Дијалог култура 09.12.2012.

Тема: ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ – Друга емисија

У прошлој емисији почели смо серијал о историји математике од најдревнијих култура до савремене цивилизације и наших дана и дошли смо до средњовековне математике. У издању Дијалога култура обухватићемо период до Декарта.

У најави издвајамо део блока који се односи на математику древне и средњовековне Индије. Бројеви које користимо и зовемо арапским бројевима у основи су индијски. Постојање нуле у индијској математици први пут забележено је на зиду једног храма. Бројеви од 1 до 9 и нула изникли су из индијских мисаоних спекулација.

Професор историје математике и астрономије Ђура Паунић са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду каже да је фасцинантна љубав Индуса према бројевима. „Као што су Монголи волели бројеве, тако су Индуси волели бројеве. Они су волели и велике бројеве. Индуси немају осећај за некакву историју, све се то дешава, све се то понавља, све је то, овако филозофски гледано, врло трајно. Нема нешто скоро. Хришћанство је бројало да је свет настао неке четири хиљаде четристо и неке године пре нове ере. То у Индији не би могло да прође, никако. Бар сто милиона година јер четири хиљаде и четристо година није број, то није ништа, то прође у моменту. У математици две ствари су урадили. Грци су имали рачун са тетивама који су увели у астрономију, а онда су то Индуси превели у рачун са полутетивама и тиме настаје прави синус и косинус, што драстично поједностављује рачун астронома, зато што је одувек једна од главних примена рачуна, бар у апстрактним наукама, била астрономија. Астрономија није имала тако свакодневну примену, била је интересантна само за предвиђање некакве будућности, што се искристалисало у средњем веку, када је астрономија веома значајна што се тога тиче. Но, међутим, оно што је поједноставило ствари, то је та нула у писању бројева која омогућује велику флексибилност у рачунању. То је драстично помогло.“ Говорећи о индијским доприносима математици, између осталог, професор Паунић указује и на то да ми не знамо све о њиховом знању јер је у древној Индији био обичај да се пише на палмином лишћу, кори од дрвета и другом трошном материјалу.

Излажући историју математике у друштвеном, историјском и културном контексту, ова емисија обухвата и математику древне Кине, с којом се Европа касно упознала, тек након путовања Марка Пола. Професор Паунић посебно осветљава допринос арапске науке и културе у време њеног процвата који је временски коинцидирао са мрачним добом, условно речено, западне цивилизације, у време распада Римског царства и разорног упада варварских племена. Посебно осветљава ренесансу и математичаре тог времена.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Марица Јунг