Дијалог култура 15.09.2013.

Тема: ТЕРМОДИНАМИКА – Друга емисија: ТЕРМОДИНАМИКА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ; МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О КОРИШЋЕЊУ ЕНЕРГИЈЕ И ТЕРМОДИНАМИЦИ РИМ 1987 – ECOS 2013; НОВОСКА ШКОЛА ТОПЛОТНИХ РАЗМЕЊИВАЧА, НАУЧНА БИОГОРАФИЈА ДУШАНА П. СЕКУЛИЋА

„Термодинамика је такозвана феноменолошка наука која има сасвим општу важност – како за мале скупове конституената тако и за велике – како за домен молекула и чак атома тако и за космолошке проблеме. И више од тога, наше окружење, и живи свет, у њему мора бити у сагласности са природним законима које термодинамика описује“, објашњава у овом издању Дијалога култура професор др Душан П. Секулић у коме закључно разматрамо релацију термодинамика и одрживи развој. Тај разговор започели смо у прошлој емисији полазећи од обимне мултидисциплинарне студије Термодинамика и уништење ресурса (Thermodynamics and the Destruction of Resources, Cambridge University Press, 2011), коју је Секулић приредио заједно са колегама Бакшијем са Охајо државног универзитета (OSU) и Гутовским са Масачусетског института технологије (MIT).

Посебно ме занима: Зашто се све чешће срећемо с чињеницом да се друштвене науке позивају на законе термодинамике и зашто проналазе аналогије између резултата својих истраживања и природних закона које уочава термодинамика? Секулић између осталог каже: „Послужићу се интригирајућим примером професора Милера из наше књиге. Замислимо средину која се састоји од две популације, популације сокола и популације голубова – у фигуративном, не биолошком смислу. Постулирајмо да се обе популације боре у истом домену за ресурсе – за храну. Замислимо да је свака популација описана скупом особина које укључују међуделовање унутар популације и између популација. Постулирајмо да су нам познате све интеракције овако замишљеног система са околином. Ако пажљиво извршимо замену конституената система – две популације – са конституентима традиционалног термодинамичког система – рецимо бинарна мешавина два метала у легури – уз мало имагинације можемо идентификовати де фацто све главне осебености традиционалног термодинамичког система. Сада, ако применимо са таквом аналогијом природне законе које идентификује термодинамика, питање је да ли добијени резултат у анализи поменуте две популације – одговара стварности. Може бити помало запањујуће, али свакако је интригантно рећи да је одговор у једној класи посматраних понашања одиста идентичан резултату које добијају социјалне науке. На пример, ако су популације веома различите по величини, запажа се сегрегација у том друштву и могући конфликт је вероватнији него када то није случај. Вратимо се твом питању. Да ли закони природне дисциплине као што је термодинамика могу бити релевантни за изучавање појава у другим доменима ако се на адекватан начин формулисе скуп аналогија? У овом тренутку нема поузданог одговора на то питање. Ми као ортодоксни термодинамичари смо скептични.“

Посебно ме интересује и четврт века конференције коју данас знамо под именом ECOS, Међународне научне конференције о коришћењу енергије и термодинамици, од којих је прва одржана у Риму пре 26 година и на којој је био запажен Секулићев рад у области топлотних размењивача, области која се и данас развија као једна од најзначајнијих научно-истраживачких праваца када је о енергетској ефикасности реч. Секулић објашњава: „Дозволи ми да на то питање одговорим уз сећање на 1987. годину и историју Међународне научне конференције о коришћењу енергије и термодинамици. Та серија конференција се одржава сваке године у другој држави. Професор Шуба са Римског универзитета Ла Сапиеза који је организовао ту прву конференцију у Риму публиковао је историју тих конференција (Enico Sciubba, A Brief History of the World, Including ECOS Conferences from 1987 to 2008). У њој говорећи о успостављању тема за будућност он наводи како је већ тада био препознатљив тренд који ће уследити, наводећи неколико наших имена, а уз моје име топлотне размењиваче. Рад који је цитирао професор Шуба написали смо мој колега са Универзитета у Новом Саду, професор Бранислав Бачлић и ја. Рад је био о важности термодинамичке анализе топлотних размењивача. Наша мала група, три професора са Факултета техничких наука у Новом Саду и неколико талентованих последипломаца већ је публиковао заједно и индивидуално већи број радова о теорији тих уређаја са неколико ингениозних доприноса колеге Бачлића. У наредних шест година до мог одласка са Новосадског универзитета тај рад на публиковању је проширен и имао је теоријску и практичну страну везану за примену и нашу сарадњу са индустријом тога времена и са колегама из иностранства“.

Емисија је посвећена и Секулићевој научној и животној биографији. До одласка у САД 1993. Душан П. Секулић био је редовни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду. Сада је редовни професор на Департману за машинство Факултета за инжењерство Универзитета Кентакија, и, на истом универзитету, директор Лабораторије за спајање метала и за примену тих поступака на топлотне размењиваче. Професор је и на MIT – Масачусетском институту технологије, САД и на Харбин институту технологије у Кини. Недавно је именован и за гостујућег професора Универзитета у Београду.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг