Дијалог култура 05.02.2012.

Тема: У СУСРЕТ ТЕХНОЛОШКОМ СИНГУЛАРИТЕТУ

„Тренутно радим на пројекту једног новог приступа нуклеарној фузији. Пошто сам машинац, људи ме обично питају: Какве то везе има са машинством? Плазма, која је, заправо, да поједностављено кажем, јонизовани гас, ипак је пре свега гас. И пошто је моја област интересовања унутар машинства рачунарска динамика флуида, односно симулација кретања флуида, ради се о томе да симулирам кретање те плазме док она имплодира у центру сфере док се стварају услови за нуклеарну фузију“, каже Милош Станић са Новосадског универзитета, докторант на Универзитету у Алабами у Хантсвилу. Милош Станић недавно је на Факултету техничких наука одржао предавање: „У сусрет технолошком сингуларитету. Фасцинантни свет модерне науке“ и оно је повод разговору с њим у овом издању Дијалога култура.

Промишљања о будућности Станић ослања на подробно проучавање прошлости. До закључака о померању парадигми како у природи тако и у култури и науци, те на пут кроз свет савремених научних достигнућа и њихов одраз на друштво и цивилизацију, Милош Станић креће претходним синтезним обухватом развоја света од Великог праска до првих планета, затим од првог вишећелијског живота на Земљи до првих хоминида, од појаве савремене људске врсте до писмености, од првих државних система, религија и овладавања знањима до савремених научних и научно-технолошких достигнућа.

У емисији Милош Станић говори и о првом симпозијуму који је био посвећен међузвезданом лету и о томе како је група ИКАРУС, чији је он члан, добила награду од пола милиона долара за прве кораке у развоју међузвездане сонде.

У футуристичком погледу, наш саговорник, између осталог, такође каже: „Ја сам заговорник мишљења да ће ускоро доћи до треће индустријске револуције и ту револуцију ће пре свега обележити нуклеарна фузија због енергије и материјали. Напредни материјали су изузетно битни. Велики проблем код већине материјала је што је генерално њихова производња изузетно скупа. Гро цене долази од цене енергије. И када би спустили цену енергије, као што се надам да ће се догодити, тада ће напредни материјали испливати и у комерцијалну употребу. Највећи значај у области материјала имају такозвани композитни материјали, конкретно угљеничне цеви. Проблем је у томе што научници још увек не могу да направе довољно дугачке макроскопске молекуле угљеничних нано цеви и да их усмере у одређеном смеру. Наравно, ради се на томе. Чисто ради неког поређења, најјачи челици су око дванаест пута слабији на затезање од угљеничних нано цеви, док су још, при томе, нано цеви неупоредиво лакше. Уколико би успели да направимо конац површинског пресека око два квадратна милиметра могли бисте да окачите један даблдекер, лондонски аутобус на тај конац и он би издржао без икаквих проблема. Наравно такви материјали би омогућили енорман напредак у машинству и у грађевини изнад свега. Вероватно би могли да правимо суперструктуре као што су свемирски лифтови. Тако мислим да су материјали генерално у том смислу изузетно битни, поготово, кажем, угљенични алотропи“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Марица Јунг