Дренка Добросављевић са повељом ПМФ-а (Фото: Зоран Дејановић)

Др Дренка Добросављевић рођена је у Новом Саду 1951. године. Основно и средње образовање стекла је у италијанским школама у Милану (Италија) и Триполију (Либија), a делимично и у југословенским. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 1973. године. Докторирала је на Карловом универзитету у Прагу у области структурализма чувеног Прашког круга 1976. године.

У Радио-телевизији Нови Сад, односно Радио-Телевизији Војводине, радила је од 1977. до 2015. године. Главни њени доприноси и истраживачка интересовања односе се на теме које су привукле њену пажњу током школовања и одвеле је на филолошке студије, а које је потом проширила на докторским студијама уласком у свет и научне методе структуралне анализе комплексних феномена који залазе у различите научне дисциплине чије се границе између себе додирују и воде до увида у разнородне односе међусобне дистрибуције и прожимања појединих сазнајних поља и сагледавања нових модела и синтеза.

Заједнички иментитељ тих интересовања односи се на разумевање и тумачење корена и развоја узајамних односа оних културних, научних, сазнајних, верских и цивилизацијских кретања, додира, прожимања и интеракција елемената културе који су учествовали у настанку данашње европске/светске духовне климе.

Феномен сазнајне, културне и социокултурне покретљивости и трагања за одговорима на питања о томе како се ова мобилност одвија и како утиче на развој науке и културе и друштва Дренка Добросављевић истражује кроз обухват природних, техничких, друштвених и хуманистичких наука и разнородних области стваралаштва и духовног израза, као и њиховог дијалога кроз историју образованости и наука и у контекстима друштвености времена пошлог и садашњег, и са обухватом значаја сусрета технике и науке за настанак модерне науке, те мултидисциплинарних развојних међузависности научно-технолошке ере, као и упитаности из сфере укупне стварности.

Тим темама се бави и бавила се у петнаест научних и научно-истраживачких радова и саопштења на домаћим и међународним скуповима, тридесетак есеја, седамнаест истраживања са ауторским доприносом за текстове и сценариа за радијске и ТВ програме, те у истраживањима за преко 400 уводних текстова за научне интервјуе и њихово остварење, као и у великом броју пројеката међународне сарадње и у двадесетак предавања у земљи и иностранству.

Наведена интересовања, била су уткана и у концепт њених радијских једносатних емисија трећепрограмског типа о сазнајној, културној и социокултурној покретљивости „Дијалог култура“ (дијалога елемената културе у најширем смислу те речи) током свих осамнаест година непрекидног трајања овог програма, као и део трагања у повременим циклусима емисија „Наука, култура и друштво“ које је Дренка Добросављевић такође покренула, уређивала и ауторски остваривала.

Емисије су имале за циљ да допринесу унапређењу сазнања о појединачним дисциплинама и о актуелним питањима науке и правцима развоја природних, техничких, друштвених и хуманистичких наука, те да темама о науци, из науке и о научницима допринесу научној писмености, промоцији наука, научној комуникацији и научној култури. Једновремено, биле су намењене и академској јавности и самим актерима науке и онима који су на путу да то постану.

Емисију о сазнајној, културној и социокултурној покретљивости „Дијалог култура“ Дренка Добросављевић првобитно је замислила као ТВ пројекат, на самом почетку деведесетих година прошлог века, али он није успео да заживи, мада је остварено неколико програма. Као редована емисија, „Дијалог култура“ почео је да се емитује на Првом програму Радио Новог Сада 2. маја 1997. године. На првом програму Радио Новог Сада емитовао се недељом у 23:00 све до 24. маја 2015.

У области научне комуникације и унапређења такозваног научног писања (енгл. scientific writing) у медијима Дренка Добросављевић пружила је допринос и покретањем прве обуке у Србији у тој области, те конципирањем и менторским вођењем тронедељне Радионице „Говорити и писати о науци“ којом приликом је полазницима одржала и три курса: „Наука и медији“, „Од теме о науци до остварења“ и „Научни интервју. Успешни завршни радови дванаест полазника емитовани су у „Дијалогу култура“. Радионица је остварена 2012. године на иницијативу Дренке Добросављевић, у организацији Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Радио-телевизије Војводине, уз подршку Центра за промоцију науке, са којим је такође остварила успешну сарадњу.

Такође, иницирала је и остварила први превод у Србији неког дела из области историје наука: превод „Историје научне мисли“ Ђулија Претија. Дренка Добросављевић је у превод унела преко 360 фуснота са циљем да ову сложену а синтезно изложену материју приближи и широј читалачкој публици. Укупно је са италијанског на српски језик превела 4 књиге из историје наука и филозофије, као и један роман и четрдесетак бајки.

За ауторски мултимедијални програм „Никола Тесла – Поводом 100 годишњице Теслиног предавања пред Френклиновим институтом у Филаделфији и 100. годишњице Чикашке изложбе“, са јавним извођењем у Музеју Војводине и директним радиопреносом 03.02.1993. године, као и одложеним ТВ емитовањем, награђена је годишњом наградом РТС/РТНС (1993. године). За допринос афирмисању науке и развоја техничког стваралаштва и проналазака уручена јој је Захвалница Новосадског удружења проналазача (2012. године). За изузетан допринос у стварању и емитовању програма примила је Годишњу награду РТВ (2013. године). Додељена јој је и Повеља Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (2014. године) за изузетан допринос и остварене резултате у развоју тог факултета.