Struktura studijskog programa

Naziv i ciljevi studijskog programa

Cilj studijskog programa Matematika je obrazovanje matematičara (teorijskih kao i onih koji će biti osposobljeni za primene matematike u privredi, industriji, finansijskim i ekonomskim institucijama.)

Vrsta studija i ishod procesa učenja

Studijski program Matematika spada u grupu osnovnih akademskih studija u trajanju od tri godine. Ukupan broj ESPB bodova je 180.

Studijski program Matematika svojim nastavnim sadržajima, kao i oblicima i metodama nastave studentima omogućuje sticanje temeljnih matematičkih znanja, kao i razumevanje primene matematičkih znanja u praksi. Student savladavanjem studijskog programa Matematika stiče sposobnost logičkog mišljenja, formulisanja pretpostavki i izvođenja zaključaka na formalan ili formalizovan način.

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv

Nakon završenih trogodišnjih studija i osvojenih 180 ESPB bodova dobija se stručni naziv matematičar.

Uslovi za upis na studijski program

Upis kandidata se vrši na osnovu Konkursa koji raspisuje Univerzitet u Novom Sadu, a sprovodi Prirodno-matematički fakultet. Da bi kanditat konkurisao za upic na prvu godinu studijskog programa Matematika treba da ima završeno srednjoškolsko obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i da položi prijemni ispit iz matematike. Na osnovu kriterijuma iz Konkursa sačinjava se rang lista.

Struktura studijskog programa

Studijski program se sastoji od grupe obaveznih i izbornih predmeta, od kojih je 21 obavezan i 19 izbornih. Od obaveznih, na prvoj godini se nalazi 7 predmeta, na drugoj 6 a na trećoj 8.

Trajanje studija

Studije se izvode kroz nastavu predmeta poređanih u semestre. Dva semestra čine akademsku godinu. Ukupno trajanje osnovnih studija je tri godine (šest semestara), za koje vreme student treba da sakupi 180 ESPB bodova.

Bodovna vrednost predmeta

Svaki predmet ima svoju bodovnu vrednost koja je usklađena sa opterećenjem potrebnim za savladavanje pojedinačnog predmeta.

Završni rad

U skladu sa mogućnošću koja je ostavljena u Zakonu nije predviđen završni rad.

Preduslovi za upis predmeta

U listi sadržaja predmeta, kao i u listi izbornih predmeta, navedeni su preduslovi za upis pojedinih predmeta.

Izborni predmeti sa drugih studijskih programa

Studijskim programom je predviđena mogućnost izbora predmeta drugih studijskih programa.

Prelazak sa drugih studijskih programa

Postoji mogućnost prelaska sa jednog na drugi studijski program koristeći prenos bodova za iste ili srodne predmete.

Svrha studijskog programa

Osnovne akademske studije matematike imaju dvojaku svrhu. S obzirom da su studije matematike organizovane po sistemu 3+2, ove trogodišnje studije jesu prvi stepen u univerzitetskom obrazovanju stručnjaka matematičara. U drugom stepenu se kroz dvogodišnje studije stiče akademski naziv master matematičar. U tom smislu ove osnovne studije su prema izboru tema i oblasti teorijske matematike, primenjene matematike i srodnih disciplina – fizičko-tehničkih s jedne strane i ekonomsko-finansijskih s druge strane, baza za nastavak i uspešno ovladavanje akademskim studijama.

Pored ove svrhe unutar sistema 3+2, ove studije imaju i samostalnu ulogu. One osposobljavaju studente za zanimanja u raznim oblastima privrede, posebno industriji i finansijskim institucijama, s obzirom na obavezne i izborne predmete koji daju kompetencije iz primenjene matematike. Izborom grupe predmeta vezanih za primenjenu matematiku student se priprema za poslove koji iziskuju znanje iz osnova primenjene matematike, osnova fizike, informatike i statističkih metoda, kao sposobnosti analitičkog mišljenja i logičkog rasuđivanja. Studijama se stiče i umeće osnovnih aspekata matematičkog modeliranja i sposobnost rešavanja praktičnih problema.

Ciljevi studijskog programa

Ciljevi studijskog programa obuhvataju obrazovanje matematičara, što je struka koja omogućava rad u razvojnim i istraživačkim centrima, savremenoj industriji, privrednim komorama, odnosno u finansijskim institucijama i organima uprave, kao i na svim mestima gde postoji potreba za multidisciplinarnim radom.

Kroz grupu matematičkih predmeta studenti se, na savremen način, upoznaju sa klasičnim matematičkim teorijama, kao i sa aktuelnim trendovima u matematici. Pored usvojenih znanja, ovakvim obrazovanjem se stiče sposobnost apstrakcije i logičkog razmišljanja. Kvalitet obrazovanja obezbeđen je činjenicom da ga izvode profesori sa velikim naučnim ugledom u svetu, koji su učesnici i nosioci više domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata i od kojih su mnogi bili i predavači po pozivu u inostranstvu.

S obzirom da se izučava veliki broj predmeta iz teorijske matematike, studenti ovladavaju osnovama teorijske matematike. Kroz ovaj tip predmeta razvija se naučno-istraživački podmladak koji svoje usavršavanje i delovanje nastavlja na univerzitetima i u naučnim institutima.

Kroz grupu izbornih predmeta iz matematike finansija, studenti ovladavaju osnovnim pojmovima i zakonitostima ekonomije, finansija i računovodstva. Kako je formiranje modela uvek multidisciplinarni proces, kroz ove predmete se studenti osposobljavaju i za komunikaciju sa ekonomistima i menadžerima.

Kroz grupu obaveznih i izbornih predmeta iz modeliranja i fizike studenti ovladavaju osnovnim pojmovima i zakonitostima fizike i modeliranja.

Grupa predmeta iz primenjene matematike osposobljava studente za formiranje i rešavanje matematičkih modela u savremenim tehnologijama, ekonomiji i finansijama. Matematički modeli omogućavaju dublje razumevanje savremenih tehnologija i ekonomskih zakonitosti te produktivnu primenu stečenih teorijskih znanja.

Znanja iz oblasti informatike koja se stiču tokom studija obezbeđuju adekvatnu primenu savremenog softvera neophodnog za industrijski razvoj kao i korišćenje savremenih softverskih alata u finansijskim analizama.

Tako nastaju kompetentni i moderno obrazovani stručnjaci čije znanje ne zastareva i koji su veoma traženi u uslovima tržišne ekonomije, posebno u procesu tranzicije.

Kompetencije diplomiranih studenata

Opis opštih i predmetno-specifičnih kompetencija studenata

Matematičar koji završi ovaj studijski program će biti osposobljen za rešavanje svih osnovnih vidova matematičkih problema i zadataka koji uključuju baratanje realnim i kompleksnim funkcijama, topološkim, algebarskim i kombinatornim strukturama, geometrijskim objektima i konfiguracijama, prostorima verovatnoće, te (egzaktno) rešavanje osnovnih tipova diferencijalnih jednačina i osnovnih numeričkih problema. Osim toga, on će biti u stanju da sistematski, pregledno i jasno reinterpretira najznačajnije teorijske postavke iz ovih oblasti i da ih primenjuje u modeliranju jednostavnijih situacija iz prakse. Najzad, on će biti osposobljen kako za izvođenje osnovnih operacija na računaru, tako i za elementarne oblike programske implementacije razmatranih problema. U zavisnosti od izbora predmeta student će vladati osnovnim pojmovima i zakonitostima odabrane discipline: fizike i/ili ekonomije, finansija i računovodstva. Pored toga, studenti koji su izabrali odgovarajuće predmete stiču sposobnost za oblikovanje i razmatranje matematičkih modela u savremenim tehnologijama, odnosno u ekonomiji i finansijama.

Opis ishoda učenja

Uspešan student će po završetku studija steći osnovnu predstavu o sistemu matematičkih disciplina i odnosima među njima, i suštinski razumeti osnovne koncepte i rezultate grana matematike navedenih u ciljevima studijskog programa. Ova znanja će omogućiti kako uspešno usvajanje složenijih i sofisticiranijih matematičkih sadržaja, tako i primenu stečenih znanja, i samostalno negovanje i unapređivanje razmatranih matematičkih teorija.

Studenti će takođe nakon uspešnog završetka ovih osnovnih studija imati uvid u koncepte i steći osnovna znanja o najvažnijim disciplinama teorijske i (u zavisnoti od izbora predmeta) i primenjene matematike. To će biti pretpostavka daljeg uspešnog ovladavanja specifičnim oblastima teorijske i primenjene matematike, nakon čega se stiče celovito znanje na akademskom nivou (master). Pored toga student će biti u stanju da stečena znanja primenjuje u praksi, koristeći tehnike kojima je ovladao, praveći osnovne matematičke modele. Biće u stanju da u praktičnim problemima iz industrije i ekonomije prepozna, odabere i upotrebi pogodan matematički aparat, kao i da formira jednostavnije matematičke modele kojima rešava dati problem.

Kurikulum

Dvadeset jedan obavezan predmet, ukupne vrednosti 143 ESPB bodova (79,44%), raspoređeno je na sledeći način: u prvom, petom i šestom su zastupljena po četiri obavezna predmeta, u drugom, trećem i četvrtom po 3 obavezna predmeta. Ostatak poena (do 180), student skuplja putem izbornih predmeta (20 predmeta). Od 20 izbornih predmeta, 9 se sluša u zimskom semestru, a 11 u letnjem semestru.

Pored navedenih predmeta, student može kao izborni predmet da izabere predmet nekog drugog studijskog programa (po posebnom odobrenju) u maksimalnom iznosu od 20 ESPB.

Ukupan broj predmeta (obaveznih i izbornih) je 41 i ukupno vrede 253 ESPB. Grupu akademsko-opšteobrazovnih čini 8 predmeta u vrednosti od 42 ESPB (oko 16%), grupu teorijsko-metodoloških čini 7 predmeta u vrednosti od 50 ESPB (oko 20%), grupu naučno-stručnih čini 14 predmeta u vrednosti od 86 ESPB (oko 34 %) i grupu stručno-aplikativnih čini 12 predmeta u vrednosti od 75.5 ESPB (oko 30%).

Prilikom upisa semestra, student prijavljuje predmete, a softver proverava da student ima 30 ESPB po semestru i 20 časova aktivne nastave nedeljno.

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za studijski program Matematika

Izborna nastava na studijskom programu