Kategorija: 2010.

Dijalog kultura 01.08.2010.

Tema: INTERNET – DEMOKRATIZACIJA ZNANJA I MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE SVI SA SVIMA KOJI SU U ISTOJ SFERI INTERESOVANJA

Demokratizacija znanja i mogućnost komunikacije „svi sa svima koji su u istoj sferi interesovanja“ puno tehnološko ostvarenje doživljava sa internetom tek u našem veku. Ali, koreni ideja i principa interneta su mnogo stariji i nalaze se u čovekovoj potrebi da svestrano, interaktivno i slobodno komunicira bez linearnih ograničenja, kao i u neophodnosti da znanje bude svima i u svakom trenutku dostupno. Prvi koraci ovih demokratskih ideja ostvareni su Atini u petom veku pre naše ere u međudelovanju sa počecima teorijske misli i temeljima moderne nauke. Komunikacija i razmena ideja su i tada, kao i danas, bile podstrek za svako čovekovo stvaralaštvo, delovanje i dalji razvoj civilizacije. Prvo takvo jedno interaktivno komunikacijono mesto bio je Atinski trg. Sledeći značajan korak u demistifikaciji znanja i njegovog izbavljenja iz aristokratskih, elitističkih kastinskih krugova bila je Aleksandrijska biblioteka. Dela koja su tu bila pohranjena i način na koji su ona bila sistematizovana, u osnovi su istovetni kao i sistem na koji se oslanja Internet. O istorijatu Interneta, kao i šta sve on danas pruža, zatim šta sve donosi pojedincu kao jednu od prednosti savremene civilizacije i, ujedno, kako se sprečava zloupotreba Interneta, te kako će to savremeno dostignuće uticati na duštvo i način rada kompanija i pojedinca – u Dijalogu kultura Radio Novog Sada govori profesor dr Božidar Radenković, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Profesor Radenković predaje predmete: Simulacija i simulacioni jezici, Simulacija u poslovnom odlučivanju, Upravljanje i dinamika organizacionih sistema, Metode razvoja informacionih sistema, Konkurentno programiranje, Internt tehnologije i mobilno računarstvo. Poslediplomske studije smera Elektronsko poslovanje formirao je 2001. godine i na njima predaje istoimeni predmet.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kostić

Ton-majstor: Zlatoje Čolović

Dijalog kultura 18.07.2010.

Tema: SVEST – NAUČNI IZAZOV XXI VEKA

„Danas preovlađujuća naučna paradigma je da se procesiranje informacija na nivou centralnog nervnog sistema odigrava posredstvom hijerarhijski organizovanih i povezanih neuronskih mreža; izgleda da se ova hijerarhija bioloških neuronskih mreža spušta sve do subćelijskog citoskeletalnog nivoa, za koji neki istraživači veruju da predstavlja interfejs između neuralnog i kvantnog nivoa – za koji se nedavno ispostavilo da u Fejnmanovoj propagatorskoj verziji Šredingerove jednačine ima matematički formalizam analogan Hopfildovoj neuronskoj mreži, što predstavlja osnovu kvantne neuronske holografije [koja omogućava na izlazu Hopfildove kvantno-holografske neuronske mreže sukcesivnu rekonstrukciju talasnih funkcija memorijskih stanja (kompletnih, i amplitude i faze!) pri prepoznavanju talasnih funkcija stanja pokazanih na njenom ulazu (što je u osnovi svake holografije, ali je ovde sve pojednostavljenije u odnosu na standardnu lasersku holografiju, koja zahteva tzv. koherentne referentne i predmetne laserske snopove)]“, piše prof. dr Dejan Raković u radu „Kvantno-holografske osnove psihosomatike i duhovnosti“. Kvantni fizičar i biofizičar profesor dr Dejan Raković, u emisiji govori o aktuelnim naučnim saznanjima o prirodi svesti i procesima mišljenja. Ako je Univerzum džinovski kvantni hologram, kako se to uklapa u kvantnu prirodu svesti? Ako je sve holografski kodirano na nivou kolektivne svesti, da li to znači da je sve predodredjeno? „Poslednjih decenija proučavanje fenomena svesti kao najkompleksnije kognitivne funkcije dobija novi impuls – zbog dubokih potencijalnih fundamentalnih i praktičnih implikacija u medicini, nauci i tehnici, filozofiji, umetnosti i religiji – uz nagoveštaj pojave velike sinteze racionalno-naučnog (klasično-redukovanog, u normalnim stanjima svesti) i kreativno-religijskog (kvantno-koherentnog, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) modusa spoznaje u okvirima (kvantno-holografske) paradigme – sa značajnim doprinosima i naše naučne sredine“, ukazuje prof. dr Dejan Raković.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 04.07.2010.

Tema: GEONASLEĐE I GEOTURIZAM

„Geonasleđa predstavljaju reprezentativne uzorke geodiverziteta, odnosno raznolikosti geografskih uslova. Pod objektima geonasleđa podrazumevamo sve geološke, geomorfološke, pedološke, kao i posebne arheološke vrednosti nastale u procesu formiranja zemljine kore, njenog morfološkog uobličavanja. Kako bi se neki od tih objekata proglasio geonasleđem, on mora ispunjavati sledeće uslove, odnosno posedovati sledeće osobine: retkost, trenutno stanje, reprezentativnost, raznolikost, naučni i edukativni kriterijum“, ukazuje Đorđije Vasiljević, doktorant iz oblasti geoturizma u radu „Mogućnosti geonasleđa Srbije kao nacionalnog brenda“ i dodaje: „Krajem 20. veka nastao je pojam promocije i interpretiranja geonasleđa mnogo široj publici. Ta pojava se definiše kao geoturizam i fokusirana je na promociju geoloških i geomorfoloških mesta zbog njihovih naučnih i društvenih vrednosti kako bi se osigurala njihova konzervacija (zaštita) radi njihove buduće upotrebe od strane naučnika, posetilaca (turista) i rekreativaca. Dakle, u suštini, geoturizam predstavlja proces prepoznavanja i davanja šireg značenja objektima geonasleđa koji bi trebalo da vode ka njihovoj što boljoj i efikasnijoj očuvanosti. Mere geokonzervacije, u kombinaciji sa turističkom promocijom, ključni su elementi geoturizma. Ovde se svakako pod geokonzervacijom podrazumeva aktivni menadžment lokaliteta radi obezbeđivanja očuvanja kvaliteta za razliku od čiste prezervacije koja podstiče apsolutnu nepromenjivost objekata – očuvanje prvobitnog stanja i prevencije bilo kakve promene.“ U emisiji govori i Tin Lukić, postdiplomac iz geonauka. Đorđije Vasiljević i Tin Lukić su članovi radne grupe za istraživanje lesa pri Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstori: Sabina Nedić i Zlatoje Čolović

Dijalog kultura 20.06.2010.

Tema: BUŠIDO

Jedna od odrednica Bušido kodeksa jeste: „Nemam oči; stvaram od bljeska munje svoje oči“. Slobodan Nenin, u knjizi „Mač skladnog udraca – Bušido“ u vezi s tim postavlja pitanje da li smo tu na „Putu kojim se ređe ide“?. Tragajući za odgovorom, promišlja na sledeći način: „Ova rečenica je zapravo potpuno besmislena jer odnosi Neba i Zemlje stvaraju tačno onoliko «puteva» koliko je i naših «Ja». Da! Niko nema samo jedno, jedinstveno, celovito i nepromenljivo «Ja». Svako od nas je u svakom trenutku novo, jedinstveno i neponovljivo biće. Iluzija o jedinstvenom, nepromenljivom «Ja» takođe je jedna od posledica neuviđanja istine skrivene koprenom Maje. Uvideti tu istinu znači živeti u skladu sa Zen peporukom da uvek moramo biti «ovde i sada» bez obzira na to ko je to «uvek ovde i sada». Ako je išta nanelo štetu ljudskoj duhovnosti, onda je to baš ta zabluda, da sebe vidimo kao nešto nepromenljivo usred neumitnog toka promena u odnosima svega oko nas, pa i u nama samima. Čak i na nivou elementarne logike, narodskog «zdravog razuma», od koga, uzgred, nema ničeg razumnijeg, to je potpuna glupost. Kako je moguće da bilo šta nepromenljivo trajno opstaje usred, na svaki način, promenljivog okruženja? Kako možete ostati nepromenljivi i sebe smatrati «centrom sveta», što u suštini svako od nas i jeste, usred nesagledivog toka promena? Ta iluzija nam pomaže da preživimo, ona je u osnovi umetnosti «življenja», koja nije ništa drugo do umetnost zabluda i neznanja. Ona ne može, neće ili ne sme da uvidi da se svako od nas u svakom trenutku kreće svim «putevima» istovremeno. Na njihovim raskšćima prepliću se odnosi Neba i Zemlje; na raskršćima puteva koji proizilaze iz preobražavanja odnosa Neba i Zemlje. Njih ima koliko i naših «Ja», a mi smo svesni baš onog samo jednog, doduše neophodnog, ali nipošto i najvažnijeg.“ Gost emisije je Slobodan Nenin, po obrazovanju filozof i istoričar umetnosti, a po profesiji novinar i urednik obrazovnih i dokumentarnih programa na Televiziji Vojvodine, ujedno – majstor Aikida. Neposredan povod za susret s njim je njegova knjiga „Mač skladnog udarca – Bušido“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Jadranka Kovač i Goran Kostić

Ton-majstori: Dalibor Vidović i Zlatoje Čolović

Dijalog kultura 06.06.2010.

Tema: Esej: VIZANTIJSKA KULTURA NA EVROPSKOM ZAPADU I ISTOKU

U kulturološkim i istorijskim analizama najčešće pažnju usmeravamo na savremeni trenutak i fenomen prodiranja Zapadne civilizacije u sve sfere života drugih civilizacija sa kojima je ona u prošlosti dolazila ili danas dolazi u dodir.

Ta slika predstavlja veliko uprošćenje pogleda na kulturnu mobilnost i njene pravce kretanja: u nekim istorijiskim periodima može se videti prisustvo drugih civilizacija i njihov odraz na Zapadnu – naročito u periodu kada ona još nije bila celovito oformljena, a onda kada je to postala, moglo bi se primetiti da su u njene temelje ugrađena kulturna, saznajna i umetnička dostignuća drevnih bliskoistočnih i mediteranskih kultura.

U tekstu Vizantijska kultura na Evropskom Zapadu i istoku Drenka Dobrosavljević bavi se uticajem vizantijske misli i vizantijskog stvaralaštva na evropski Zapad i Istok. Između ostalog ukazuje da se u više perioda istorije Zapadne Evrope osećaju različiti uticaji vizantijske umetnosti i to ne samo u Raveni, koja i danas sija ’’zlatnim dobom’’ vizantijske kulture iz vremena vladavine Justinjana prvog, za koga se kaže da nije bilo ni većeg, ni prosvećenijeg pokrovitelja umetnosti. Za razliku od evropskog Zapada, gde se uticaji Vizantije ogledaju pre svega u umetnosti i u različitim sferama života – na Istoku, u Rusiji i jugoistočnoj Evropi, uključujući i našu zemlju, preovlađuje uticaj crkvenog graditeljstva i spisa, vizantijske literature religioznog sadržaja, duhovnog promišljanja o pitanjima morala i verskog života u pravoslavlju.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 23.05.2010.

Tema: GIMNAZIJA „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“

Škola u porti crkve Svetog Đorđa u centru Novog Sada, prvi put se pominje 1703. godine kao srpska pravoslavna osnovna škola. Zatim su se od 1731. do danas smenjivale gimnazije: Petrovaradinska roždestvo-Bogorodičina gimnazija srpsko-latinska, Državna gimnazija Jozefa Drugog, Rimokatolička gimnazija, Srpska pravoslavna velika gimnazija, Državna muška gimnazija, Državna muška realna gimanzija kralja Aleksandra Prvog, Mađarska kraljevska državna gimnazija sa srpskim nastavnim jezikom, Mešovita gimnazija, Prva i druga mešovita gimnazija, Gimnazija „Svetozar Marković“, Centar za obrazovanje kadrova u društvenim delatnostima „Jovan Jovanović Zmaj“ i konačno pre 20 godina, ponovo Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“. Na putu dugom gotovo tri veka, godina 1810. posebno se pamti i to po obnovi Save Vukovića od Beregsova. O toj Gimnaziji, njenoj istoriji, njenim slavnim nastavnicima i đacima u Dijalogu kultura Radio Novog Sada govori Petar Đurđev, profesor istorije i istoriograf te škole. Gimnazija je danas jedna od najsavremenijih u regionu i centralno mesto motivisane srednjoškolske generacije Novosađana. Međunarodna razmena đaka, učešće matematičkih talenata na takmičenjima, učešće dramske sekcije na festivalima u inostranstvu, kao i Gimnazijskog hora, učenje svetskih jezika, predstojeće organizovanje razreda sa bilingvalnom nastavom, deo su savremenog života škole i pripreme da njena matura bude priznata u Evropi.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstorke: Violeta Marković i Marica Jung

Dijalog kultura 09.05.2010.

Tema: U SUSRET NEDELJI MUZEJA: MUZEJI I MUZEOLOGIJA

„U trećem veku pre naše ere, kralj Ptolomej Prvi Soter u Aleksandriji osniva prvu instituciju nazvanu muzeon. Aleksandrijski muzej je opremljen čuvenom bibliotekom, botaničkom baštom, opremom za astronomska osmatranja, zbirkom umetničkih predmeta i slično. Zamišljen je kao mesto gde se unapređuje i predaje nauka, gde se prikazuju i doživljavaju umetnička i književna dela. Bila je to neka vrsta naučno-istraživačkog centra, univerziteta za pružanje enciklopedijskog znanja, koji je finansirala država. Ali i mnogo ranije, pre pojave aleksandrijskog muzeona, u staroj Grčkoj, pa i ranijim civilizacijama postoje mesta – zgrade nalik današnjim muzejima. Poznato je, na primer, da su Vavilonci sakupljali predmete Sumeraca, svojih prethodnika u Mesopotamiji, još oko 2123. godine pre naše ere.“ Kako je kroz vekove tekao razvoj ideje o čuvanju predmeta kao svedočanstva prošlosti? Kada je nastao koncept muzeja modernog doba? Da li se najsavremeniji pogledi na muzeološku teoriju eventualno ponovo približavaju konceptu višefunkcionalnosti Aleksandrijskog muzeja? Koji su pogledi teoretičara na muzeje u budućnosti ? Kako se obrazuju muzeolozi? Kada je nastala međunarodna mreža muzeja i koji su sadržaji i oblici njenog rada? Kada su i na čiju inicijativu nastale manifestacije Nedelja muzeja, Noć muzeja i Svetski dan muzeja? O tome, kao i o istorijografiji muzeja od antičkih vremena do naših dana govori član UNESCO-vog Međunarodnog saveta za muzeje, upravnik Muzejskog kompleksa u Kulpinu dr Mladenko Kumović. Posebno govori i o Muzejima u Vojvodini od 1847. do naših dana, čemu je posvećena njegova istoimena studija.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kovač

Ton-majstorke: Marica Jung i Violeta Marković

Dijalog kultura 25.04.2010.

Tema: CIVILIZACIJE U KONTAKTU I UZLET AUTONOMIJE MIŠLJENJA

„Dugogodišnje druženje s gramatikom latinskog i grčkog jezika razvijalo je sposobnost logičkog, sistemskog mišljenja i sklonost ka lingvističkom formalizovanju, kao i okretnost u stvarima konceptualizacije i terminologije. Zahvaljujući načinu na koji je većina profesora s nama radila, nenametljivo, ali uporono, godinama, uputili smo se i pre studija, u korišćenje naučnom literaturom, i to ne samo na našem jeziku. Ali, iznad svega, čini mi se, blagodareći duhu koji je u školi vladao naučili smo ili nam je, bar, bilo omogućeno da usvojimo saznajno produktivan stav da prema svemu treba razvijati odnos izvesnog skepiticizma i oprezne kritičnosti, što ne znači i površnog ili nadmenog kriticizma bez pokrića i perspektive“. Ta sećanja profesora dr Darka Tanaskovića na Klasičnu gimnaziju u Beogradu, koju su djaci upisivali u uzrastu petog osnovne škole, nalazimo u prvoj knjizi razgovora Miloša Jevtića s njim „Na istoku zapada“ (Beograd, 2000). Nedavno je objavljena „Autonomija mišljenja“. U sintezi, za Dijalog kultura Radio Novog Sada, razgovarali smo s prof. dr Tanaskovićem polazeći od pitanja: Koje misaone i duhovne prostore otvaraju učenje grčkog i latinskog jezika, zatim živih svetskih jezika kao što su engleski, francuski, italijanski i ruski, te poniranje u orijentalnu filologiju, turski i arapski jezik, arabističku lingvistiku, persijsku književnost i svet islama? Koliko su temeljna znanja o civilizacijama, njihovim religijama i kulturama put do svakog sagovornika u dijalogu? Darko Tanasković predaje predmete: Arapska književnost, Osnovi islamske civilizacije, Islamski fundamentalizam, Raskoli u islamu, Islam i hrišćanstvo, Religije i međunarodni odnosi, Civilizacije u kontaktu i Civilizacijska analiza. Taj naučnik – od 1995. do 1999. obavljao je dužnost ambasadora naše zemlje u Turskoj, a od 2002. do 2008. pri Svetoj Stolici u Vatikanu.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikeri: Jadranka Kovač i Goran Kostić

Ton-majstori: Atila Francišković i Marica Jung

Dijalog kultura 11.04.2010.

Tema: ARHITEKTURA U VOJVODINI XX VEKA

„Naziv knjige jeste Arhitektura u Vojvodini XX veka“, ukazuje autor tog kapitalnog dela Vladimir Mitrović, vršilac dužnosti direktora Muzeja Vojvodine. „Međutim ovde je primenjena teorija takozvanog produženog XX veka. Kao što znate, 1900. godine ništa se nije desilo. Desilo se 1914., tako da XX vek faktički počinje 1914. Međutim, postoje teorije koje smatraju da je to suviše uzak okvir za posmatranje ovakvih tema kao što je arhitektura i da se godine moraju vratiti unazad. Ja lično sam primenio tu teoriju tako da sam krenuo od vremena dualizma, dakle od sedme/osme decenije XIX veka, jer se u tom periodu, u tih dvadeset – dvadesetpet godina, po mom mišljenju, stvorila neka baza kako urbanistička, ali tako i neka građanska baza, jer su do tada naše građevine bile ili isključivo vezane za vojsku ili za hramove i tek po nešto malo za građansku arhitekturu…“. Na stotine se broje članci, prikazi i parcijalne studije istoričara arhitekture Vladimira Mitrovića, tokom proteklih dvadesetak godina. Njegova studija Arhitektura u Vojvodini XX veka predstavlja krunu njegovog istraživačkog rada u toj oblasti. Vladimir Mitrović u Dijalogu kultura Radio Novog Sada govori o razvoju gradova i arhitektonskih i umetničkih stilova kroz pojedina istorijska razdoblja: do pada Austrougarske monarhije, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevine Jugoslavije (1918–1941), u vreme FNRJ/SFRJ (1945–1990) i u vremenu današnjem i kroz arhivalijama potkrepljenim pričama o nastanku pojedinih palata i o biografijama njihovih tvoraca.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker: Goran Kostić

Ton-majstori: Jovan Gajić i Marica Jung

Dijalog kultura 28.03.2010.

Tema: DOKUMENTARNO TV ISTRAŽIVANJE

Među ljubiteljima televizije sve je više onih koji kao sadržaje preferiraju dokumentarne i putopisne emisije i etnološka, istoriografska ili naučna istraživanja pretočena u audio-vizuelnu formu dostupnu znatiželjnoj populaciji uvek žednoj znanja. Kada je reč o naučnom ili naučno-stručnom istraživanju, osim rezultata, valorizuje se i istraživačev metodološki postupak, predmet, obuhvat i meritornost analize. Kada je reč o dokumentarnim istraživanjima, kao i novinarskom istraživanju, medijski senzibilitet i estetika i jezgrovitost audio-vizuelnog jezika, jesu naizgled nevidljiva, ali neophodna luča koja vodi istraživača i gledaoca. Da li je dokumentarni, posebno etnološki, istoriografski ili arheološki film samo zaustavljeno vreme, samo i zapis baštine jednog podneblja ili oživljeno vreme zarad sećanja u budućnosti – jeste takođe pitanje na koje najmeritornije odgovara sam program, svako pojedinačno ostvarenje. O dokumentarnom stvaralaštvu u današnjem izdanju Dijaloga kultura Radio Novog Sada govori Svetlana Miljanić, rukovodilac Dokumentarno-obrazovnog i školskog programa Televizije Vojvodine, autor, scenarista i reditelj obrazovnih emisija iz etnologije, istorije, ekologije, arheologije, književnosti u pojedinačnim emisijama i serijama poput Zašto nema, Tragovi, Istorija – Mit – Savremenost, TV zapisi i Baština.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spikerka: Jadranka Kovač

Ton-majstorka: Marica Jung

NAPOMENA: U emisiji se emituju u audio foromi nekoliko odlomaka iz TV emisija Svetlane Miljanić, kao ilustracija njenog stvaralaštva.