ДИЈАЛОГ КУЛТУРА 16.11.2014.

Тема: БИОЕТАНОЛ КАО ЈЕДАН ОД ЕНЕРГЕНАТА БУДУЋНОСТИ И ДРУГЕ БИОТЕХНОЛОШКЕ ПРИЧЕ

„Јасно је да ће биотехнологија бити кључна технологија 21. века и наука будућности. Њена најједноставнија дефиниција била би примена живих организама или њихових компоненти за стварање добробити“, каже др Јована Граховац, доценткиња на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду и указује: „Биотехнологија као наука је релативно нова и развија се тек око 200 година. Показала је значајан утицај на различите аспекте свакодневног живота као што су здравље људи, у области фармацеутике, примене у производњи хране, у пољопривреди, индустрији, и производњи биоенергената итд. Класична биотехнологија подразумева примену микроорганизма. С развојем техника генетичког инжењерства отпочео је и развој модерне биотехнологије. Иначе, сама биотехнологија веома је стара. Њени корени могу се пратити од праисторијских цивилизација. Стари Египћани, иако нису знали за постојање микроорганизама, бавили су се биотехнологијом. Илустративни примери су и производња хлеба, пива и сира које постоје вековима.“

Др Јелена Граховац бави се, још од докторске тезе, унапређењем поступака добијања етанола из шећерне репе, односно биоетанолом као једним од енергената будућности.

Течна биогорива су обећавајући начин да се смањи употреба фосилних горива у сектору транспорта, пише она у једном од бројних радова. Многе земље приклањају се производњи биоетанола да би смањиле зависност од увоза нафте и у оквиру укупне политике обезбеђивања веће енергетске сигурности и очувања животне средине. Етанол се широм света углавном производи – биотехнолошки – из шећерних и скробних сировина, за шта постоје развијене технологије. Светски лидери су Бразил и САД. Када је о Србији реч, индустријска постројења за производњу биоетанола углавном се налазе у Војводини. Биоетанол се код нас тренутно користи само у прехрамбеној, фармацеутској и хемијској индустрији. Др Граховац покушала је и успела да утврди да је могућ и други поступак осим уобичајеног када је реч о производњи етанола из меласе, нус производа који остане када се из репе добије шећер. Зато нас у емисији, између осталог, интересује који су међупроизводи процеса прераде репе и зашто је ова научница баш на међупроизводе усмерила пажњу, те да ли је ту реч о економичности производње биоетанола.

Уједно, интересују нас и друга примењена биотехнолошка истраживања на којима ради или којима руководи др Граховац, а посебно технолошки изазови проиводње биофунгицида Streptomicete у индустрији. Тај микроорганизам, изолован је из земљишта у лабораторији Технолошког факултета у Новом Саду, а показао се изузетно погодним за заштиту од труљења јабука у складиштима. Од поступака у лабораторијским условима и рада у малим посудама до оних у индустрији и решавања технолошких питања која настају радом у већим биореакторима дуг је пут.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић