Dijalog kultura 21.09.2014.

Tema: MIHAJLO IDVORSKI PUPIN I FONDACIJA SELAK

„Pupin se bavio naukom na način na koji se danas ljudi bave“, skreće pažnju profesor dr Branko Kovačević, dekan elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i objašnjava: „U to doba istraživači, pre svega inženjeri, nisu voleli matematiku i nisu koristili analitiku i proračune nego su više koristili fizički eksperiment i intuiciju. Pupin je pisao radove. I danas se pišu radovi po istom tom obrascu kako ih je pisao Pupin. On je na neki način uveo matematiku u tehniku. Bio je odličan matematičar. Bavio se analitičkim proračunima. Nije odmah kretao da nešto eksperimentiše, pa da proba, pa da na osnovu neke intuicije i iskustva donese neke zaključke. Ne, on je radio proračune i na taj način je postizao određene uštede, kao što se danas radi. Prave se matematički modeli, rade se proračuni i posle toga se kreće na realizaciu i implementaciju. I to je Pupin uradio. On je prve članke napisao kako se danas pišu članci. Prvi članak iz radiotehnike napisao je Pupin.“ Naglašavajući da je Pupin pokrenuo proračune i analitičko projektovanje kao princip u vreme kada je amaterizam karakterisao pronalazaštvo, profesor Kovačević dodaje: „Njegovi (Pupinovi) patenti izgledaju kao radovi. Kada pogledate Tesline patente, tu morate čitati između redova, nije to lako pratiti, ima tu mnogo intuicije, ima mnogo, da kažem, heuristike. I do kalemova i do toga na kojoj daljini teba da se postave Pupin je došao praveći matematičke modele, pišući jednačine i objašnjavajući, naravno, sa fizičkog aspekta šta ta matematika znači. Taj njegov pristup i danas živi.“ Ne samo da na Pupinovom Kolumbija univerzitetu u Njujorku ili Americi u celini, nego i u svetu nije postojala katedra za elektrotehniku pre Pupinove, odnosno elektrotehnika nije postojala kao nastavna disciplina i uspostavljeni studijski sistem na univerzitetima, ukazuje profesor Kovačević govoreći o znanjima koje je Pupin poneo u Ameriku posle doktorskih studija u Evropi i boravaka u Berlinu i Kembridžu, kod najuglednijih naučnika tog vremena i gde je, osim naučnih saznanja koje je stekao, video kako izgleda organizovano, sistematsko i profesionalno bavljenje naukom i to potom u nastavi i uspostavljanju katedre na Kolumbija univerzitetu nadograđivao. Zbog toga, ne samo zbog Pupinovih naučnih doprinosa i zasluga kao uglednog i uspešnog profesora, kada je na Kolumbija univerzitetu 1927. godine sagrađena zgrada Odseka za fiziku, ona je nazvana „Pupinova laboratorija“.

Profesor Kovačević govari i o problemima telegrafije i telefonije u Pupinovo doba i o Pupinovim oblastima istraživanja i doprinosima, kao i o fondacijama i zadužbinama koje je ostavio za sobom.

Takođe upoznajemo se i sa Fondacijom Mladen Selak, koja je i inicijativama i materijalno najzaslužnija što je pre nekoliko godina obnovljen muzejski kompleks u Idvoru i Pupinova rodna kuća, kao i za većinu ovogodišnjih projekata povodom 160 godina od Pupinovog rođenja.

Profesor Branko Kovačević, predsednik je Odbora za obeležavanje 160 godina od rođenja Mihajla Pupina i član Fondacije Mladen Selak.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Marica Jung i Violeta Marković