Kategorija: 2015.

Dijalog kultura 24.05.2015.

Tema: OBRADA SIGNALA – Druga emisija: Compressed sensing – komprimujući odabir signala, Markovljeva slučajna polja, statističko modelovanje slike, statističko modelovanje signala, virtuelna restauracija i analiza digitalizovanih umetničkih dela, restauracija slike i videa, veštačka inteligencija i uncertainty – neodređenost, neizvesnost i vizuelna inteligencija

Statističko modelovanje sa Markovljevim slučajnim poljima sa primenama na polju obrade signala jeste jedna od oblasti u kojoj je doprinos prof. dr Aleksandre Pižurice sa Univerziteta Gent veoma uvažen u svetu, a u vezi s kojim je i veliki deo od, prema Google Scholar-u, gotovo 3000 citata iz radova ove naučnice. Ona je profesorka na Departmanu za telekomunkacije i obradu informacija Univerziteta Gent u Belgiji i rukovodilac laboratorije Statističko modelovanje slike.

Teorija Markovljevih slučajnih polja ima veoma široku primenu. Jedna od primena je u novoj teoriji compressed sensing – komprimujućem odabiru signala. Interesuje nas na šta se odnosi teorija komprimujućeg odabira signala i kom cilju stremi, da li se i u čemu dodiruje sa fenomenom Big Data i da li će poboljštati svakodnevicu i koje tehničko-tehnološke oblasti.

Zanimaju nas i druge primene teorije Markovljevih slučajnih polja i koja je njena suština.

Najuže oblasti naučnog rada i interesovanja dr Pižurice su statističko modelovanje signala, multirezoluciona reprezentacija signala, restauracija slike i videa, razumevanje i modelovanje vizuelne percepcije i vizuelne inteligencije, sa primenama u prikupljanju signala na daljinu, formiranju i analizi medicinske slike i u restauraciji i analizi digitalizovanih umetničkih slika i na njima je težište prethodnog i ovog izdanja Dijaloga kultura posvećenom obradi signala.

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji takođe nas interesuju one oblasti kojima dr Pižurica daje naučni doprinos sa velikm brojem radova čiji je zajednički imenitelj uncertainty – neodređenost, neizvesnost. Ona objašnjava: „Termin neizvesnosti ili neodređenosti označava u veštačkoj inteligenciji situacije u kojima nemamo potpuno sigurno znanje i potpuno pouzdane kompletne informacije o datoj situaciji, a ipak moramo da donesemo odluku da na najbolji mogući način reagujemo. U većini realinih situacija to i jeste slučaj. Nedostatak potpunih informacija tada nadoknađujemo statističkim modelovanjem u vidu verovatnoća određenih uzroka i situacija koje mogu imati uticaja na optimalnu akciju. U knjizi Rasela i Norviga koja je referenca za modernu teoriju veštačke inteligencije i koju i ja koristim kao referencu u kursu koji držim, kaže se na vrlo lep i šaljiv način da probabilističko rezonovanje nadoknađuje posledice lenjosti i ignorancije. Pod lenjošću se pri tome podrazumeva na neki način naša nespremnost ili negodovanje da pobrojimo sve moguće uzroke za datu pojavu. Uzmite na primer simptom glavobolje. Ima stotine i više uzroka koji mogu izazvati glavobolju i teško je sve njih pobrojati. Pod ignorancijom se sa druge strane podrazumeva naše nedovoljno znanje ili nedovoljan pristup kompletnim podacima, svim merenjima koje bi možda trebalo izvršiti ali je to nemoguće u datom vremenu i datim uslovima. Znači taj rezon u uslovima neizvestnosti zapravo potpomognut alatima statističkog modelovanja i optimalne Bajesove estimacije omogućava da se dođe do racionalne odluke ili akcije u takvim situacijama gde nemamo jednostavne odrednice tipa ako ovo onda ono u tom slučaju.“ U vezi sa aktuelnim pitanjem same veštačke inteligencije tj. sposobnosti učenja iz relativno malog broja datih primera i prilagođavanja na nove situacije, nove scenarije kada je o primenama reč dr Pižurica između ostalog kaže: „Veštačka inteligencija već sada se koristi uveliko u mnogim granama, u mnogim praktičnim primenama. Pomenula sam ovde nekoliko primera sa automatizovanim taksi vozačima koje verovatno možemo očekivati u vrlo bliskoj budućnosti ali isto tako postoje kompjuterski navođene najsavremenije operacije, ili ako se setimo nesreća koje su se dogodile sa nuklearkama u Fokušimi gde očigledno slanje robota koji mogu da otklone neki kvar ili uzrok a da se pri tome ljudski životi ne izlažu opasnosti je nedvosmisleno od velikog značaja. Takođe ima mnogo drugih raznih primera. Kada pogledamo istraživanja svemira u svemirskim stanicama često postoji mogućnost da automatizovani agenti donesu sami odluku kojom će planirati dalje izvršenje akcije, otkloniti grešku ili kvar, tako da je takvih primera bezbroj u svakodnevnom životu i raznim granama nauke i privrede i ja verujem da će nam veštačka inteligencija u budućnosti biti sve više od koristi u svim tim primenama.“

Dr Pižurica u emisiji govori i o izazovima u razumevanju i modelovanju vizuelne percepcije odnosno vizuelnoj inteligenciji.

Dr Aleksandra Pižurica nas upoznaje i sa aktuelnim projektima u oblasti popravljanja i virtuelne restauracije i analize digitalizovanih umetičkih slika koje takođe ostvaruje njena grupa i laboratorija, kao i sa njenim radovima i predavanjima u toj oblasti, kao što je onaj o kodovanju vizuelne „mustre“, oblika na Poenkaerovoj sferi „Visual pattern encoding on the Poincare sphere“ koji je prvi puta predstavila na seminaru UCL-Duke Workshop on „Sensing and Analysis of High-Dimensional Data“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 10.05.2015.

Tema: OBRADA SIGNALA – Prva emisija: Big Data – masivni podaci

Jedan od najaktuelnijih fenomena u oblasti obrade signala su masivni podaci – Big Data. To je centralna tema razgovora u ovom izdanju Dijaloga kultrura sa dr Aleksandrom Pižuricom, profesorkom na Departmanu za telekomunkacije i obradu informacija Univerziteta Gent u Belgiji.

U literaturi nalazimo da je termin Big Data ušao u mnoge oblasti, da se koristi u raznim naučnim disciplinama, pre svega u informacionim tehnologijama, telekomunikacijama, ali i u astronomiji, fizici, genetici i ne samo tu, nego i u politici, na primer, odnosno gotovo svugde gde se dobijaju, obrađuju i analiziraju ogromne, gotovo neograničene količine podataka iz kojih je potrebno izvući i pratiti neke konkretne, u datom trenutku određene korisne informacije iz mase heterogenih kojima smo okruženi.

Interesuje nas šta se podrazumeva pod terminom Big Data sa stanovišta obrade signala, o kojim velikim podacima je reč, iz čega se podaci dobijaju, gde se ovaj termin prvi puta pojavio i pre svega kako se ovom fenomenu pristupa u oblasti obrade signala i koje su primene.

U centru pažnje emisije su, tako, i prikupljanje signala na daljinu i hiperspektralne slike koje mogu da imaju hiljadu kanala i ogromne količine podataka, hiljadu dimenzija. Pošto se ovde ispoljava i pojava poznata kao kletva dimenzionalnosti, želimo da znamo i kako se izlazi na kraj s njom.

Dr Aleksandru Pižuricu takođe pitamo koje zamešateljstvo podataka nastaje kada se, na primer, u satelistskim komunikacijama za istu sliku podaci dobijaju iz različitih senzora i kako se izvlače podaci bitni za neku analizu i u celini kako se podaci obrađuju da bi postali korisni i upotrebljivi i gde je sve primena, te šta se od algoritama pretače u praksu, a šta za sada ostaje samo kao teorija.

U ovoj emisiji dotičemo se još jedne oblasti kojoj dr Pižurica naučnim radovima neposredno doprinosi a to su tzv.retke reprezentacije i multirezolucijona reprezentacija signala.
Sa ovom naučnicom čiji su radovi citirani oko 3.000 puta prema Google Scholar-u, a koja je studirala u Novom Sadu i tu započela univerzitetsku karijeru i nakon doktorata na Univerzitetu Gent tamo nastavila naučni rad kao profesor i kao pokretač i rukovodilac laboratorije Statističko modelovanje slike, razgovaram i u sledećem izdanju Dijaloga kultura. Ono će biti posvećeno jednoj među najaktuelnijim teorijama u oblasti obrade signala, teoriji komprimujućeg odabira signala – compressed sensing, kao i drugima pitanjima kojima se takođe dr Pižurica neposredno bavi.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 12.04.2015.

Tema: KAPITAL U 18, 19, 20. i 21. VEKU U DELU T. PIKETIJA: KAPITAL U 21. VEKU

„Raspodela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas veoma često i veoma živo raspravlja. Ali šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka uvek snažnoj koncentraciji bogatsva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Marks (Karl Marx) u XIX veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano vode ka manjoj nejednakosti i većoj stabilizaciji u naprednim fazama razvoja, kao što je mislio Kuznec (Simon Kuznets) u XX veku? Šta zaista znamo o razvoju dohotka i bogatstva od XVIII veka, i koje pouke iz toga možemo da izvučemo za XXI vek?“

Ova pitanja postavlja i nastoji da na njih odgovori Toma Piketi u naučnom delu „Kapital u XX veku“, čiji je prevod na srpski nedavno ostvarila Kristina Bojavnović, a objavila Akademska knjiga.

O Piketijevom kapitalnom delu koje se čita i kao istorijski roman, zbog čega je postalo bestseler u svetu i koje je prodato u preko milion i po primeraka i prevedeno na 30 jezika, razgovaram sa urednikom srpskog izdanja sa profesorom ekonomije dr Radovanom Pejanovićem, rektorom Univerziteta u Novom Sadu i gospođom Borom Babić, direktorkom i glavnom i odgovornom urednicom Akadamske knjige, čija su izdanja posvećena naučnoj literaturi i kapitalnim naučnim delima. Naravno, zanima me i ko je Toma Piketi.

„Šta zapravo znamo o razvoju podele kapital-rad od XVIII veka? Veoma dugo, ideja koju su prihvatili ekonomisti i koja se brzo širila u knjigama, bila je ideja da je relativni udeo rada i kapitala u nacionalnom dohotku veoma stabilan u dugom roku, a generalno prihvaćeni iznosi su bili dve trećine za rad i jedna trećina za kapital. Zahvaljujući istorijskoj distanci i novim podacima kojima raspolažemo, pokazaćemo da je stvarnost nešto složenija” piše Piketi detaljno analizirajući raspodelu bogatstva i društveno-ekonomske odnose u proteklim vekovima, te razmatrajući i moguće promene koje bi se mogle dogoditi u narednim decenijama.

Toma Piketi takođe promišlja o idelanoj politici koja bi omogućila da se izbegne beskrajna spirala nejednakosti postavljajući i odgovarajući na pitanje: „Na osnovu istorijskih razvoja i iskustava koje smo izneli, koje bi institucije i javne politike mogle na pravedan i efikasan način da omoguće regulisanje današnjeg patrimonijalnog kapitalizma?“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Sabina Nedić i Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 29.03.2015.

Tema: BOTANIKA OD ANTIČKIH VREMENA DO DANAS

Teofrast, Aristotelov učenik kome je Stagiranin poverio da posle njegove smrti rukovodi Likejem i ostavio mu u nasledstvo svoju biblioteku – sačinio je početkom trećeg veka pre naše ere Istoriju biljaka i Poreklo biljaka.

Koreni današnje botanike nastaće mnogo kasnije. Vezuju se delo Systema Naturae tvorca moderne sistematizacije švedskog botaničara i zoologa Karla fon Linea iz 18. veka.

Mirjanu Krstivojevuć Ćuk, asistentkinju i dokotorantkinju na Katedri za botaniku Departmana za biologiju i ekologiju PMF u Novom Sadu pitamo šta karakteriše savremenu nauku o biljkama. Ali interesuje nas i čovekovo bavljenje biljkama pre Teofrasta i posle njega sve do Linea i šta je sve uticalo na to da botanika postane nauka i kako su takozvane „nauke života“ uticale na njen razvoj. Kako su njenom razvoju doprineli mikroskopska posmatranja i počeci eksperimentalne biologije 17. i 18. veka, a kako Darvinova teorija evolucije?

Mirjana Krstivojević Ćuk u emisiji govori i o botaničarima čije je delo utkano u formiranje nauke o biljkama u disciplinu kakvom je danas poznajemo. Pitamo je i o pravcima razvoja botanike danas, kao i o tome zašto je matematika važna za ovu disciplinu i kako se primenjuje.

Ovu mladu naučnicu upoznali smo u prošlom izdanju Dijaloga kultura kada nas je tragom svojih doktorskih istraživanja o sukcesiji vegetacije Deliblatske peščare provela Peščarom od ledenog doba do naših dana i kroz sve promene koje su se odvijale intervencijom čoveka i upoznala nas sa poduhvatima koje je neopodno preduzeti da se ovo prirodno dobro neprocenjive vrednosti revitalizuje.

Nadovezujući se na to, poslednji blok ove druge emisije posvećen je i drugim značajnim aktuelnim projektima i istraživanjima u koje je uključena, kao što su projekat Vlade Republike Srbije, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj „Biosensing tehnologije i globalni sistemi za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima“, zatim projekat „Monitoring promena stepske vegetacije usled izmenjenog hidričkog režima u SRP Titelski breg“, kao i „Stanja zeljaste flore u šumama vrbe u SRP Koviljsko-petrovaradinski rit“ i „Rasprostiranje roda Seseli u Vojvodini“.

Mirjana Krstivojević Ćuk radi na relalizaciji nastave na predmetima: Lekovite biljke, Botaničke zbirke u nastavi biologije, Ekonomska botanika, Alergene biljke i sanacija, Sistematika biljaka. Povremeno je angažovana i na realizaciji terenske nastave za studente biologije i ekologije, kao i prilikom manifestacije Noć biologije i kao gostujući predavač u školi lekovitog bilja.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 15.03.2015.

Tema: BOTANIKA I SUKCESIJA VEGETACIJE DELIBLATSKE PEŠČARE

U ovom izdanju Dijaloga kultura otkrivamo kako botanika upotpunjuje saznanja o geološkoj prošlosti Zemlje i njenoj klimi. Saznajemo i o kretanju pojedinih biljnih vrsta i kojim koridorima se u dalekoj prošlosti njihovo kretanje ostvarilo, te o naučnim vrednostima pojedinih lokaliteta, pri čemu se pre svega zadržavamo na Deliblatskoj peščari. Ova najveća peščara u Evropi predstavlja prikaz geoloških procesa koji su se događali tokom pleistocena. Reč je o periodu koji traje od pre gotovo dva miliona godina do pre oko 11.500 godina, odnosno čiji kraj predstavlja period otapanja poslednjeg ledenog doba. Nameće se pitanje: gde je smešten nastanak Peščare na toj dugoj vremenskoj skali i u kakvoj je vezi sa Panonskim morem?

Na sukcesiji vegetacije možemo pratiti kako se i šta se sve u prirodi menjalo ili šta se menja i šta se sve u krajnjem ishodu desilo kada je čovek počeo da preko izmene flore poboljšava prirodu, nesvestan posledica. Interesuje nas: kada i kako su rađene promene u Deliblatskoj peščari i s kojom idejom? Kako se to odrazilo na vegetaciju, životinjski svet i tlo?

O tome razgovaramo s doktorantkinjom Mirjanom Krstivojević Ćuk, sa Departamna za biologiju i ekologiju, Katedre za botaniku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu čija je teza posvećena Sukcesiji vegetacije Deliblatske peščare, uz brojna druga njena parcijalna istraživanja i radove u toj oblasti i radove vezane za revitalizaciju Deliblatske peščare.

Između ostalog, zanima nas i da li postoji već definisan celovit projekat revitalizacije Deliblatske peščare i da li se pri tome misli na vraćanje prvobitne stepske vegetacije i da li to podrazmeva i skidanje površinskog sloja zemlje koji se u međuvremenu preobrazio, te kakva su iskustva u svetu sa sličnim projektima.

Priča o sukcesiji vegetacije je ona koja neminovno vodi do kompleksnih multidisciplinarnih istraživanjia i do primene nauke na vraćanje prirode prirodi, na dobrobit prirodne baštine koja je i duhovna potreba čoveka i koja sve više pleni pažnju i savremenih putnika, turista.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić

Dijalog kultura 25.01.2015.

Tema: GLACIJALNE TEORIJE I FIZIČKA GEOGRAFIJA O LEDENIM DOBIMA

Zapisi Zemljine prošlosti o promenama klime na dugim vremenskim skalama su najčešće izvan horizonta posmatranja šire javnosti čak i onda kada često ili relativno često pohodimo prirodu.

Šta je ispisano na stranicama Zemljine fizičke geografije o ledenim dobima? Koji su lokaliteti najznačajniji? Zašto je datiranje morfologije tla u jednom trenutku ugrozilo Milankovićev Kanon osunčavanja Zemlje i kako ga je datiranje sedimenata na dnu okeana posle definitivno potvrdilo kada je o geomorfološkim dokazima reč? Kada su počela naučna promišljanja o tome da je u prošlosti moralo postojati ledeno doba i zašto je tek Milankovićeva teorija mogla da ukaže da ih je bilo više i da će se odvijati i nova?

Ova pitanja su centralna tema mog razgovora s dr Mlađenom Jovanovićem docentom na Prirodno-matemematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu čija su upravo ledena doba najuža oblast naučnog interesovanja, kao i terenskog naučnoistraživačkog rada. Jovanović je angažovan i na dva višegodišnja značajna projekta: Geotransformacija prostora Srbije i Lesno-paleozemljišne sekvence Vojvodine – ključ za razumevanje paleoklimatske i paleoeološke tranzicije na evropskom kopnu.

Predaje više predmeta iz fizičke feografije na osnovim, master i doktorskim studijama. Član je najrelevantnije međunarodne asocijacije koja se bavi proučavanjem ledenih doba INQUA – International Union for Quaternary Reseach, zatim ProGEO – European Association for the Conservation of the Geological Heritage, EGU – European Geoscience Union, te Srpskog geološkog društva u okviru koje je predsednik Komisije za kvartar i član Matice srpske i njenog Odbora za prirodne nauke.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Vojislava Vukelja i Momčilo Đurđević

Dijalog kultura 11.01.2015.

Tema: SUSRET I SUKOB S NAUKOM – Druga emisija

Povod: Istoimena knjiga Zorana L. Kovačevića u izdanju Akademske knjige Novi Sad

„U doba dominacije religije čovek je verovao da ima izvesnih granica koje on ne sme protiv Božije volje da pekorači. Međutim, čovek je prešao te granice“, piše akademik Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, u knjizi Susret i sukob s naukom i nastavlja: „On odavno nema osećenje da postoje granice koje ne sme da prekorači u saznanju i činjenju. To je nastalo u doba prosvetiteljstva kada je odbačena teološka slika sveta. Poneti uspesima nauke pošlo se od ideje napretka, slobode, autonomije, jednog optimističkog progresa i humanizma. Očekivalo se da će razvojem nauke i tehnike biti više progresa i u moralnoj i etičkoj sferi; da će se povećati ne samo materijalno blagostanje nego i ljudska sreća. Nije se uopšte moglo zamisliti da će to dovesti do situacije u kojoj ne samo da su blagostanje i sreća u pitanju, nego je u pitanju nešto mnogo elementarnije, a to je opstanak čovečanstva.“

S tim u vezi Kovačević posebno ukazuje: „Ali nisu samo filozofi ti koji govore o opasnosti nauke i znanja. Njima se pridružuju i neki naučnici. Britanski astronom Martin Ris u knjizi Naš poslednji vek, u kojoj se autor pita da li će ljudski rod preživeti 21. vek, kaže da nauka više nego ikada pre, napreduje na osnovu daleko nepredvidljivih i potencijalno opasnih obrazaca. Napretkom tehnologije raste opasnost nestanka civilizacije. I tako smo posle više hiljada godina u istom ili još većem stahu od znanja. Nestanak civilizacije predviđa se od njenog nastanka. Razlika je u tome što antički čovek nije imao jasnu predstavu šta bi bio uzrok te katastrofe dok se danas predviđanja zasnivaju na realnim pretpostavkama. Zato isti naučnik upozorava: ’Neophodno je da držimo na oku i pratimo potencijalno smrtonosno znanje’. Shodno tome Ajnštajn je još pre mnogo godina savetovao: ’Primena nauke mora biti proporcionalna našem neznanju. Jer to je vreme za strpljenje i opreznost“, piše Kovačević.

Susret i sukob s naukom akademika Zoran Kovačevića, povodom njegove istoimene knjige u izdanju Akademske knjige Novi Sad, tema je mog razgovora s njim u dve emisije. U prvoj, težište je bilo na pitanjima: Šta je istina? Šta je realnost? Šta je znanje? Šta utiče na formiranje slike sveta? Gde se suseću a gde razdvajaju shvatanja tvrdih nauka i pogledi predstavnika duhovne kulture, religije, filozofije, etike, humanističkih i društvenih nauka?

U drugoj emisiji govorimo, između ostalog, o korenima skepticizma prema nauci, o primerima redukcionizma, vulgarizacije i zloupotrebe nauke, o nauci i politici, o nauci i religiji, o etici i o relaciji nauka i etika i da li naučnici mogu da predvide potencijalne opasnosti za čovečanstvo, te da li je njihova obaveza da na to ukazuju.

Razgovaramo i o časopisu Anali Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, koje je akademik Kovačević pokrenuo pre deset godina i čiji je glavni i odgovorni urednik.

Zoran Kovačević predsednik je Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu. Poslednji blok posvećen je njegovom saznajnom i naučnom putu i naučnom opredeljenjiu prema biohemiji, molekularnoj biologiji i genetici u vreme kada su te discipline tek počinjale da se razvijaju kod nas. Kovačević je autor preko dvestotine radova i autor udžbenika i praktikuma biohemije i molekularne biologije i monografija: Molekulana organizacija i funkcija mitohondrija, Evolucioni i funkcionalni aspekti maligne asteracije ćelija, Entropija i bioenergija, Maligne neoplazme – genetski ili epigenetski fenomen.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja