Dijalog kultura 12.05.2013.

Tema: FORENZIČKA HEMIJA, FORENZIČKI PROFAJLING I ZELENA HEMIJA NA PMF U NOVOM SADU

Hemija je među onim naukama koje su u prošlom veku u potpunosti izmenile industriju, pa time i našu svakodnevicu. Ubrzo, hemija je postala simbol zagađenja i veštačkih tvorevina koje sve više udaljuju čoveka od prirode i čak, i njega samog i prirodu, egzistencijalno ugrožavaju, pre svega zbog primene u proizvodnji sintetičkih materijala i primene u farmaciji.

U ovom veku hemija je zajedno sa biohemijom među najznačajnijim naukama u službi čoveka, njegove budućnosti i održivog razvoja. Ona je postala značajna i u granama ljudskog delovanja za koje se do nedavno smatralo da nemaju dodirnih tačaka sa prirodnim naukama, kao što su društvene nauke, na primer.

Evolucija znanja i njegove primene i razvoj pogleda na rešavanje potreba društva, podstiču nastanak novih disciplina ne samo kao puki rezultat međusobnog delovanja različitih oblasti nego prevashodno kao suštinski rezultat sveobuhvatnih interdisciplinarnih sitnteza. Zbog toga nas u ovom izdanju Dijaloga kultura, posvećenom forenzičkoj i zelenoj hemiji, zanima i šta je sa inovacijom nastave na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i o kojim postignućima možemo govoriti od kada postoje ti novi predmeti.

Forenzička hemija uvedena je kao izborni predmet na masteru 2006. godine. Znanja iz te oblasti veoma su potrebna savremenom društvu. „Zašto onda studente koji se školuju u oblasti hemije ili biohemije ne usmeriti da to svoje znanje primene i u nekom pravnom sistemu?“ pitanje je koje postavlja pokretač i predavač tog kursa vanredni profesor Slobodan Gadžurić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. On se bavi i forenzičkim profajlingom. U vezi s tim on kaže: „To što radimo zajedno sa kolegama iz Nacionalnog kriminalističkog centra odnosi se na profajling heroina, odnosno droge. Želimo da pomognemo našoj policiji u sprečavanju krijumčarenja i presecanju puteva droge koji prelaze preko naše zemlje. Iz podataka koje imamo o zaplenjenom heroinu na graničnim prelazima Batrovci, Horgoš, ili na graničnom prelazu sa Bugarskom, možemo da dođemo do podataka koji će nam omogućiti da saznamo odakle on potiče. Jer, heroin se, kao sintetska droga, razlikuje od proizvođača do proizvođača. Znači, onaj ko ga proizvodi uvek ostavi neki trag i mi na osnovu tih tragova možemo da zaključimo da li je neki heroin iz Afganistana, da li potiče iz Južne Amerike, ili nekog drugog kraja sveta, ili je proizveden negde u našoj zemlji.“ Cilj predmeta Forenzička hemija je sticanje znanja o primeni analitičke hemije u savremenim forenzičkim istraživanjima, osposobljavanje studentata za primenu analitčkih metoda i tehnika prilikom forenzičkih analiza, sticanje znanja o načinu i metodama prikupljanja i analize dokaznog materijala, kao i razvijanje etičnosti i kritičke svesti o pouzdanosti i kvalitetu forenzičke analize.

Inovacija nastave, između ostalog, podrazumeva novi pristup pripreme udžbenika, onaj pristup koji će primeniti nove obrazovne tehnologije i poštovati činjenicu da studenti sve rade na računaru. Gadžurić kaže da su napravili elektronski praktikum koji studentima pomaže da spreme ispit, da tamo nađu i ono što su možda propustili na predavanju i ono što treba samostalno da urade na vežbama. Za laboratorijske vežbe snimljeni su filmovi koji su u elektronskom praktikumu smešteni u mape kroz koje je navigacija veoma jednostavna.

U emisiji ćemo čuti i o inovaciji koncepata vežbi. U okviru predmeta Forenzička hemija nedavno je, zajedno sa Nacionalnim kriminalističkim centrom u Novom Sadu i Pravnim fakultetom, organizovana vežba na kojoj su studenti simulirali suđenje. Simuliran je jedan sudski proces na kome su studenti hemije obavljali veštačenja a studenti biohemije radili DNK analizu i svoje znanje u primeni pokazali pred sudijama, studentima Pravnog fakulteta.

Slobodan Gadžurić govori i o zelenoj hemiji, njenom nastanku i šta ona izučava. „Ona je upravo ono što nam predstoji u budućnosti, a to je da eliminišemo svakakav rizik koji je oko nas’’.

Emisija obuhvata i naučnu biografiju Slobodana Gadžurića.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja