Дијалог култура 08.12.2013.

Тема: ИСТОРИЈА ФИЛМА У ТЕХНОЛОШКОМ И СОЦИОКУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ – ПРВИ ДЕО

„Филм је у својој, више од века дугој историји превалио велики пут поплочан технолошким иновацијама које су га до друге деценије XXI века поступно, али неминовно увеле у свет дигиталних медија“, пише редовни професор на Академији уметности у Новом Саду и на Универзитету уметности у Београду, редитељ и сценариста Александар Давић у тексту који је недавно објављен у часопису „Нова мисао“ и настаставља: „Тај пут без повратка прожет је честим освртањима и питањима шта се мења, а шта остаје исто. Већ сада је извесно да ће дигиталне технологије пре краја ове деценије потпуно истиснути целулоидни филм из технолошког ланца који води од камере до пројекционог апарата. Филм, или боље речено технологија покретних слика, је усред изузетно динамичне технолошке револуције чије последице су свеобухватне и односе се како на процес производње покретних слика, тако и на начине дистрибуције и презентације. Насупрот томе садржина и форма у којој се та садржина презентује следе логику своје еволуције која свакако користи техничке иновације, али се у много већој мери развија независно и, пре свега, под утицајем креативних умова који технику користе за стварање покретних слика. Ако се концентришемо искључиво на оно што гледамо преко својих екрана, утисак непрекинутог континуитета је доминантан. Делује као да су медији филма и телевизије дословце прескочили са аналогне на дигиталну технологију поневши са собом целокупан пртљаг својих историја, конвенција и поетика. Термин покретне слике, који је првобитно коришћен као синоним за филм, сада се враћа у употребу са проширеним значењем и осим филма обухвата и све телевизијске форме, односно свако коришћење дводимензионалног екрана за пројектовање покретних слика са звуком или без њега“.

Ова Давићева промишљања су повод мог разговора с њим у две емисије. Прва емисија посвећена је настанку и развоју филма у корелацији са развојем технологија, друштвенополитичким и социокултурним контекстом. Такође прати одраз тих чинилаца на филмске садржаје, естетику и изразе. Посебно ме интересује и промена значења термина покретне слике кроз време. Последњи блок посвећен је питању шта разликује редитеља са академијом и онога који је израстао из других области стваралаштва или радионица и кино-клубова.

Професор Александар Давић на Академији уметности у Новом Саду има класу режије. На Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду предаје предмет дигитални видео. У центру пажње његових истраживања је историја филмске уметности. Од када је дипломирао инермедијалну режију на Академији у Новом Саду, а која подразумева филм, позориште, ТВ и радио и од времена када је као редитељ радио у документарној и културно-уметничкој редакцији РТВ – у оно време ТВ Нови Сад, није престао да се бави филмским стваралаштвом. Његова филмографија саткана је од великог броја награђених филмова и видео остварења, о чему ћемо више говорити у наредној емисији.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић