Дијалог култура 22.01.2012.

Тема: ТРАГОВИМА ГЛАЦИЈАЛНИХ ТЕОРИЈА И ЛЕС У ВОЈВОДИНИ

„Трагом пионира глацијалне теорије“ био је темат предавања које је магистар Млађен Јовановић недавно одржао на Универзитету у Новом Саду. Кроз разговор с Млађеном Јовановићем у овом издању „Дијалога култура“ идемо и корак даље кроз историју наука – све до времена садашњег и нашег простора. Нарочито нас занима у ком је научно-сазнајном тренутку Милутин Миланковић почео рад на астрономској теорији ледених доба, због чега је она одмах постала у основи водећа глацијална теорија, затим која су открића пољуљала веру научне заједнице у Миланковићеву теорију половином двадесетог века и која су истраживања коначно потврдила њену исправност. Наравно, желимо да сазнамо и због чега су лесни профили у Војводини међу најдрагоценијим и најбогатијим локалитетима за изучавање ледених доба. Самим тим они су и геонаслеђе изузетне вредности. „Из угла посматрања кратког људског живота целокупан ток и динамика историје природе остају неразумљиви, па природа изгледа непромењива и вечита“, објашњава Млађен Јовановић у магистарској тези и додаје: „Слику о статичности природе, у западном свету је заувек изменио Жорж-Луј-Леклерк, гроф Бифон (1707-1788). Овај зачетник популарне науке својом тридесетшестотомном „Историје природе“, наговестио је исправан пут истраживања Земљине прошлости. Скоро истовремено, Ломоносов (1711-1765) наглашава да су се у прошлости одвијале значајне промене о којима говоре његова „Историја и древна географија“, а што се може повезати са савременим природним процесима. Међутим, више од седам векова раније арапски истраживачи Рејхан ал Бируни (973-1048) и Абу Али Ибн Сина, у Европи познатији под именом Авицена (980-1037) установили су да су се у прошлости смењивале и регресије, те претпоставили одвијање дијагенетских и бројних других природних процеса. Нажалост, резултати арапских научника, који су се у великој мери ослањали на античке списе, дуго су остали непознати у хришћанској Европи. Ренесансни геније Леонардо да Винчи (1452-1519), проматрајући фосилне остатке морских организама високо у планинским венцима, утврдио је суштинске промене палеографских прилика. Непроцењива је штета што да Винчи већину својих идеја није публиковао, па о садржају његових радова можемо закључивати само из делимично сачуваних белешки. Ипак, једном изнета сумња у старост наше планете која је била одређена религијским списима, покренула је новсамнаестог и почетком деветнаестог века изазвало велику пажњу геолога. Појава великих углачаних и избразданих блокова, далеко од места њиховог порекла, на сасвим другачијој стенској подлози, тумачена је на најразличитију генерацију природњака, а савремени природни процеси постали су кључ за одгонетање тајни сакривених у геолошком времену. Откривање порекла ератичких блокова, популарно названих лутајуће камење је током друге половине ое начине, што је пресудно утицало и на почетак решења тајни леденог доба“. Од овог тренутка на скали историје научних сазнања о леденим добима почиње наша емисија. Млађен Јовановић је асистент на Департману за географију, туризам и хотелијерство у Новом Саду. Бави се палеографијом квартара.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Марица Јунг и Војислава Вукеља