Студијски програм Примењена математика (МАП) представља студијски програм основних академских студија који се базира и ослања на вишегодишњу традицију и искуство у школовању математичара из области математике и примењене математике на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
Назив и циљеви студијског програма
Назив студијског програма је ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА (ознака МАП).
Циљ студијског програма је образовање математичара, као стручњака у привреди, индустрији, финансијским и економским институцијама.
Врста студија и исход процеса учења
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА спада у групу основних академских студија у трајању од три године. Обим студија изражава се бројем ЕСПБ бодова. Укупан број ЕСПБ бодова студијског програма Примењена математика је 180 ЕСПБ и то је минималан број ЕСПБ који студент мора да оствари на све три године, а тачан број за сваког студента може да се разликује, зависи од избора изборних предмета и може се стекне и више од 180 ЕСПБ.
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА својим наставним садржајима, као и облицима и методама наставе студентима омогућује стицање темељних математичких знања, као и разумевањe примене математичких знања у пракси. Студент савладавањем студијског програма ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА стиче способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин.
Стручни, академски, односно научни назив
Након завршених трогодишњих студија и освојених 180 ЕСПБ бодова добија се стручни назив математичар. Ниво НОКС-а је 6.1, ниво ЕОК-а је 6, квалификација ИСЦЕД-Ф: 054 – Математика и статистика, шифра квалификације у складу са законом којим се утврђује НОКС: 61.3.0541.0002.
Услови за упис на студијски програм
Упис кандидата се врши на основу Конкурса које расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Природно-математички факултет. Да би кандитат конкурисао за упиc на прву годину студијског програма ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА треба да има завршено средњошколско образовање у четворогодишњем трајању и да положи пријемни испит из математике. На основу критеријума из Конкурса сачињава се ранг листа.
Структура студијског програма
Групу заједничких обавезних предмета сачињава 17 предмета распоређених у шест семестара. У завршној години студенти имају обавезну стручну праксу у трајању од бар 90 сати. Студент приликом уписа овог студијског програма бира један од три изборна модула: Аналитика података и статистика, Математика финансија, Вештачка интелигенција и моделирање система. На сваком од ова три модула постоји 5 до 6 обавезних предмета који пружају специфичне компетенције на датом модулу. Групу слободних изборних предмета чини 23 предмета.
Трајање студија
Студије се изводе кроз наставу предмета поређаних у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупно трајање основних студија је три године (шест семестара), за које време студент треба да сакупи најмање 180 ЕСПБ бодова.
Бодовна вредност предмета
Сваки предмет има своју бодовну вредност која је усклађена са оптерећењем потребним за савладавање појединачног предмета.
Реализација наставе
Целокупан процес извођења студијског програма ће се одвијати уз коришћење савремене ИТ технологије, актуалних софтверских пакета и рачунарске опреме.
Завршни рад
Завршни рад није предвиђен на студијском програму ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА, јер по важећим Правилнику о стандардима и поступку акредитације студијских програма („Службени гласник РС“ број 8 од 26. јануара 2026.), завршни рад није обавезан на првом степену студија.
Предуслови за упис предмета
У листи садржаја предмета, као и у листи изборних предмета, наведени су предуслови за упис појединих предмета.
Изборни предмети са других студијских програма
Поред наведених заједничких изборних предмета, студент уписан на дати модул може бирати као изборне предмете и обавезне предмете са друга два модула у оквиру студијског програма ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА.
Студент може, уз сагласност руководиоца студијског програма или одобрење Већа Департмана за математику и информатику, бирати и предмете са других акредитованих студијских програма Факултета са нивоа основних студија у вредности до 20 ЕСПБ бодова, под условом да су ти предмети компатибилни са циљевима и исходима учења студијског програма примењена математика и да се реализују у оквиру капацитета извођења наставе.
Прелазак са других студијских програма
Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете.
Основне академске студије ПРИМЕЊЕНЕ МАТЕМАТИКЕ имају двојаку сврху. С обзиром да су студије математике организоване по систему 3+2, ове трогодишње студије јесу први степен у универзитетском образовању стручњака математичара из области примењене математике. У другом степену се кроз двогодишње студије стиче академски назив мастер математичар на једном од два мастер студијска програма примењене математике: Примењена математика или Примењена математика – наука о подацима. Могућ је наставак студија и на мастер студијском програму Вештачка интелигенција и тада се стиче академски назив мастер вештачке интелигенције. У том смислу ове основне студије су према избору тема и области теоријске математике, примењене математике и сродних дисциплина (у зависности од модула то су дисциплине везане за статистику и аналитику података, економско-финансијске дисциплине или дисциплине везане за вештачку интелигенцију и моделирање индустријских система), база за наставак и успешно овладавање мастер академским студијама.
Поред ове сврхе унутар система студирања 3+2, ове студије имају и самосталну улогу. Оне оспособљавају студенте за занимања у разним областима привреде, посебно индустрији и финансијским институцијама, с обзиром на три изборна модула. Студент се припрема за послове који изискују знање из основа примењене математике, информатике, аналитике података и статистичких метода, способности аналитичког мишљења и логичког расуђивања. Студијама се стиче умеће основних аспеката математичког моделирања и способност решавања практичних проблема.
Циљеви студијског програма обухватају образовање математичара из области примењене математике, што је струка која омогућава рад у савременој индустрији, привредним коморама, информатичким и информационо-технолошким центрима, институцијама које се баве аналитиком података и статистиком, развојним и истраживачким центрима, финансијским институцијама и органима управе, као и на свим другим местима где постоји потреба за мултидисциплинарним радом.
Кроз групу математичких предмета студенти се, на савремен начин, упознају са класичним математичким теоријама, као и са актуелним трендовима у математици. Поред усвојених теоријских и практичних знања, оваквим образовањем се стиче и способност апстракције и логичког размишљања. Квалитет образовања обезбеђен је чињеницом да га изводе професори са великим научним угледом у свету, који су учесници и носиоци више домаћих и међународних истраживачких пројеката.
Кроз изборни модул Аналитика података и статистика студенти овладавају основним појмовима и вештинама из области аналитке података, статистике, машинског учења, регресионих модела итд. Кроз ове предмете студенти се оспособљавају за анализу података, као и за комуникацију са разним стручњацима из области аналитике података и статистике.
Кроз изборни модул Математика финансија студенти овладавају основним појмовима и законитостима економије, финансија, осигурања и рачуноводства. Како је формирање модела увек мултидисциплинарни процес, кроз ове предмете се студенти оспособљавају и за комуникацију са економистима и менаџерима.
Кроз изборни модул Вештачка интелигенција и моделирање система студенти овладавају основним појмовима вештачке интелигенције, неуралних мрежа, квантног рачуна и моделирања разних динамичких система у индустрији. Како је формирање модела увек мултидисциплинарни процес, кроз ове предмете се студенти оспособљавају и за комуникацију са инжењерима, физичарима и биолозима.
Група предмета из примењене математике оспособљава студенте за формирање и решавање математичких модела у савременим технологијама, економији и финансијама. Математички модели омогућавају дубље разумевање савремених технологија, економских законитости, аналитике података и статистичких законитости, те продуктивну примену стечених теоријских знања. Знања из информатике која се стичу током студија обезбеђују адекватну примену савременог софтвера неопходног за индустријски развој као и коришћење савремених софтверских алата у разним анализама.
Тако настају компетентни и модерно образовани стручњаци чије знање не застарева и који су веома тражени у условима тржишне економије, посебно у процесу транзиције.
Поред свега неведеног постоји и могућност даљег усавршавања и стицања звања мастер математичара из области примењене математике или вештачке интелигенције.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Савладавањем студијског програма Примењена математика студент стиче следеће опште способности:
- способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођење закључака на формалан или формализован начин;
- познавање основа класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици;
- способност решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама;
- основна знања из информатике и програмска имплементација једноставнијих проблема;
- способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама.
Савладавањем студијског програма Примењена математика студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
- темељно познавање основних појмовима и законитости одабране дисциплине: аналитике података, статистике, моделирања помоћу података; или финансија, осигурања и рачуноводства; или вештачке интелигенције, моделирања динамичких система у техници и индустрији, аутомата, алгоритама и квантног рачуна;
- способност решавања конкретних једноставнијих проблема из праксе који су из области везаних за одговарајући модул предмета;
- оспособљеност за комуникацију са стручњацима из разних области везаних за аналитику података, као и са стручњацима из области статистике;
- оспособљеност за комуникацију са стручњацима из финансијских институција;
- оспособљеност за комуникацију са инжењерима и стручњацима за развој вештачке интелигенције;
- способност употребе информационих технологија при овладавању знањима и при решавању проблема.
Уколико студент током студија поред обавезних предмета на свом модулу на који је уписан, положи и све обавезне предмете са неког од друга два модула, он стиче додатне компетенције и са другог модула. Те компетенције ће се наводити у додатку дипломе.
Опис исхода учења
Студент ће након успешног завршетка ових основних студија имати увид у концепте и стећи основна знања о најважнијим дисциплинама примењене математике. То ће бити претпоставка даљег успешног овладавања специфичним областима примењене математике, након чега се стиче целовито знање на мастер академском нивоу. Поред тога студент ће бити у стању да стечена знања примењује у пракси, користећи технике којима је овладао, правећи основне математичке моделе. Биће у стању да у практичним проблемима из индустрије, економије и привредних грана које укључују анализу података препозна, одабере и употреби погодан математички апарат, као и да формира једноставније математичке моделе којима решава дати проблем.
Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА нуди студентима најновија научна и стручна сазнања из области примењене мематематике.
Студентски програм је усаглашен, између осталог, са акредитованим програмима из примењене математике на следећим универзитетима: Технички Универзитет Грац (Математика, са модулима/специјализацијама), Универзитет у Мастрихту (Аналитика података и вештачка интелигенција), Универзитет у Љубљани (Математика финансија).
Департман за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду члан је удружења ЕCMI (Европски конзорцијум за индустријску математику) на чијoj интернет страници https://ecmiindmath.org се наводи да је наш универзитет (факултет) један од оних који нуди програм из Примењене математике на мастер академским студијама. Ово доказује да овај програм прати водеће студијске програме из примењене математике у Европи.
Седамнаест заједничких обавезних предмета, укупне вредности 107 ЕСПБ (59%) који обухватају обавезну Стручну праксу, распоређено је на следећи начин: на првој години студија они чине 7 предмета укупне вредности 48 ЕСПБ, на другој години студија они чине 6 предмета укупне вредности 40 ЕСПБ, док на трећој години они чине 4 предмета укупне вредности 20 ЕСПБ. Пети семестар обухвата и обавезну стручну праксу од 90 сати која вреди 3 ЕСПБ.
Студент приликом уписа студијског програма бира један од три изборна модула: Модул Аналитика података и статистика, модул Математика финансија или модул Вештачка интелигенција и моделирање система. Стога, поред заједничких обавезних предмета, студент има и обавезне предмете на изабраном модулу:
- Модул Аналитика података и статистика садржи 5 предмета, укупне вредности 27 ЕСПБ (од тога 2 предмета у вредности 11 ЕСПБ на другој години студија и 3 предмета у вредности 16 ЕСПБ на трећој години студија).
- Модул Математика финансија садржи 6 предмета, укупне вредности 32 ЕСПБ (од тога 1 предмет у вредности 4 ЕСПБ на првој години студија, 2 предмета у вредности 12 ЕСПБ на другој години студија и 3 предмета у вредности 16 ЕСПБ на трећој години студија).
- Модул Вештачка интелигенција и моделирање система садржи 6 предмета, укупне вредности 32 ЕСПБ (од тога 1 предмет у вредности 5 ЕСПБ на другој години студија и 5 предмета у вредности 27 ЕСПБ на трећој години студија).
Остатак поена, у зависности од изабраног модула, студент скупља путем изборних предмета. Листа заједничких изборних предмета састоји се из укупно 23 предмета (12 из зимског и 11 из летњег семестра), укупне вредности 118 ЕСПБ. За сваки изборни предмет дефинисане су године студија на којима је он доступан. Студенти који су изабрали модул Математика финансија или Вештачка интелигенција и моделирање система са листе изборних предмета бирају предмете који заједно вреде бар 40 ЕСПБ, док студенти који су изабрали модул Аналитика података и статистика бирају изборне предметe укупне вредности од бар 45 ЕСПБ. Поред заједничких изборних предмета, студент може да бира и предмете са других модула. Такође, студент може уз одобрење руководиоца студија и Већа Департмана да бира и предмете са других студијских програма истог нивоа студија који у укупном збиру не прелазе 20 ЕСПБ, и у складу су са циљевима и исходима учења студија примењене математике.
У зависности од избора изборних предмета минималан обим студија је 180 ЕСПБ, а може ићи и до већег броја ЕСПБ. Како је распон вредности изборних предмета од 4 ЕСПБ до 8 ЕСПБ, студентима је поред могућности избора минималног броја кредитних поена за 30 ЕСПБ по семестру, омогућено и да бирају предмете са већим бројем кредитних поена до законске толеранције од 20% тј. до 36 ЕСПБ по семестру.
Могућност избора предмета из широког дијапазона изборних предмета (укључујући и предмете са других модула и других студијских програма) студентима омогућава велики степен мултидисциплинарног избора и креирања свог програма у складу са личним преференцијама, амбицијама и способностима.
Обавезни предмети модула Аналитика података и статистика
| Р. бр. | Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Тип предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
| П | В | ДОН | ИР | ||||||||
| ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П011 | Дискретна математика 1 | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 2 | 26.П012 | Увод у анализу | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 22.M104 | Аналитичка геометрија | 1 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 22.М107 | Програмирање 1 | 1 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 1 | И | ||||||||
| 6 | 26.П021 | Базе података | 2 | О | СА | 3 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 7 | 26.П022 | Диференцијални и интегрални рачун | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 8 | 26.П023 | Линеарна алгебра | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 9 | Изборна група предмета за летњи семестар | 2 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-28 | 22-25 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 50 | ||||||||||
| ДРУГА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П031 | Вишедимензионална анализа | 3 | О | НС | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 2 | 26.П032 | Дискретна математика 2 | 3 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П033 | Програмирање 2 | 3 | О | СА | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 4 | 26.П131 | Софтверски пакети за анализу података | 3 | О | ТМ | 1 | 4 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 3 | И | ||||||||
| 6 | 26.П041 | Вероватноћа | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 7 | 26.П042 | Нумеричка анализа 1 | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 22.М118 | Обичне диференцијалне једначине | 4 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 9 | 26.П141 | Заштита података | 4 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 10 | Изборна група предмета за летњи семестар | 4 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 23-25 | 26-28 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 51 | ||||||||||
| ТРЕЋА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П051 | Нумеричке методе и оптимизација | 5 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 2 | 26.П052 | Статистика | 5 | О | НС | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П053 | Увод у машинско учење | 5 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 26.ПСТР | Стручна пракса | 5 | О | СС | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 3 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 5 | И | ||||||||
| 6 | 26.П461 | Регресиона анализа | 6 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 7 | 26.П661 | Вештачка интелигенција и неуралне мреже | 6 | О | НС | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 26.П161 | Пројекат из аналитике података | 6 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 9 | Изборна група предмета за летњи семестар | 6 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-28 | 17-20 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 45 | ||||||||||
| Укупно часова активне наставе, остали часови и бодова за све године студија: | 146 | 6 | 180 |
- Тип предмета: АО-академско-општеобразовни, ТМ-теоријско методолошки, НС-научно стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: О-обавезни, И-изборни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), ИР-истраживачки рад
Обавезни предмети модула Математика финансија
| Р. бр. | Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Тип предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
| П | В | ДОН | ИР | ||||||||
| ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П011 | Дискретна математика 1 | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 2 | 26.П012 | Увод у анализу | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 22.M104 | Аналитичка геометрија | 1 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 22.М107 | Програмирање 1 | 1 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 1 | И | ||||||||
| 6 | 26.П021 | Базе података | 2 | О | СА | 3 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 7 | 26.П022 | Диференцијални и интегрални рачун | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 8 | 26.П023 | Линеарна алгебра | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 9 | 26.П221 | Математичке основе економије | 2 | О | НС | 1 | 2 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 10 | Изборна група предмета за летњи семестар | 2 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-27 | 23-25 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 50 | ||||||||||
| ДРУГА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П031 | Вишедимензионална анализа | 3 | О | НС | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 2 | 26.П032 | Дискретна математика 2 | 3 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П033 | Програмирање 2 | 3 | О | СА | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 4 | 26.П231 | Финансије 1 | 3 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 3 | И | ||||||||
| 6 | 26.П041 | Вероватноћа | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 7 | 26.П042 | Нумеричка анализа 1 | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 22.М118 | Обичне диференцијалне једначине | 4 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 9 | 26.П241 | Финансијска математика 1 | 4 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 10 | Изборна група предмета за летњи семестар | 4 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-27 | 24-26 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 51 | ||||||||||
| ТРЕЋА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П051 | Нумеричке методе и оптимизација | 5 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 2 | 26.П052 | Статистика | 5 | О | НС | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П053 | Увод у машинско учење | 5 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 26.ПСТР | Стручна пракса | 5 | О | СС | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 3 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 5 | И | ||||||||
| 6 | 26.П461 | Регресиона анализа | 6 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 7 | 26.П561 | Метрички и нормирани простори | 6 | О | ТМ | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 26.П261 | Теорија осигурања | 6 | О | АО | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 9 | Изборна група предмета за летњи семестар | 6 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-28 | 17-20 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 45 | ||||||||||
| Укупно часова активне наставе, остали часови и бодова за све године студија: | 146 | 6 | 180 |
- Тип предмета: АО-академско-општеобразовни, ТМ-теоријско методолошки, НС-научно стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: О-обавезни, И-изборни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), ИР-истраживачки рад
Обавезни предмети модула Вештачка интелигенција и моделирање система
| Р. бр. | Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Тип предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
| П | В | ДОН | ИР | ||||||||
| ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П011 | Дискретна математика 1 | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 2 | 26.П012 | Увод у анализу | 1 | О | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 22.M104 | Аналитичка геометрија | 1 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 22.М107 | Програмирање 1 | 1 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 5 | Изборна група предмета за зимски семестар | 1 | И | ||||||||
| 6 | 26.П021 | Базе података | 2 | О | СА | 3 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 7 | 26.П022 | Диференцијални и интегрални рачун | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 8 | 26.П023 | Линеарна алгебра | 2 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 9 | Изборна група предмета за летњи семестар | 2 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-28 | 22-25 | 0 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 50 | ||||||||||
| ДРУГА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П031 | Вишедимензионална анализа | 3 | О | НС | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 2 | 26.П032 | Дискретна математика 2 | 3 | О | ТМ | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П033 | Програмирање 2 | 3 | О | СА | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 4 | Изборна група предмета за зимски семестар | 3 | И | ||||||||
| 5 | 26.П041 | Вероватноћа | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 6 | 26.П042 | Нумеричка анализа 1 | 4 | О | НС | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 7 | 22.М118 | Обичне диференцијалне једначине | 4 | О | СА | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 8 | 26.П341 | Аутомати и алгоритми | 4 | О | АО | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 9 | Изборна група предмета за летњи семестар | 4 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-28 | 22-26 | 0-1 | 0 | 60 | ||||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 51 | ||||||||||
| ТРЕЋА ГОДИНА | |||||||||||
| 1 | 26.П051 | Нумеричке методе и оптимизација | 5 | О | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 2 | 26.П052 | Статистика | 5 | О | НС | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 3 | 26.П053 | Увод у машинско учење | 5 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 4 | 26.П351 | Увод у квантно рачунање | 5 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 5 | 26.ПСТР | Стручна пракса | 5 | О | СА | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 3 |
| 6 | Изборна група предмета за зимски семестар | 5 | И | ||||||||
| 7 | 26.П561 | Метрички и нормирани простори | 6 | О | ТМ | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 26.П661 | Вештачка интелигенција и неуралне мреже | 6 | О | НС | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 9 | 26.П362 | Моделирање динамичких система | 6 | О | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 10 | 26.П361 | Вештачка интелигенција и моделирање | 6 | О | НС | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 11 | Изборна група предмета за летњи семестар | 6 | И | ||||||||
| Укупно часова (предавања+вежбе+ДОН/остали часови) и бодови у години: | 25-27 | 19-21 | 0 | 0 | 0 | 60 | |||||
| Укупно часова активне наставе у години: | 46 | ||||||||||
| Укупно часова активне наставе, остали часови и бодова за све године студија: | 147 | 6 | 6 | 180 |
- Тип предмета: АО-академско-општеобразовни, ТМ-теоријско методолошки, НС-научно стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: О-обавезни, И-изборни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), ИР-истраживачки рад
Заједнички изборни предмети
| Р. бр. | Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Тип предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
| П | В | ДОН | ИР | ||||||||
| ИЗБОРНА ГРУПА ПРЕДМЕТА ЗА ЗИМСКИ СЕМЕСТАР | |||||||||||
| 1 | 19.ИМ0047 | Енглески језик 1 | I,III,V | И | АО | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 2 | 22.М133 | Елементарна математика | I,III,V | И | ТМ | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 3 | 26.П071 | Основни принципи аналитике података | I,III,V | И | СА | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 4 | 26.П072 | Рачуноводство | I,III,V | И | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 5 | 22.М131 | Булове алгебре и оптимизација | III,V | И | НС | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 6 | 22.М138 | Фуријеова анализа | III,V | И | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 7 | 22.М161 | Функционална организација биолошких система | III,V | И | АО | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
| 8 | 26.П073 | Интернет ствари | III,V | И | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 9 | 26.П074 | Механика | III,V | И | АО | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| 10 | 26.П075 | Општа физика | III,V | И | ТМ | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 11 | 24.ФИ1076 | Основе енергетике | III,V | И | СА | 3 | 1 | 1 | 0 | 0 | 6 |
| 12 | 22.М114 | Комплексна анализа | V | И | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| ИЗБОРНА ГРУПА ПРЕДМЕТА ЗА ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР | |||||||||||
| 1 | 19.ИМ0050 | Енглески језик 2 | II,IV,VI | И | АО | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 2 | 22.M110 | Основи геометрије 1 | II,IV,VI | И | НС | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| 3 | 26.П081 | Ревизија | II,IV,VI | И | СА | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 4 | 23.ИОР09 | Професионална комуникација и писменост | II,IV,VI | И | ТМ | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| 5 | 26.П082 | Алгебарске структуре и примене | IV,VI | И | АО | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 6 | 26.П083 | Модели и анализа мрежа | IV,VI | И | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 7 | 26.П084 | Физикa | IV,VI | И | АО | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 8 | 26.П085 | Визуализација података | VI | И | СА | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 9 | 26.П086 | Пројекат из примењене статистике | VI | И | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 10 | 26.П087 | Теоријска механика | VI | И | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 5 |
| 11 | 23.ИОИ26 | Блокчејн технологија | VI | И | НС | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 6 |
- Тип предмета: АО-академско-општеобразовни, ТМ-теоријско методолошки, НС-научно стручни, СА-стручно апликативни
- Статус предмета: О-обавезни, И-изборни
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН-други облици наставе (лабораторијске вежбе, семинари и др. у зависности од специфичности студијског програма), ИР-истраживачки рад
НАПОМЕНА: У листи заједничких изборних предмета су наведени изборни предмети доступни студентима свих модула. За сваки изборни предмет дефинисани су семестри па самим тим и године студија на којима је он доступан.
Поред наведених заједничких изборних предмета, студент уписан на дати модул може бирати као изборне предмете и обавезне предмете са друга два модула у оквиру студијског програма Примењена математика.
Уколико студент током студија поред обавезних предмета на свом модулу на који је уписан, положи и све обавезне предмете са неког од друга два модула, он стиче додатне компетенције и са другог модула. Те компетенције ће се наводити у додатку дипломе.
Студент може, уз сагласност руководиоца студијског програма или одобрење Већа Департмана за математику и информатику, бирати и предмете са других акредитованих студијских програма Факултета нивоа основних студија, тако да у збиру ти предмети вреде максимално 20 ЕСПБ.
