sebi i svetu iz maglina mitskih vremena i magijskih verovanja, potom u doba rađanja prvih religija, zatim nastanka teorijske misli i nauke. Dakle, reč je o kontinuumu kroz celokupnu istoriju čovekovog postojanja, pri čemu se u savremenoj civilizaciji koja teži vladavini prava od religiologije očekuje da doprinese boljem međusobnom poznavanju multikonfensionalne i multikulturne populacije, pomirenjima, suživotu s međusobnim uvažavanjem i poštovanjem, samim tim da doprinese miru i u loklanim sredinama i u pojedinim regionima i u celom evropskom prostoru, kao i u svetu.

Naučno proučavanje religije počinje polovinom devetnaestog veka i to prvo prevodima i proučavanjem budističkih i hinduističkih tekstova. Osnivač nauke o religiji je nemački indolog i lingvista Fridrih Maks Miler, koji je predavao na Oksfordu. Razvoju te disipline pogodovala je okolnost da su u nekolicini evropskih zemalja, kao što su Holandija i Švajcarska, u to vreme bili razdvojeni teološki fakulteti od crkava. U poslednjoj četvrtini devetnaestog veka osnovane su katedre u Gentu, u Amsterdamu i Lajdenu, a osnovani su i razni seminari i katedre za proučavanje religije srednjeg, bliskog i dalekog istoka sa filozofskim, etnološkim, istorijskim i teološkim pristupom na protestanskim fakultetima u Francuskoj, Švedskoj, Engleskoj, Italiji i Nemačkoj.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 02.02.2014.

Tema: PSIHOLOGIJA KORUPCIJE

Korupcija u mišljenju i ponašanju, filozofske škole u etici, normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, koruptivna socializacija, modeli antikoruptivne intervencije, lične vrednosti, self-regulacija ponašanja

Korupcija – uzroci, ekspanzija i intervencija, studija profesora doktora Nebojše Majstorovića u izdanju Akademske knjige Novi Sad povod je razgovora o psihologiji korupcije, korupciji u mišljenju i ponašanju, o povezanosti korupcije sa moralnošću ljudske prirode, a shodno tome i o filozofskim školama u etici. Takođe nas zanima šta su koruptivne racionalizacije, zatim normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, kao i koruptivna socijalizacija, modeli antikoruptivne intervencije, te self-regulacija ponašanja, kao i sama definicija korupcije i težnje koruptora da ima kontrolu nad ponašanjem drugih, da stvori zonu uticaja i koncentraciju moći, kako bi odnose s drugima instrumentalizovao zarad ličnog zadovoljstva ili ostvarenja drugih ciljeva i, posebno, kada i kako se u čovekovoj ličnosti rađa ideja o manipulaciji ljudima korupcijom, gde se danas nalazi korupcija i ovakvo kvarenje ljudi koje se svodi na makjavelističku orijentaciju prema kojoj cilj opravdava sredstvo.

Kada je reč o širenju korupcije, ona je fenomen koji se nikada ne zaustavlja sam od sebe i sa njim teško da može da postoji miroljubiva koegzistencija, ukazuje psiholog profesor Majstorović i objašnjava: „U srži same korupcije je da je to problematičan sistem. I to je sad zanimljivo – da ljudi koji su deo tog procesa znaju da postoji nešto problematično u tome, odnosno oni znaju da je sam taj model ponašanja stran većini ljudi, dakle onima koji nisu deo tog sitema i da su tom sistemu potrebni resursi za eventualnu samoodbranu u budućnosti. To je razlog zašto se korupcija ušančuje tamo gde se nalazi veoma duboko, to je razlog zašto se regrutuje sve više sledbenika, jer to su ti resursi, dakle ljudski resursi, kontakti koje ti ljudi donose sa sobom u takvu grupu, dakle njihove socijalne mreže postaju delom uključene, takođe, u fenomen u nekom lokalu gde se on, recimo, posmatra. Govoreći o širenju korupcije želim da istaknem da glavni koruptori, dakle ljudi koji su spremni da svoje resurse, svoje sposobnosti, svoje vreme aktivno koriste u širenju korupcije i, čak bih rekao ponekad sa erotskim zadovoljstvom vrbovanja novih duša i njihovim preinačavanjem kojim se postiže njihova lojalnost, čine da se korupcija širi. Iako je to ciničan odnos prema ljudskim vrednostima, gde je cilj uvek dokazivanje da je svako motivisan isključivo materijalnim interesima i ničim drugim, njihova snaga se bazira na egzistencijalnom ugrožavanju pojedinaca, dakle uvođenju straha, pretnje u komunikaciju kako bi se privoleo takav pojedinac da postane lojalan takvoj grupi. Aktivan i odgovoran građanin sa razvijenom svešću o sebi i svom okruženju je zapravo jedina suštinska prepreka širenju korupcije.“ Između ostalog, profesor Majstorović takođe ukazuje: „Korupcija ima i sposobnost da se jednom potisnuta vraća i ponovo javlja u nekim hibridnim oblicima, prilagođena nekim novim okolnostima.“

U emisiji ćemo se upoznati i sa naučnom biografijom psihologa profesora doktora Nebojše Majstorovića sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prodekana tog fakulteta.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Jerolim Zarifović i Sabina Nedić