Dijalog kultura 03.03.2013.

Tema: MOLEKULARNA BIOLOGIJA – KLICINA LINIJA, BESMRTNOST KLICE, ZAKONI NASLEĐIVANJA, TEORIJE O TRANSMUTACIJI VRSTA, DNK, RNK, CENTRALNA DOGMA MOLEKULARNE BIOLOGIJE

„Molekularna biologija se možda najbolje definiše kao nauka koja izučava funkcionalne odnose između bioloških makromolekula – primarno DNK, RNK i proteina, i uticaj tih makromolekula na ćelijsko i organizmalno funkcionisanje, bilo u održavanju homeostaze ili tokom dinamičkih faza – na primer, ćelijske deobe ili telesnog razvića. Molekularna biologija je dete biohemije, nauke koja izučava hemijska svojstva bioloških makromolekula i genetike, nauke koja izučava uticaj gena na formu i funkciju živog sveta i može se reći da je molekularna biologija pristup i način kojim se genetika objašnjava i upotpunjuje fizičkim entitetima – biološkim makromolekulima“, objašnjava Aleksandar Vujin, doktorant u laboratoriji Dr Monik Zetka na Departmanu biologije Univerziteta Mek Gil u Montrealu i dodaje: „Osim biohemije i genetike, sa kojima ju je nekada teško razgraničiti, molekularna biologija interaguje sa drugim biološkim granama poput ćelijske biologije, biologije razvića, ali i onim poput evolucione biologije i ekologije. Sve više se razvija saradnja i sa fizičkim naukma, pre svega sa fizikom, što je rezultiralo razvojem biofizike kao posebne grane, ali i informatikom, što je rezultiralo u razvoj multidisciplinarnog polja bioinformatike“.

Aleksandar Vujin, koji je i studirao na Univerzitetu Mek Gil u Montrealu, posle čega je dve godine bio asistent na predmetima Molekularna biologija i Eukariotska celularna, odnosno ćelijska biologija, sada na istom univerzitetu, koji je jedan od najprestižnijih u svetu u toj oblasti, sprovodi eksperimente i izučava mehanizme besmrtnosti klice čemu je posvećena njegova doktorska teza. U laboratoriji Dr Monik Zetka, ovaj mladi naučnik prvi je koji je započeo projekat vezan za besmrtnost klice. On skreće pažnju da su u svetu, prethodnih deset do petnaest godina izolovani mnogi mutanti koji daju ovaj fenotip. Njegov rad fokusira se na pokušaj nalaska mehanizma koji klicu štite u ranom periodu od raznih genotoksičnih supstanci i efekata.

U ovoj prvoj emisiji Aleksandra Vujina pitamo i o istorijatu nastanka molekularne biologije. Vujin počinje od otkrića koja su prethodila nastanku molekularne biologije. Upućuje u suštinu otkrića češkog fratra Gregora Mendela sredinom 19 veka i mehanizme zakona nasleđivanja koja nose njegovo ime, te kako je do njih došao. U nastavku ukazuje na doprinose Darvina i Lamarka svojim teorijama o evoluciji odnosno transmutaciji vrsta. „Prvi koji su prepoznali hromozome kao fizičke entitete unutar ćelija koji odlično odgovaraju Mendelovim naslednim faktorima, i ponašaju se u skladu sa Mednelovim zakonima, jesu biolozi Teodor Boveri i Volter Saton“, kaže Vujin objašnjavajući njihove eksperimente i zaključke citoloških opservacija na morskim organizmima na samom početku 20 veka. „Interesantna je i činjenica iz istorije medicine da je Boveri prvi povezao abnormalno stanje hromozoma u ćelijama raka sa patologijom ove bolesti i stoga prvi uočio da je rak u biti genetska bolest“, kaže Vujin.

U emisji, između ostalog, čućemo i kako je biolog i genetičar Tomas Hant Morgan došao do otkrića hromozoma u prenosu naslednih osobina za šta je dobio Nobelovu nagradu iz medicine 1933. Saznaćemo i koji laboratorijski rad i koja uočavanja su dovela Hermana Milera do otkrića, od izuzetne važnosti za razvoj molekularne biologije, da radijacija ima neposredan uticaj na učestalost mutacija u populaciji organizama za šta je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1946? U vezi sa ovim poslednjim Vujin ukazuje i na Milerovu klasifikaciju mutacija, kao i na to da je ovaj naučnik prepoznao da je u ljudskoj moći da promeni strukturu i funkciju naslednog materijala živog sveta, čime su otvorena vrata smislenim manipulacijama i primenama u industriji, medicini, poljoprivredi i omogućen nastanak biotehologije, primenjene grane molekularne biologije.

Poslednji blok posvećen je nastanku molekularne biologije, otkrićima DNK i RNK, te centralnoj dogmi molekularne biologije.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung