Дијалог култура 25.11.2012.

Тема: ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ ОД НАЈДРЕВНИЈИХ КУЛТУРА ДО САВРЕМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И НАШИХ ДАНА – Прва емисија

Како се математика дефинише и како се развијала од праскозорја образованости и писмености до савремене цивилизације и наших дана јесте тема новог серијала Дијалога култура.

Математичка мисао јавља се веома рано у свим цивилизацијама. Која сазнања и идеје су мигрирале у друге суседне или касније културе, а које нису и зашто? Како је текао пут сазнања која чине математику савременог доба?

Професор историје математике и астрономије Ђура Паунић са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду указује на узајамност друштвених и културолошких чинилаца у настанку и развоју математике у древном Египту и Месопитамији на чијим сазнањима ће се касније напајати Грци. Он веома детаљно говори шта су знали Египћани и културе и народи који су настањивали Месопотамију и истиче да су њихову математику упознали сви први грчки матемаричари и каже: „Сматра се да је отац математике био Талес. Зна се да је ишао у Египат. Питагора, који је био две генерације млађи био је у Месопотамији. Талес је у основи био филозоф. Њега је математика интересовала узгред. Он је хтео да рационално објасни свет. Оно што се де факто сматра јесте да од Талеса потиче идеја доказа, значи да математичка тврђења могу и треба да се докажу. Једноставно, не узимате здраво за готово, него се тражи дубље схватање зашто је нешто тачно, зашто је то стварно тачно. Међутим сачувано је свега пет или шест тврђења која се приписују Талесу, да их је баш он смислио, а далеко интересантнији је ту Питагора.“ Те почетке рационалног објашњења света које уочава и код Талеса, а надасве код Питагоре, професор Паунић објашњава следећим речима: „Талес је сматрао да је вода у основи, а Питагора је сматрао да је то број. Питагора је рекао да је дошао до тога тако што је слушао како ковачи кују, па је приметио да већи чекићи имају дубљи звук од мањих чекића, па је онда почео да користи музику. Онда је приметио када се скраћује жица да тон постаје виши. Стога је Питагора сматрао да се у основи света налазе бројеви. То би данас могло да се тумачи да је Питагора ишао и за квантитативном анализом света, а не само квалитативном. Тако Грци почињу да се баве мерењима и анализом.“ Професор Паунић објашњава због чега Грци геометрију сматрају савршенијом од аритметике и како су дошли до тог закључка: „Пошто у аритметици не можете да направите однос дијагонале и странице, а у геометрији се види да дијагонала постоји, па према томе, геометрија је много савршенија од аритметике. И онда почињу да изучавају геометрију и она се брзо развија. Фасцинантно је да се у Грчкој јављају проблеми који су много касније решени.“ Он каже да је грчка математика била дивна и да најинтересантнији део почиње после Александра Македонског, нарочито за астрономију. Професор Паунић илуструје како су у коришћени разултати и сазнања других култура: „Грци су дивно знали да праве теорије, али нису имали података осматрачких. Вавилонци су све посматрали и бележили. Хипарх, који је живео у другом веку пре нове ере имао је помрачења која су забележена у Вавилону у периоду од 600 година, па је онда на основу тога могао да направи савршену теорију сунчаних помрачења. Прецизност је била неколико минута, иако је тај систем био геоцентрични. Математичари су смислили епицикле и диференте. Тако, математика после освајања блиског истока почиње да бива много више примењенија, значи појављује се примењена математика, највише у астрономији али и у грађевинарству.“ Истичући значај Архимеда у историји математике, професор Паунић констатује да је велика штета што су већином изгубљена дела из области механике. Он такође каже: „Архимед почиње да објашњава закон полуге помоћу математике, па тела која пливају, значи закон потиска, значи откривају се низ ствари и из физике које се онда савршено математички објашњавају.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Марица Јунг и Војислава Вукеља