Dijalog kultura 28.04.2013.

Tema: STRANAC U NAMA. KAKO MOZAK VIDI SEBE. Druga emisija: ARHEOLOŠKI SLOJEVI MOZGA. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I RAZVOJ SIMBOLIČKE SVESTI

„Empatija je mnogo starija nego što čovek voli da prikaže. Nije deo sive kore mozga. Ona pripada, zapravo, našim talamičko-među-moždanim strukturama, koje su u razvoju veoma važne za prepoznavanje potreba koje su u uskoj vezi sa, hajde da kažem, našim korteksom ili sa međumoždanim ili moždanim stablom, koje je u uskoj vezi i sa korteksom i sa jedrima, kao što je bademasto jedro (koje signalizira da li ćemo opaziti nešto što je preteće ili dobroćudno). Empatija je najuže vezana za negovanje koje su radile vrste poput reptila, tako da pripada još reptilnom mozgu, potrebi da zaštiti mladunče, da ga odneguje, da ga hrani. Naša empatija putuje čak odatle,“ objašnjava Robert Hauk master psiholoških nauka iz Sombora. On ukazuje na to da je empatija jedan od najstarijih mehanizama ugrađenih kroz filogenezu u naš sistem, ali se može potisnuti odnosno razusloviti. Pojava rokinga kod dece bez adekvatnog roditeljskog staranja u ustanovama može poslužiti kao primer, kako dete samostimulacijom pokušava da nadoknadi nedostatak roditeljskog dodira i pažnje i kada roditelj ne čita njegove potrebe. Tada se empatija kao prirodan mehanizam gasi, kaže on.

U ovoj drugoj emisiji o čovekovoj psihološkoj konstituciji, o njegovom ontogenetskom razvoju i procesu antropogeneze, nastavljamo razgovor s Robertom Haukom o distinktivnim odlikama homo sapiensa i, posebno, o uticaju kulture i znanja na njegove osobenosti.

U emisiji ga pitamo i o arheološkim slojevima mozga, ali i o odnosu veličine mozga i inteligencije na uočavanjima da su lobanje neandarskog čoveka bile veće od lobanja savremenog čoveka. U vezi s ovim poslednjim, Hauk objašnjava: „Znate da je Albert Ajnštajn zaveštao svoj mozak nauci za istraživanja koja bi unapredila razumevanje o našem centralnom nervnom sistemu? Ispostavilo se sledeće: Albert Ajnštajn nije imao mnogo veću sivu koru mozga kako se veruje, ali je broj glio ćelija bio značajno veći nego u mozgu prosečnog čoveka. To govori u prilog tome da je možda, dakle rečeno u veoma slobodno postavljenoj hipotezi, zapravo homo sapiens sapiens u odnosu na neandertalca imao, na primer, tu prednost da je broj interkonekcija između sivih ćelija sive kore mozga bio veći nego kod neandertalca, bez obzira na njegovu masu i veličinu, tj. volumen.“ Možda je savremeni čovek intelektualnim kapacietom u smislu simboličkog materijala, veštine komuniciranja, razumevanja socijalnog funkcionisanja unapređivanjem oruđa i oružja, raspolagao većim potencijalom nego neandertalac, zaključuje Hauk.

Kada je reč o relaciji informacionih tehnologija i umnih potencijalima čoveka, naš sagovornik ukazuje na to da mozak žudi za zanjem, da je mozak „informaciona mašina“, a računar mašina za transformaciju informacije. Stoga je prirodno da dete traži računar, posebno što mozak u toj fazi rasta „traži hranu“. Hrana za njega je informacija.

Pitamo i šta se dešava sa razvojem simboličke svesti.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja