Kategorija: 2009.

Dijalog kultura 20.12.2009.

Tema: KULTURA I NAČIN ŽIVOTA U JAPANU DANAŠNJEG VREMENA

Povod: Godina Japana u Srbiji

U jednom izveštaju Marko Polo je pisao o velikom istočnom ispupčenju Azije i položaju „uzvišenog ostrva Cipanga“ tj. Japana – „Koji obiluje zlatom, biserima i dragim kamenjem, gde su hramovi i kraljevski dvorovi optočeni čistim zlatom“. Kada je Kolumbo početkom 1482. godine prvi put čuo za to, još više se u njemu razbuktalo nestrpljenje da ostvari svoju grandioznu neispitanu priliku i ideju da se preko zapadnog „okeanskog“ mora može doploviti do ostrva Cipanga i do drugih nepoznatih zemalja. Ali, našom emisijom ne uranjamo u istoriju, nego želimo da se otisnemo i zaplovimo prema Zemlji izlazećeg Sunca vremena sadašnjeg. Svojevrsan putopis o Japanu ispisuje i svoje utiske nam prenosi turizmolog Ivo Mulec, asistent i doktorant na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ključne reči:

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 06.12.2009.

Tema: MEHATRONIKA

Mehatronika je izrasla iz potreba industrije. Kao pojam, mehatroniku je 1969. godine uveo Ko Kikuchi da bi označio uvećanje funkcionalnih sposobnosti mehaničkih komponenti putem povezivanja s elektronikom. Kasnije su, zbog razvoja mikroelektronike, a posebno mikroprocesora, i informacione tehnologije dodate kao jedna od komponenti koje čine mehatroniku. O mehatronici, koja se kao interdisciplinarni smer izučava na Univerzitetu u Novom Sadu, razgovaramo s prof. dr Stevanom Stankovskim, rukovodiocem Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka. Prof. Stankovski u emisiji predstavlja i tehnologiju RFID, odnosno tehnologiju identifikacije putem radio frekvencije i njenu primenu.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 22.11.2009.

Tema: U SUSRET DANU RTV – Druga emisija koja je posvećena 29. novembru danu i jubileju Radio-televizije Vojvodine i prilog za njenu istoriografiju i istoriografiju Televizije

Emisija nastoji da sačuva od zaborava najsloženije programske poduhvate, nagrađene i najbolje prodavane emisije, te sećanja na autore i njihovo stvaralačko posvećenje, kao i na rad tehničkih stručnjaka, priznatih ne samo u zemlji, nego i u međunarodnim programskim i tehničkim komisijama i radnim grupama. Beležimo i atmosferu tih godina „osvajanja“ svih programskih žanrova i onovremeni tehničko-tehnološki razvoj kroz razgovor sa Slobodanom Budakovim, dugogodišnjim direktorom Radio-televizije Novi Sad. Slobodan Budakov bio je direktor „Televizije Novi Sad u izgradnji“ i direktor Televizije (od 1971. do 1979) i generalni direktor Radio-televizije od 1983. do 1989. Prvi deo razgovora emitovali smo 25. oktobra. U toj emisiji naša pažnja bila je prvenstveno usmerena na organizacione, programske i tehničko-tehnološke početke i one programske poduhvate do 1977. koji su Televiziju Novi Sad uveli u porodicu onovremene Jugoslovenske radio-televizije.

Ključne reči:

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Spiker:

Ton-majstori: Atila Francišković i Jerolim Zarifović

Dijalog kultura 08.11.2009.

Tema: MODERNA FIZIKA I NJEN UTICAJ NA DRUŠTVO I NAŠE SHVATANJE SVETA

Tok evolucije ideja naučne i tehnološke misli koje su dovele do onoga na osnovu čega se kaže da je naše doba „Epoha kvanta“ bilo je predmet izlaganja akademika Zvonka Marića na skupu održanom novembra 2000. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. „Kvantna mehanika je donela u naš život mnogo više javno ono što predstavlja kvantnu tehnologiju i to u kvantnom domenu i nuklearnom domenu. Na žalost, duboke promene koje je ona donela u našem shvatanju sveta i u našem shvatanju našeg položaja u svetu, nisu široko poznate i to spada u jedan od nejasnih paradoksa našeg intelektualnog života“, ukazao je Marić. Nedavno, 20. oktobra 2009. u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, održan je komemorativni skup „Sećanje na akademika Zvonka Marića“. To je povod da oživimo arhivski snimak emisije „Dijalog kultura“ Radio Novog Sada, emitovane 15. decembra 2000, koja je bila posvećena osvrtu akademika Zvonka Marića na fiziku dvadesetog veka i Marićevom pogledu na to kako na društvo deluju univerzalnosti koje moderna fizika prenosi.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Ilona Tot

Spikerka: Snežana Živković

Terenski snimatelj: Boris Zelenbaba

Ton-majstor: Aleksandar Marković

Dijalog kultura 27.09.2009.

Tema: MENADžMENT LJUDSKIH RESURSA – UPRAVLJANJE LJUDSKIM POTENCIJALIMA KAO NAUČNA DISCIPLINA, TE NJENA PRIMENA I ULOGA U SAVREMENOJ CIVILIZACIJI

Menadžment ljudskih resursa je disciplina, koja se u svetu kao predmet izučava nešto manje od jednog veka, a kod nas tek u novije doba. Kako se ona definiše i da li se a priori stavlja u službu poslodavca? Već svojim imenom, deluje kao da upravljanje znanjima i ljudskim potencijalima sugeriše da su čovek i njegovo znanje u osnovi samo roba na tržištu rada XXI veka. Da li su materijalni i društveni položaj menadžera, kao i upravljačka moć, razlog tolikog interesovanja za menadžerske profesije? Da li hiperprodukcija menadžera dovodi do obesmišljavanja enormnog broja menadžerskih slojeva (nižih, srednjih, viših), koji se nalaze između stručnjaka, osnovnih nosioca znanja i top-menadžmenta s jedne strane, odnosno krajnjeg korisnika s druge? Da li toliko eksperata, koji se bave plasmanom i prodajom znanja, dovodi do zidanja cena usluga? Te, konačno, da li su u pravu oni futurolozi, koji predviđaju da će u dobu znanja odnos između proizvođača/nosioca sručnog/naučnog znanja s jedne strane i korisnika s druge strane – na kraju biti dovedena u daleko neposredniji odnos? Ta pitanja, kao i menadžment znanjem i ljudskim potencijalima u uslovima globalizacije i ekonomske krize jesu pitanja za čijim odgovorima tragamo u razgovoru s dr Dobrilom Vujić, docentom na Fakultetu za pravne i poslovne studije u Novom Sadu.

Ključne reči: menadžment ljudskih resursa, upravljanje znanjem i ljudskim potencijalima, globalizacija, doba znanja

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 13.09.2009.

Tema: FILOZOFIJA TEHNOLOGIJE

Filozofija tehnologije je nova oblast filozofije koja se tek u novije vreme razvija. Ta naučna disciplina traži odgovore na pitanja o budućnosti tehnologije i šta ona obećava, da li se razvija na dobrobit ljudskom rodu ili predstavlja pretnju za njega i kako u celini čovečanstvo treba da se postavi prema tehnologiji. Jedan od pogleda je tehnološki deteminizam, koji postulira da tehnologija značajno utiče na većinu međuljudskih i društvanih interakcija. Te interakcije određuju čovečanstvo, njegov način razmišljanja, pa čak i sam identitet ljudskog bića i ta priča je počela još u vreme prve čovekove proizvodnje artefakata: proizvedeni predmet je postajao ili oruđe ili oružje, sposobno da se upotrebi za dobro ili za zlo. Drugi filozofski pogled zagovaraju pristalice tzv. autonomne tehnologije, uvereni da tehnološka evolucija počinje da se razvija i neovisno od čoveka, da poprima i neki svoj, često nepredvidiv tok, te da je čovečanstvo odavno izgubio kontrolu nad tehnologijom. S profesorom kanadskog Univerziteta Prins Edvard Ajlend, dr Nebojšom Kujundžićem, razgovarali smo nakon njegovog predavanja u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu: „Dileme tehnološkog determinizma – jedan pogled na filozofiju tehnologije“.

Ključne reči: filozofija tehnologije, tehnološki determinizam, autonomna tehnologija, društvene, kulturne i tehnološke interakcije, tehnološka evolucija

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 30.08.2009.

Tema: TAJNA VELIKOG ĆUTANJA KOSMIČKIH CIVILIZACIJA

Povod: Međunarodna godina astronomije

Da li je izvesno da u mnoštvu galaksija i grozdova galaksija i bezbroj njihovih svetova u beskrajnom prostoru univerzuma – bića sa inteligencijom nastanjuju samo naš svet i našu planetu – jeste pitanje koje nauka još nije odgonetnula. O istoriji traganja astronoma za vanzemaljskim civilizacijama, čiji početak nauka zvanično smešta u avgust 1931, otkrićem talasa koji zrače iz Mlečnog puta, koje je u Bel laboratoriji detektovao Karl Janski, ali čiju je slavu u istoriji promišljanja o postojanju „braće po razumu“ kasnije prevazišao nobelovac Enriko Fermi čuvenim pitanjem: „Gde su oni?“, u emisiji govori naš najrespektabilniji astronom dr Milan Dimitrijević. U emisiji koristimo snimak izlaganja koje je Dimitrijević održao u Ogranku SANU u Novom Sadu.

Ključne reči: vanzemaljske civilizacije, kosmičke civilizacije, vanzemaljska bića sa inteligencijom, ogranak SANU u Novom Sadu

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 16.08.2009.

Tema: UTICAJ SAZNANJA O KOSMOSU I ČOVEKOVOJ PRIRODI – NA PSIHOLOGIJU I PSIHOLOGIJU RELIGIJE

Galilejeva potvrda (pre bezmalo 4 veka) Kopernikovih otkrića da zemlja, a samim tim i čovek, nisu u centru vasione i potom Darvinovo delo objavljeno pre 150 godina „Poreklo vrsta putem prirodnog odabira“ sudbonosno su uticali na brojne saznajne oblasti, kao i na formiranje novih naučnih disciplina. Ta otkrića bitno su demistifikovala čovekovo mesto u univerzumu i njegovo određenje kao vrste na planeti Zemlji. Razvoju psihologije u XIX veku novi impuls daje i Frojdov koncept da je čovek nagonsko biće. O tome, kao i o paradigmi da je čovek razumsko biće i o odrazu religija, tradicija i kultura na čovekovo poimanje svog društvenog bića, te o savremenim pravcima u psihologiji u emisiji govori M.A. psiholoških nauka Univerziteta u Novom Sadu Robert Hauk zaposlen u Centru za socijalni rad u Somboru.

Ključne reči: istorija psiholoških nauka, kulturna antropologija, psihologija religije, psihologija i kultura, psihologija i religija, transpersonalna psihologija

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 02.08.2009.

Tema: BOGDAN BRUKNER: PRAISTORIJSKI DIJALOZI CIVILIZACIJA

„Neolit u Vojvodini“, doktorska teza koju je akademik Bogdan Brukner odbranio pre 45 godina na Filozofskom fakultetu u Beogradu jeste delo koje je tog, u ono vreme mladog naučnika, odmah uvelo u krug najrespektabilnijih naših i evropskih arheologa. Kada smo ovih dana uočili da se istoimena knjiga uglednog arheologa koji je ostavio nesamerljiv doprinos u proučavanju praistorije srednje Evrope, panonskog i balkanskog prostora, nedavno našla na internet aukciji, vratili smo se arhivskom snimku intervjua koji smo sa njim sačinili pre pet godina ne naslućujući da će to biti njegov poslednji intervju za elektronske medije, a možda i jedini sačuvan na našim prostorima. Akademik Brukner se u njemu osvrće na praistoriju Panonije i srednjeg Podunavlja, te na rezultate istraživanja kojima je posvetio više od pola veka plodonosnog rada i na čijem tragu je bio već u naučnim naslućivanjima svojih ranih stvaralačkih godina.

Ključne reči: neolit u Vojvodini, Vinčanska kultura, Gomolava, praistorija Evrope, Bogdan Brukner

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung

Dijalog kultura 05.07.2009.

Tema: DIJALOZI KULTURA I ELEMENATA KULTURE U GRADITELjSKOM NASLEĐU VOJVODINE XVIII, XIX I POČETKOM XX VEKA

Magistarska teza „Stambene palate u vojvođanskim gradovima od baroka do istorizma“ istoričara umetnosti Bogdana Janjuševića iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine predstavlja prvi sintezni rad o profanoj arhitekturi u Vojvodini XVIII, XIX i početka XX veka. Mr Bogdan Janjušević u emisiji ukazuje na značaj formiranja građanskog staleža u formiranju urbanih sredina u XVIII i XIX veku i na reprezentativne stambene objekte koji se grade, te na urbani kontekst u koji su smešteni, a u korelaciji sa istorijskim zbivanjima i socio-kulturnim karakteristikama te epohe, kao i na dominantne filozofske pravce tog vremena i druge fenomene čiji se uticaj prepoznaje na pojedinim stilovima, pravcima u arhitekturi, ukusima i graditeljskoj modi. Barok u Vojvodini, klasicizam, romantizam, kao i primeri hanzenatike, karakteristične po crpljenju inspiracije u vizantijskoj i orijentalno-islamskoj arhitekturi, te istorizam kao dominantan arhitektonski izraz u profanoj arhitekturi vojvođanskih gradova, oživljeni su i životnim pričama pojedinih objekata.

Ključne reči: profana arhitektura u Vojvodini, barok, klasicizam, romantizam, hanzenatika

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Momčilo Đurđević i Sabina Nedić