Naziv i ciljevi studijskog programa
Svojim nastavnim sadržajima, kao i oblicima i metodama nastave studijski program Primenjena matematika studentima omogućuje sticanje temeljnih matematičkih znanja, razumevanje primene matematičkih znanja u praksi i veštine matematičkog modeliranja za analizu pojava u finansijama, ekonomiji i industriji.
Vrsta studija i ishod procesa učenja
Studijski program Primenjena matematika spada u grupu master akademskih studija.
Student savladavanjem studijskog programa Primenjena matematika stiče sposobnost logičkog mišljenja, formulisanja pretpostavki i izvođenja zaključaka na formalan ili formalizovan način. Student stiče sposobnost za komunikaciju sa drugim inženjerima i ekonomistima. Tokom studija student ovladava znanjima iz informatike i stiče sposobnost za programsku implementaciju složenijih problema.
Stručni, akademski, odnosno naučni naziv
Po završetku studija stiče se zvanje master matematičar.
Struktura studijskog programa
U kurikulumu ovog studijskog programa nalazi se 9 obaveznih predmeta, među kojima su i predmeti: Stručna praksa, Završni rad – istraživanje i Završni rad – izrada i odbrana. Predmeti Završni rad – istraživanje i Završni rad – izrada i odbrana ukupno vrede 30 ESPB i studenti ih slušaju u poslednjem, četvrtom semestru. Obavezni predmeti ukupno vrede 75 ESPB. Preostalih 45 ESPB studenti stiču polaganjem izbornih predmeta koji su podeljeni u 6 grupa, a za svaki semestar je jasno definisano iz koje izborne grupe i koliko predmeta studenti treba da biraju. Ukoliko student tokom studija položi izborne predmete: Finansijska matematika 2, Ekonometrija i Matematički modeli u ekonomiji (predmeti koji ukupno vrede 18 ESPB), on stiče dodatne (specifične) kompetencije iz oblasti matematike finansija tj. osposobljava se za rad u različitim tipovima finansijskih institucija, ekonomskih institucija i institucija koje se bave osiguranjem. Slično, ukoliko student položi izborne predmete: Mehanika neprekidnih sredina, Teorija informacije i kodiranja, Jednačine matematičke fizike i Matematičko modeliranje (predmeti koji ukupno vrede 19 ESPB), onda on stiče dodatne (specifične) kompetencije iz oblasti tehnomatematike tj. osposobljava se za rešavanje matematičkih problema koji su najčešće vezani za industriju. Pored izbornih predmeta navedenih u kurikulumu s, student u okviru ovog studijskog programa može da bira i predmete sa drugih master studijskih programa, ali uz odobrenje Veća Departmana i tako da u zbiru ti predmeti vrede maksimalno 20 ESPB.
Trajanje studija
Studije traju dve godine (četiri semestra), a ukupan broj ESPB bodova koji nose je 120.
Bodovna vrednost predmeta
Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana je u tabeli rasporeda predmeta po semestrima i godinama studija, kao i u tabelama specifikacije predmeta.
Završni rad
Studijskim programom je predviđena izrada završnog (master) rada. Na programu postoje dva predmeta: Završni rad – istraživanje i Završni rad – izrada i odbrana.
Preduslovi za upis predmeta
Preduslovi za upis pojedinih predmeta ili grupe predmeta su naznačeni u tabelama specifikacije predmeta.
Izborni predmeti sa drugih studijskih programa
Pored izbornih predmeta navedenih u kurikulumu, student u okviru ovog studijskog programa može da bira i predmete sa drugih master studijskih programa, ali uz odobrenje Veća Departmana i tako da u zbiru ti predmeti vrede maksimalno 20 ESPB.
Prelazak sa drugih studijskih programa
Prelazak na studijski program Primenjena matematika sa drugih srodnih studijskih programa može se vršiti prenošenjem ESPB. Kriterijumi i uslovi prenošenja ESPB propisani su opštim aktom Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Svrha dvogodišnjih master akademskih studija Primenjene matematike je obrazovanje stručnjaka primenjene matematike, sa akademskim nazivom master matematičar. U skladu sa kurikulumom, obrazuju se kadrovi koji su stekli celovita znanja iz raznih grana primenjene i numeričke matematike, statistike, dobro su ovladali pogodnim oblastima informatike i poznaju određene oblasti tehnike s jedne i ekonomsko-finansijskih disciplina s druge strane.
Stručnjaci sa master diplomom ovog tipa kvalifikuju se za poslove u kojima se zahteva analitičko mišljenje, logičko rasuđivanje, a pre svega sposobnost kreativnog rešavanja složenih praktičnih problema primenom matematičkih modela. Svrha studija je da se celovita znanja i metode iz oblasti primenjene matematike optimalno i kreativno koriste u praksi.
Cilj akademskog studijskog programa Primenjena matematika je sticanje celovitih znanja iz najvažnijih oblasti primenjene.
Obavezna grupa predmeta iz primenjene matematike obuhvata najvažnije teme i sadržaje koji osposobljavaju studente za prepoznavanje, modeliranje i rešavanje matematičkih problema u praksi. Znanje koje se stiče ovom grupom predmeta se nadograđuje kroz veliki broj izbornih predmeta.
Savladavanjem ovog studijskog programa nastaju kompletni i moderno obrazovani stručnjaci čije znanje ne zastareva i koji su veoma traženi u uslovima tržišne ekonomije, posebno u procesu tranzicije.
Savladavanjem studijskog programa Primenjena matematika student stiče sposobnosti:
- sposobnost logičkog mišljenja, formulisanja pretpostavki i izvođenje zaključaka na formalan ili formalizovan način;
- poznavanje osnova klasičnih matematičkih teorija i aktuelnih trendova u matematici;
- sposobnost rešavanja matematičkih problema i korišćenje stečenih znanja u primenama;
- osposobljenost za komunikaciju sa ekonomistima i inženjerima;
- sposobnost za oblikovanje i razmatranje matematičkih modela u savremenim tehnologijama;
- znanja iz informatike koja obezbeđuju adekvatnu primenu savremenog softvera;
- sposobnost kreativnog usvajanja novih znanja, razvoja novih modela i primene znanja u novim tehnologijama.
Ukoliko student tokom studija položi izborne predmete: Finansijska matematika 2, Ekonometrija i Matematički modeli u ekonomiji (predmeti koji ukupno vrede 18 ESPB), on stiče dodatne (specifične) kompetencije iz oblasti matematike finansija tj. osposobljava se za rad u različitim tipovima finansijskih institucija, ekonomskih institucija i institucija koje se bave osiguranjem. Slično, ukoliko student položi izborne predmete: Mehanika neprekidnih sredina, Teorija informacije i kodiranja, Jednačine matematičke fizike i Matematičko modeliranje (predmeti koji ukupno vrede 19 ESPB), onda on stiče dodatne (specifične) kompetencije iz oblasti tehnomatematike tj. osposobljava se za rešavanje matematičkih problema koji su najčešće vezani za industriju.
Opis ishoda učenja
Student će nakon uspešnog završetka ovih master studija imati uvid u koncepte i steći napredna znanja o najvažnijim disciplinama primenjene matematike. Pored toga student će biti u stanju da stečena znanja primenjuje u praksi, koristeći tehnike kojima je ovladao, praveći i rešavajući složene matematičke modele. Biće u stanju da u praktičnim problemima iz industrije i ekonomije prepozna, odabere i upotrebi pogodan matematički aparat, kao i da formira složenije matematičke modele kojima rešava dati problem.
Devet obaveznih predmeta, ukupne vrednosti 75 ESPB bodova, raspoređeno je na sledeći način: u prvom semestru zastupljena su 3 obavezna predmeta, a u drugom, trećem i četvrtom semestru po dva obavezna predmeta. U četvrtom semestru studija student radi završni rad kroz dva obavezna predmeta (Završni rad – istraživanje i Završni rad – izrada i odbrana). Ova dva predmeta vrede u zbiru 30 ESPB bodova, pa je čitav četvrti semestar posvećen završnom radu.
Preostalih 45 ESPB bodova student stiče polaganjem izbornih predmeta koji su raspoređeni u 6 izbornih grupa i za svaki semestar je kurikulumom precizirano iz koje grupe i koliko predmeta student treba da bira predmete.
Prilikom upisa semestra, student prijavljuje predmete, a softver proverava da student ima 30 ESPB po semestru.
Student će imati sledeći izbor predmeta.
- semestar – 3 obavezna predmeta (Parcijalne diferencijalne jednačine, Numeričke metode linearne algebre 1 i Numerička analiza 2) koji vrede ukupno 23 ESPB. Preostalih 7 ESPB je jedan izborni predmet koji student bira iz grupe A koju čine predmeti Finansijska matematika 2 i Mehanika neprekidnih sredina.
- semestar – 2 obavezna predmeta (Programiranje 3 i Stohastička analiza) koji vrede ukupno 13 ESPB i 3 ili 4 izborna predmeta u ukupnoj vrednosti 17 ESPB i to: 1 izborni predmet iz grupe B koju čine Ekonometrija i Teorija informacije i kodiranje, zatim 1 ili 2 izborna predmeta iz grupe V koju čine Numeričke metode linearne algebre 2, Jednačine matematičke fizike i Matematičko modeliranje (bira se ukupno 7 ESPB iz ove grupe) i 1 izborni predmet iz grupe G koju čine Aktuarska matematika, Analiza bilansa, Numeričko rešavanje parcijalnih diferencijalnih jednačina, Teorija odlučivanja i Teorija nepokretne tačke.
- semestar – 2 obavezna predmeta (Seminar iz modeliranja 1 i Stručna praksa) koji vrede ukupno 9 ESPB i 4 izborna predmeta u ukupnoj vrednosti od 21 ESPB i to: 1 predmet iz grupe D koju čine predmeti Matematički modeli u ekonomiji i Numerička optimizacija i 3 izborna predmeta iz grupe E koju čine predmeti Teorija krivih i površi, Vremenske serije, Izabrana poglavlja primenjene algebre, Programiranje 4, Operaciona istraživanja i Finansije 2.
- semestar – Student radi završni master rad kroz dva obavezna predmeta (Završni rad – istraživanje i Završni rad – izrada i odbrana) koji vrede ukupno 30 ESPB.
Raspored predmeta po semestrima i godinama studija
| R.br. | Šifra predmeta | Naziv predmeta | Semestar | Broj časova | ESPB | |
| PRVA GODINA | ||||||
| 1 | 22.MA01 | Parcijalne diferencijalne jednačine | 1 | 6 | 8 | |
| 2 | 22.MB01 | Numeričke metode linearne algebre 1 | 1 | 6 | 7 | |
| 3 | 22.MB02 | Numerička analiza 2 | 1 | 6 | 8 | |
| 4 | 22.MBIA1 | Izborni predmet A (bira se 1 od 2) | 1 | 6 | 7 | |
| 22.MB11 | Finansijska matematika 2 | 1 | 6 | 7 | ||
| 22.MB24 | Mehanika neprekidnih sredina | 1 | 6 | 7 | ||
| 5 | 22.MA04 | Programiranje 3 | 2 | 6 | 7 | |
| 6 | 22.MB03 | Stohastička analiza | 2 | 5 | 6 | |
| 7 | 22.MBIB1 | Izborni predmet B (bira se 1 od 2) | 2 | 4 | 5 | |
| 22.MB12 | Ekonometrija | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MB21 | Teorija informacija i kodiranja | 2 | 4 | 5 | ||
| 8 | 22.MBIV | Izborna pozicija V (bira se 7 kredita ) | 2 | 2-6 | 7 | |
| 22.MB04 | Numeričke metode linearne algebre 2 | 2 | 6 | 7 | ||
| 22.MB22 | Jednačine matematičke fizike | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MB25 | Matematičko modeliranje | 2 | 2 | 2 | ||
| 9 | 22.MBIG1 | Izborni predmet G (bira se 1 od 5) | 2 | 4 | 5 | |
| 22.MB41 | Aktuarska matematika | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MB42 | Analiza bilansa | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MB43 | Numeričko rešeavanje PDJ | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MB45 | Teorija odlučivanja | 2 | 4 | 5 | ||
| 22.MA54 | Teorija nepokretne tačke | 2 | 4 | 5 | ||
| Ukupno časova aktivne nastave | 49 | |||||
| Ukupno ESPB | 60 | |||||
| DRUGA GODINA | ||||||
| 10 | 22.MB05 | Seminar iz modeliranja | 3 | 4 | 6 | |
| 11 | 22.MBSTR | Stručna praksa | 3 | 6 | 3 | |
| 12 | 22.MBID | Izborni predmet D (bira se 1 od 2) | 3 | 5 | 6 | |
| 22.MB13 | Matematički modeli u ekonomiji | 3 | 5 | 6 | ||
| 22.MB35 | Numerička optimizacija | 3 | 5 | 6 | ||
| 13 | 22.MBIE | Izborna pozicija E (bira se 3 od 6) | 3 | 12 | 15 | |
| 22.MA06 | Teorija krivih i površi | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.MB31 | Vremenske serije | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.MB32 | Izabrana poglavlja primenjene algebre | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.MB34 | Programiranje 4 | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.MB36 | Operaciona istraživanja | 3 | 4 | 5 | ||
| 22.MB37 | Finansije 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 14 | 22.MB98 | Završni rad - istraživanje | 4 | 20 | 5 | |
| 15 | 22.MB99 | Završni rad - izrada i odbrana | 4 | 5 | 25 | |
| Ukupno časova aktivne nastave | 41 | |||||
| Ukupno ESPB | 60 |