Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Мастер академске студије Физика је академско образовање кадрова из области Физике.

Физика је фундаментална и веома широка наука. Савременом тржишту су потребни специјализовани стручњаци па овај студијски програм омогућава профилисање аваквих стручњака.

Овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, нуди усмеравање у правцу истраживања у областима физике материјала, нуклеарне физике, физике плазме, теоријске физике кондензованог стања материје, примењене физике – нанонауке, у правцима медицинске физике, астрономије и астрофизике. Ова усмеравања се изводе тако да студент на почетку ових студија бира један од понуђених модула унутар кога постоји одређен број обавезних и изборних предмета. Изборни модули су:

  • Истраживачки – Физика материјала
  • Истраживачки – Нуклеарна физика
  • Истраживачки – Физика плазме
  • Истраживачки – Теоријска физика кондензованог стања материје
  • Примењена физика – нанонауке
  • Медицинска физика
  • Aстрофизикa

Ова усмеравања се изводе тако да студент одмах на почетку ових студија бира један од понуђених модула унутар кога постоји одређен број обавезних и изборних предмета.

Врста студија и исход процеса учења

Ове студије спадају у студије другог степена, мастер академске студије.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент добија академски назив мастер физичар.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и поређани у семестре. Предмет, поред предавања може да садржи експерименталне-лабораторијске, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Предмети су сврстани унутар модула и могу бити обавезни и изборни.

Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години износи најмање 60.

Трајање студија

Укупно трајање ових студија је 1 година (2 семестра), за које студент треба да сакупи најмање 60 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима, као и у табелама спецификације предмета.

Обим студијског програма износи 60 ЕСПБ.

Завршни рад

Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете унутар изабраног модула, положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, написан и одбрањен Мастер рад, тако да укупно сакупи најмање 60 ЕСПБ.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање академских и стручних послова у области физике који ће у својој стручној области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила.

Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, астрономија и астрофизика, савремено образовање, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…

Стручњаци овог профила се школују да могу: извршити низ различитих физичких анализа, развијати различите моделе, учествовати у развоју нових материјала, технологија, извора енергије, доприносити развоју нових постројења…

Квалитетно академски образован физичар има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у научним и развојним институтима или развојним одсецима при многим фирмама, у контроли квалитета, у ваздухопловству, медицинској индустрији, у свим фирмама где су мерење и развој метода мерења неопходни, астрономским опсерваторијама, планетаријумима, болницама, банкама, метеоролошким опсерваторијама, заводима за заштиту човекове околине, при владином сектору, уопштено у целокупној савременој индустрији…

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви овог студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из физике, савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање, развој креативних способности и вештина за обављање свих облика развоја и примене физике.

Општи циљеви студијског програма јесу да студенти на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, развију аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема, проширивање знања и разумевања стечених на основним академским студијама.

Стручни циљеви су да се образују и оспособе стручњаци за рад у разнородним подручјима струке, који имају проширени и интегрисани ниво познавања и разумевања најважнијих теоријских и/или експерименталних принципа и метода, који су способни да активно користе савремене експерименталне и/или теоријске методе, са развијеним способностима за стално проширивање знања.

Крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:

  • показали знање и разумевање у области које допуњује знање стечено на основним студијама
  • у стању да примене своје знање и разумевање у решавању проблема у новом или непознатом окружењу у ширим или мултидисциплинарним областима унутар поља студија
  • развили способности интегрисања знања, решавања сложених проблема и расуђивања на основу доступних информација у складу са друштвеним и етичким одговорностима повезаним са применом њиховог знања и судова
  • развили способност јасног и недвосмисленог преношења знања и начина закључивања стручној и широј јавности
  • развили способност наставка студија на начин који ће самостално изабрати.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • интегрисано познавање и разумевање теоријске, експерименталне и примењене физике, метода за изучавање физике
  • детаљно познавање принципа рада али и коришћења савремених апарата, прибора, и инструмената
  • детаљно и широко разумевање и познавање принципа мерења и обраде података
  • разумевање и детаљно познавање моделирања
  • способност да теорију преточе у праксу
  • способност решавања сложених проблема и расуђивања на основу доступних информација
  • способност јасног и недвосмисленог преношења знања и начина закључивања јавности
  • развој комуникације са осталим стручњацима и људума ван струке а са којима се сусрећу у пракси
  • разумевање улоге физике у савременом свету
  • способност за даље усавршавање

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • Акумулирање знања, могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе… – кроз предавања и разне облике веҗби чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима.
  • Опште способности (типа способности комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење): Део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом слоҗености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.
  • Предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси – кроз лабораторијске веҗбе, израду семинарких радова.

Начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
  • развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са социјалним окруҗењем
  • примена професионалне етике и одговорности за заштиту јавног здравља и околине
  • перманентног учења и усавршавања
  • креативности
  • рада у оквиру тима или независно
  • прикупљања и тумачења података
  • просуђивања о друштвеним, научним или етичким питањима
  • оспособљеност за даље академско и стручно усавршавање

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности и знања:

  • проширено и интегрално познавање и разумевање модерне физике и њене примене модерних метода за дату област физике
  • способљеност решавања одређених проблема у научним или индустријским истраживањима а која су у вези са усмерењима
  • оспособљеност за продор у нове области путем студија, независних студија или самосталног учења
  • способност решавања датог проблема на основу аналогија са већ познатим проблемом
  • идентификације суштине процеса и конструисања модела
  • способност моделирања
  • критичко налажења литературе
  • разумевање и познавање природе и начина истраживања у физици
  • разумевање и способност примене најбитнијих математичких, нумеричких и информатичких метода
  • рада са прилично високим степеном аутономије
  • познавање страног језика у сврху стручне комуникације
  • примена знања и разумевања при одређивању реда величине у ситуацијама које су физички другачије али показују аналогије.
Курикулум

Структура курикулума обухвата издраду и одбрану мастер рада (обавезан за све модуле), изборне модуле и распоред обавезних и изборних предмета унутар њих по семестрима, њихов број часова активне наставе и број ЕСПБ бодова.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Курикулум је такав да студент на након завршетка студија има најмање 60 ЕСПБ.

Студент на почетку студија мора изабрати неки од изборних модула:

  • Истраживачки – Физика материјала
  • Истраживачки – Нуклеарна физика
  • Истраживачки – Физика плазме
  • Истраживачки – Теоријска физика кондензованe материје
  • Примењена физика – нанонауке
  • Медицинска физика
  • Aстрофизикa

Изборни предмети на овом студијском програму су понуђени у одговарајућем семестру. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета.

Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником за одговарајући модул. Студентски саветник је по правилу из реда наставника.

Опције изборних предмета наведених у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати само у одговарајућем семестру где су и понуђени.

До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.

Пријављивање изборних предмета у оквиру школске године се врши одвојено за зимски и за летњи семестар а у складу са Правилима студирања.

Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма а који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Физика