Дијалог култура 25.01.2015.

Тема: ГЛАЦИЈАЛНЕ ТЕОРИЈЕ И ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА О ЛЕДЕНИМ ДОБИМА

Записи Земљине прошлости о променама климе на дугим временским скалама су најчешће изван хоризонта посматрања шире јавности чак и онда када често или релативно често походимо природу.

Шта је исписано на страницама Земљине физичке географије о леденим добима? Који су локалитети најзначајнији? Зашто је датирање морфологије тла у једном тренутку угрозило Миланковићев Канон осунчавања Земље и како га је датирање седимената на дну океана после дефинитивно потврдило када је о геоморфолошким доказима реч? Када су почела научна промишљања о томе да је у прошлости морало постојати ледено доба и зашто је тек Миланковићева теорија могла да укаже да их је било више и да ће се одвијати и нова?

Ова питања су централна тема мог разговора с др Млађеном Јовановићем доцентом на Природно-матемематичком факултету Универзитета у Новом Саду чија су управо ледена доба најужа област научног интересовања, као и теренског научноистраживачког рада. Јовановић је ангажован и на два вишегодишња значајна пројекта: Геотрансформација простора Србије и Лесно-палеоземљишне секвенце Војводине – кључ за разумевање палеоклиматске и палеоеолошке транзиције на европском копну.

Предаје више предмета из физичке феографије на основим, мастер и докторским студијама. Члан је најрелевантније међународне асоцијације која се бави проучавањем ледених доба INQUA – International Union for Quaternary Reseach, затим ProGEO – European Association for the Conservation of the Geological Heritage, EGU – European Geoscience Union, те Српског геолошког друштва у оквиру које је председник Комисије за квартар и члан Матице српске и њеног Одбора за природне науке.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Војислава Вукеља и Момчило Ђурђевић